Од Галенике до Голије - и Голеша

Ни тринаест година такозване транзиције није у Србији довело до стварања институција неопходних за функционисање уређеног друштва, већ је под демократским плаштом довршен развој полуфеудалног система у коме моћни и утицајни појединци располажу институцијама према својим политичким потребама. Неизоставни део такве структуре представља и полиција, која уместо показивања одговорности према закону и друштву коме служи, пречесто фигурира као средство политичких обрачуна и центар афера чији су припадници умешани у различите криминалне радње, од ситног мита до директног учешћа у крупном криминалу.

Јавност је само ове године била сведок неколико афера и унутрашњих сукоба у "безбедносним структурама", које су провучене кроз таблоиде уз огромну медијску пажњу. Заједничко за све њих је да су остале без коначних исхода и одговора на бројне претпоставке и непроверене информације објављене у медијима, а карактеристично да углавном избијају изненада, што пружа утисак да се ради о некој диверзији или средству за стицање нових поена у непрекидној борби садашњих политичких партнера, спремних да у правом тренутку оном другом забију нож у леђа.

На исти начин, недавно је у „Куриру“ започела кампања против директора српске полиције Милорада Вељовића, на чији рачун је изнето низ тешких оптужби. Вељовић је оптужен за различите тајкунско-полицијске бизнисе, шуровање са сивим зонама моћи и људима који су се нагло обогатили, а да би се додало још мало уља на ватру, власник „Курира“ Александар Родић и уредник часописа „Актер” Тихомир Тришић су драматичним саопштењем алармирали јавност да им наводно прети хапшење. У свом апелу за заштиту они су се позвали на сазнања „у државном врху Србије” да би доказали ничим поткрепљену тезу да је „криминализовано руководство полиције одлучило да монтира” њихово хапшење. Вељовић је настојао да деманатује такве оптужбе, док је таблоид „Информер” узвратио наводним сазнањима власти да је позадина „Курировог” обрачуна са врхом полиције у ствари план тајкуна, који су спремили милионе како би финансирали кампању против оних који воде борбу против корупције.

У причу су се затим укључиле и „Наше новине“, које истичу да Вељовић држи у шаци министра Ивицу Дачића, јер у фиоци чува случај „Јавних набавки велике вредности“, које Дачић одобрава, а у којима је, како је написано, служба интерне ревизије нашла низ неправилности. Најновија хапшења поводом „Галенике“, „Наше новине“ тумаче још једном Вељовићевом претњом Дачићу, док се збуњени читаоци и целокупна јавност питају шта је заправо истина – да ли све, или ништа. Још више збуњује (истина незванично) сазнање да је у власништво „Курира“ и „Наших новина“ од скора ушао исти човек, од скора врло близак Вучићу а од раније близак једном од некад најмоћнијих људи Демократске странке. По томе би се могло закључити да исти људи стоје и иза писања и „Курира“ и „Наших новина“, а пошто се новинарским круговима „Информер“ одавно у шали назива Службени лист, могло би се претпоставити да ни он своје текстове није пласирао без разлога.

Писање таблоида изложило је Дачића и Вељовића притиску који као да их тера на узајамно разрачунавање, а ко стоји иза свега тога, из новина не можемо сазнати. Осим Вељовића, не оглашавају се остали прозвани, нити се оглашава свеприсутни први потпредседник, иако таблоиди настављају да пишу у истом ритму. Раније би, по објављивању различитих и често контрадикторних података, обично Дачић или први потпредседник Александар Вучић излазили пред новинаре дајући бар неке детаље, а што се тиче последње афере, нема ни назнака да ће грађани добити праве информације ни о једној од различитих контроверзи које тешко оптужују и директора и министра полиције. Уместо тога, подигнута је димна завеса иза које се повлаче потези из сенке, док се најважније институције и функције у држави даље деградирају, а политички живот своди на ниво вучјег чопора.