Нико у свету нема проблем са државом као озбиљним играчем у привреди, нити са идејом да држава буде власник предузећа. У Србији, на помен такве идеје креће салва напада у којима се помиње увек исти аргумент, да су државна предузећа рак-рана српске привреде. 

 Без обзира на слаткоречивост домаћих и иностраних политичара који често гостују у Србији, њихове речи у погледу приступања Србије ЕУ имају малу или никакву обавезујућу снагу. Толико је излизано уверавање о ‘европском путу’ или ‘европској перспективи’ Србије да су наведене речи одавно постале трула даска. 

Замисао да економска повезаност смањује склоност ка ратовању и повећава цену оружаних сукоба има одређену тежину, али не и неупитну. Сетимо се само бивше Југославије. Национализам зна да игра много значајнију улогу од економске цене и последице рата. ЕУ је имала снажан утицај на стабилност у Европи, али тај утицај не треба да се преувеличава. Монетарна интеграција и предозираност избеглицама у ЕУ убрзано постају подлогу за разноврсне економске и политичке трзавице и отворене сукобе

Усвајањем закона о комуналним делатностима доћи ће до великог поскупљења комуналних услуга, отпуштања радника из јавних комуналних предузећа, уз истовремено знатно опадање квалитета комуналних делатности, јер закон предвиђа да приватне фирме које путем концесије или јавно-приватног партнерства уђу у овај систем могу и да испостављају грађанима Србије рачуне за своје услуге, тј. да их наплаћују.

Радило се, према мишљењу Варуфакиса, о гигантској хијерархијски организованој корпорацији којом управљају технократе чији је задатак био да све деполитизују и да се минимализују конфликти.

Дакле овде је нарушена сврха валутне клаузуле као такве јер је дошло до озбиљног поремећаја еквивалентности узајамних давања на штету грађана а у корист страних банака у Србији. Tиме ће грађани вратити не само купљени стан него два или више станова.

Дакле, како свет постаје сложенији и награде за врхунске когнитивне способности се повећавају, тако сиромашни родитељи постаје све већа препрека друштвеној покретљивости. Јаз између богатих и сиромашних расте већ у васпитавању деце.

Која фирма има толико новца у делатности која је наведена као услов? Прст се упире у “МК груп” Миодрага Костића. Шта знамо о такозваном краљу шећера? То да је 2002. године купио три шећеране за 9 евра и да се те приватизације налазе на оном фамозном списку “24 спорне”.

Сада, 12 година после је сасвим јасно да неки „службеник који је прошао обуку за послове платног промета“ не може ни после 12 година да ради оно што су радили службеници СДК.

Кад смо код ГСП Београд, осврнуо бих се и на Предлог плана пословања овог јавног предузећа. У том Предлогу планирана је набавка специјализованих возила за транспорт хране у износу од 8,2 милиона динара. Да ли че то ГСП у наредној години да почне да се бави и додатном делатношћу или је у питању грешка?