Сви за све и свако са сваким - докле?

Судећи по изјави Радомира Николића, спремају нам се ванредни избори, а водеће странке су већ почеле да заузимају почетне позиције за изборну трку. Покотине које раздвајају странке водеће коалиције наизглед постају све веће, док су преко медија започели међусобни напади, не би ли бирачи стекли утисак да се политике владајућих странака ипак разликују. Ако избори буду заиста расписани, а сва је прилика да хоће, следе нам опет месеци политичког позоришта и огорчене борбе за проценте и фотеље, а каква ће се борба водити, могло је да се наслути у Косјерићу и Земуну, где су странке својски потегле не би ли намакле гласове разочараних грађана.

У Зајечару, кога су уочи недељних локалних избора посетили сви важнији страначки и државни функционери, као и глумци и певачи, борба се распламсала у прави политички рат, у коме су почеле да севају и песнице. Непознати починиоци претукли су једног члана ДСС-а, док су Уједињени региони оптужили СНС да су у Зајечар довели активисте из Земуна који нападају политичке конкуренте. Прави политички рат букнуо је између напредњака и урсоваца, појачан личним непријатељством Бошка Ничића (УРС) и Саше Мирковића (СНС), а УРС је доживео ударац пошто је чак 20 чланова њиховог општинског одбора, на челу са председником те странке у Бору, Благојем Спасковским, директором РТБ Бор прешло у СНС.

Изборна борба у Зајечару, у коме усред лета још увек сијају јелке и новогодишње осветљење, а где је незапосленост 37%, загрејала је политичку атмосферу до усијања, а град ће „горети“ до недеље 23. јуна. Тензије ће и тада свакако остати, али после избора главе ће се свакако охладити, јер на ред долазе озбиљне ствари, односно састављање локалне власти и подела положаја. А када до тога дође, политичке партије су се много пута до сада показале као врло толерантне и спремне да своје разлике и сукобе ставе на страну, ради добробити грађана. У српској политици важи наиме принцип да локални одбори имају пуну слободу да одлуче с ким ће правити коалиције, на основу програма и планова рада, али су због тога у унутрашњости формиране различите коалиције наизглед непомирљивих противника. На пример, после последњих избора у многим општинама у владајућим савезима заједно су се нашли СНС и ДСС, док су СНС и ДС заједно формирали власт у шест локалних самоуправа

Прагматизам на локалу правда се на различите начине, али преовладавање таквог става обесмислило је и локалну политику и локалне изборе, док су се у појединим градовима почеле да формирају коалиције које не могу да се оправдају никаквим политичким, програмским и мисаоним акробацијама. Тако су недавно у Новом Бечеју власт формирали СНС и ЛДП, који је раскинуо савез са ДС и ЛСВ, док је управо формирана коалиција у Панчеву вероватно пример апсурда српске локалне политичке сцене. Социјалистичку партију Србије, која је ушла у сукоб са напредњацима, је заменила Демократска странка, и тако су се у Панчеву на власти нашли СНС, ДС, а осим њих и УРС, ДСС, ЛДП, СДПС и ПУПС!

Свака част на вештини ономе ко је успео да замеси овај политички галиматијас, али његов укус је више него бљутав, и заиста је тешко поверовати да ће овакав раштимовани оркестар успети да Панчеву донесе било какав напредак. Ипак, да не причамо унапред, живи били па видели, али очигледно је да странке нису ништа научиле, или их нимало није брига за резултате, избора у Земуну, које је пре свега карактерисала веома ниска излазност, због чега ни једна партија која се нашла у локалном парламенту заправо нема прави легитимитет. Време је да схвате да је од губитка легитимитета до мотке остало врло мало простора.