Kорен нашег заостајања лежи у 19. веку (и раније), у којем је Србија остварила врло спор економски напредак. И током доброг дела 20. века обим увођења нових технологија није био као на Западу, што је додатно продубљивало наше заостајање.

Продуктивност радника у нашем јавном сектору не може бити битније нижа од продуктивности у осталим земљама Европе. Познато је да у услужних делатностима, које махом чине јавни сектор, нема драстичне разлике у продуктивности између земаља сличне културолошке матрице.

Влада се најновијим аранжманом са ММФ-ом обавезала да иде на продају Телекома – природног националног ресурса који обезбеђује високе приходе и значајан профит.

Једна од последица пуне примене ССП-а је смањења просечне стопе царинске заштите за пољопривредне производе са више од 20 одсто, колико је била 2008, када је започета постепена либерализација, на свега око два одсто.

Међународни рачуноводствени стандард 21 (IAS 21) представља економско оружје, које је неприметно, а истовремено веома моћно. Све док је на снази IAS 21 у садашњем облику и форми, земље у развоју и мање развијене земље, или боље рећи све земље осим Г7, имаће озбиљне економске проблеме.

Неолиберализам је идеологија која се реализује у интересу богатих и моћних. Они имају огромну финансијску (и не само финансијску) моћ уз помоћ које обликују политички, медијски и (квази) научни простор како би се водила економска политика и јавно промовисале вредности које њима одговарају.

У свакој од напомена уз финансијске извештаје у делу 2.3 Преглед значајних рачуноводствених политика, потврђује се да Влада Републике Србије плаћа све доприносе за све запослене за период до 10 (десет) година, почевши од датума затварања трансакције.

Јавност ће бити обавештена да је продаја Телекома тешка, али нужна, промишљена и мудра одлука. Она нема никакве везе ни са празном касом, нити са могућим економским колапсом. Наравно, одлука ће бити донета у интересу грађана Србије, њихових родитеља – пензионера, али понајвише у интересу деце и њихове будућности.

Када кажемо да се Србија у будућем економском развоју и модернизацији мора, пре свега, ослањати на домаће изворе финансирања, то не искључује и иностране изворе финансирања, као што су концесије у велике инфраструктурне објекте, па чак и задуживање у иностранству.

">Негативни ефекти једностране примене ССП-а из године у годину све су већи. Србија на тај начин годишње губи више новца него што ће га уштедети смањењем плата и пензија. Наиме, 2008. године, пре једностране примене ССП-а, у српски буџет се од царина слило око 800 милиона евра, а ове неће ни 260 милиона евра.