Ови „стратешки партнери“ понашају се у „Ини“ као цимери који један другог више не подносе, па настоје на максимално упропасте заједнички стан у нади да ће онај други да попусти и на крају оде.

За перцепцију и мерење будућег успеха кључно је кренути од што ниже базе, а шок терапија је увек најбољи начин да се то постигне. Што је економски пад током реформи дубљи, што је губитак БДП већи, то ће касније стопе раста изгледати импресивније у самеравању са тако ниском базом.

Врши се глорификација страних инвестиција и убеђују нас да све мора да се чини и на све да се пристаје како би сваке године привукли по неколико милијарди евра страног капитала. У супротном, нема нам опстанка. Тако се шири и дефетизам у сопственом народу, јер смо тобоже неспособни да се сами старамо о себи.

Неадекватни законски оквири, слабе институције и ‚‚гледање кроз прсте“ повлашћеним кршиоцима законских одредби, довели су до крајње дисторзије тржишта. Велики играчи су добили оно што им је либерална догма обећала - пуну слободу деловања у односу на остале учеснике у тржишној утакмици.

Држави није деловало уверљиво пропадање хипотекарних кредита, урушавања финансијских производа и затварања банака које су банкротирале пошто им је Голдман Сакс продао токсичне производе?! Уосталом, показало се да је тужиоцима и судијама тешко да гоне финансијере. Предмети су неприступачни, државни чиновници много мање плаћени од адвоката.

Значај тајкуна нам се приказује сто пута већим него што он заправо јесте. А значај странаца у приватизацији се потпуно занемарује, иако је он 14 пута већи од значаја тајкуна.

Проблем, међутим лежи у чињеници да опис послова којим се СИЕПА бави представља делатности из класичног описа послова било које владе у свету, министарстава привреде, економије, туризма и сличних те привредних комора и туристичких организација за које држава већ одваја велика средства.

Данас је тржишна капитализација НИС-а на Београдској берзи, односно њена вредност, 146,5 милијарди динара, дакле нешто више од 1,3 милијарде евра, а када се разматра продаја НИС-а треба узети у обзир и геополитичку реалност Србије, и чињеницу да је она сада у рангу економске колоније ЕУ.

Као у свим државама новим чланицама ЕУ из источне Европе ,дошло је и до масовног исељавања становништва. Млади и образовани дословно беже у западни део ЕУ где раде најтеже послове. Истовремено пада и наталитет у овој држави .Све се то одражава на број становника.

Остаје зато неразјашњено да ли влада заправо жели да спасе "Симпо" и југ Србије, или се само припрема за долазак неког страног инвеститора, кога ће привући понудом типа дугови наши – фабрика твоја, као што је то већ урађено са ЈАТ-ом.