Фабрика аутомобила у Крагујевцу деценијама осцилира између „пословних подухвата столећа“ и „узрочника Долине глади“. Овога лета су се заоштриле противречности између капитала и рада. Дежурне птице злослутнице у домаћим медијима почеле су да најављују одлазак Фијата из Крагујевца. Злонамерни аналитичари сумњиче Фијат да жели да се повуче из Србије, па понижавајућим надницама практично подстиче штрајк и престанак производње у овој нашој фабрици.

 Посебно плаши оно што је Ђилас наговестио при крају текста, то јест да су „ово само смернице“ и да је „неопходно донети стотине мера које би пратиле овакав развојни концепт“. Коме досада није било јасно какав концепт предлаже Драган Ђилас, сада се у то може лако уверити. У две речи – државно администрирање. 

 Стране директне инвестиције не могу и не смеју бити основа развоја наше економије. Савет страних инвеститора не може и не сме бити орган који захтева измене законских прописа и доношење економских мера.

 Да резимирам, разлоге кризе у ''Агрокору'' можемо тражити у агресивном расту компаније кроз оптисивање дугова и у расту који је заснован на задуживању како би се створио привид добрих финансијских извештаја због поверења инвеститора и кредитора.

Традиционално значење речи “тржиште” дословно представља место где се тргује и где се понуда среће са тражњом. У основи, ништа спектакуларно. Но, да бисмо разумели савремено значење термина, требало би имати у виду контекст, односно, неолиберално схватање тржишта, које упоредо са пропадањем српске економије “стицало” статус једине и неупитне економске догме

Оног тренутка када би грађани запада сазнали и када би та информација била свима доступна, да фармацеутска индустрија хоће 2.000 милијарди ( то је двоструко више од бруто друштвеног производа Шпаније) нето профита од једног лека и да њихове државе то штите и подржавају, та друштва би се распала. 

Само у 2014. и 2015. Аеродром је Ер Србији, директним отписом и "исправкама" потраживања, опростио око 4,3 милијарде динара дуга. Узимајући у обзир вредности евра у поменутим годинама, рачун показује да је држава Србија оштетила Аеродром "Никола Тесла" за скоро 36 милиона евра. Када се овом броју дода износ који је држава директно донирала Ер Србији (нешто мање од 119 милиона евра), долазимо до закључка да је само кроз ове две ставке држава Србија на Ер Србију потрошила више од 150 милиона евра.

Истина, све мања расположивост радне снаге, која ће доћи до изражаја двадесетих година овога века када ће стопа незапослености извесно пасти испод просека ЕУ, природно подстиче раст продуктивности рада.

 . Иначе, ја сам против отпуштања људи из јавног сектора, што је следећа мера која треба да буде урађена. Мислим да је то уништавање средњег слоја, а и социјалдемократски сам орјентисан, па ми та политика није блиска.

Гојазност је за протекле две деценије у земљама ЕУ увећана за 50 одсто, док је у Србији скочила за чак 60 одсто, а код наших малишана и више. Величина порције у Србији је пре 20 година износила 333 калорије, а данас чак 590 калорија.