Катарина Шћепановић, Форум београдских гимназија: Државу занима само форма, а не суштина и образовање ученика.Све ово што се дешава личи на рат против образовања

Неке београдске гимназије су објавиле да се велики део колектива или цео колектив враћа у наставу, међутим, веома је упитно како ће та настава изгледати и прилично сам сигурна да је хаотично стање које је било у гимназијама у протеклим месецима и даље на снази, каже Катарина Шћепановић из Форума београдских гимназија. Она истиче да државу занима само форма, а не суштина и образовање ученика, те да јој све што се дешава личи на рат против образовања.

Шћепановић за Н1 наводи да у неким школама или матуранти или чак ученици све четири године бојкотују наставу, па чак и онлајн наставу која је, према њеном мишљењу, сама по себи проблематична.

“Дакле, негде где се наставници у великом броју враћају у наставу, може да им се деси да уђу у празне учионице или да уопште не могу да уђу у школу јер постоје гимназије, мислим да је у питању неких пет гимназија са назнаком да се ту придруже још две, у којима ученици блокирају зграду, односно не дозвољавају одржавање наставе”, наводи она.

Према њеним речима, одлука да се после месеци протеста и обуставе рада професори врате на наставу долази у јако лошем тренутку.

 “Гледамо протест испред министарства, имамо именовање новог министра просвете који није ни по вољи ни по мери просветних радника. Више наших удружења се огласило тим поводом, па чак и неких грађанских иницијатива итд. Знамо шта је све спорно, неке су тешке оптужбе изречене и у парламенту и ми сматрамо да док се то све не провери и не установи истина, да таква особа не би требало да буде на челу министарства. Ми смо могли током обуставе да видимо да представници министарства просвете нису били спремни за дијалог, дакле, декларативно јесу, говорило се о потреби за дијалогом, али они нису показивали никакву вољу да стварно разговарају са просветним радницима, чак нису хтели да се појављују ни у медијима заједно, него су слали неке људе који су се препоручивали, претпостављам, за даља ангажовања. Правог дијалога није било и онда на све то добијамо овог министра просвете који је по свему за нас упитан”, каже Шћепановић.

Као други проблем, она истиче и покретање дисциплинских мера против просветних радника у обустави.

“У многим школама су стигли налози да се спроводе дисциплински поступци, дакле, јако је лош тренутак и он коинцидира са повратком професора у учионицу. Е сад, зашто се тај повратак дешава у овом тренутку, претпостављам да је, дакле, не осуђујем, имам много разумевања за колеге, знам каква је ситуација, претпостављам да је дошло до једног великог замора, дакле, до ситуације где више људи не виде неку јасну стратегију, јасан циљ, јер је сасвим извесно да у овој политичкој констелацији ни студентски, ни просветни захтеви неће бити испуњени. Ја имам утисак да је просвета ових месеци била као неки град под опсадом који је изморен, измучен и, на крају крајева, покушајте да замислите да сте два месеца без плате, врло је лако онда разумети зашто колеге више не могу да издрже”, каже она.

Додаје и да упркос великој подршци родитеља, има један мали број оних који су подносили анонимне пријаве, што је још један од проблема са којим се просветни радници суочавају.

“Мени је драго што су родитељи препознали који је циљ и који је смисао ове наше борбе, али смо имали и оне родитеље који то нису разумели и многе школе су се суочиле са једним приливом претећих писама и пријава, анонимних додуше, дакле ти људи нису смели да стану именом и презименом иза тога, Министарству просвете и инспекцији школској управи”, наводи Шћепановић.

Она наглашава и да су школе огледало друштва, те да ако је друштво у једном општем суноврату, онда се не може очекивати ни да школе функционишу.

“Тако да ово све што се дешава је одраз стања у држави и покушај да се нешто уради да на неки начин, да покушамо да оздравимо и да изградимо једно здравије друштво. Мислим да нам ту држава не помаже много, него да ради управо супротно. Зато сматрам да ове приче о дијалогу, да је то једна фарса. Ми не знамо шта сада следи са новим министарством. Мислим да ту неће бити неког независног одлучивања, да ће то просто бити спровођење неке одлуке. Тако да ми се чини да држава некако на свим нивоима образовања покушава да направи једну субверзивну делатност, односно уништава образовање, а није флоскула рећи да је образовање стуб друштва”, каже Шћепановић.

Истиче и да је држави, односно Министарству просвете стало само до форме.

“То је као онако, ево, послушна сам, добра сам, нисам у обустави, уписаћу час, чак и ако тај час немам коме да одржим, ако нема мојих ученика, довољно је само да задовољим форму, упишем у дневник да је одржан час и све је у реду, примићу плату. Дакле, ми смо своје плате и своју егзистенцију, то значи егзистенцију сопствених породица, жртвовали да бисмо указали на све оно што није добро и у просвети и у друштву у целини. Дакле, државу занима само форма, занима је уписан час, надокнадама – како време одмиче, видимо да и надокнада неће бити могућа, али ни то нема везе, само да се закључе оцене. Ако државу не занима суштина и не занима образовање наше деце, онда је јасно ко је овде на којој страни”, закључује Катарина Штјепановић из форума Београдских гимназија.

(Н1)