Због  географског положаја једна од компаративних предности Србије је и саобраћај пошто преко њене територије природно треба да пролазе сви саобраћајни коридори који спајају Европу са Блиским и Средњим Истоком. Ови саобраћајне магистрале подстакла би развој низа пратећих делатности и отворило много радних места.

Да је блокада „Јужног тока“ директно везана за Вашингтон постало је јасно када су Бугарска и Хрватска безмало одустале од овог пројекта након неколико „пријатељских посета“ групе америчких сенатора. 

Поређења ради, у 2008. пре једностране примене ССП-а, од царина је наплаћено око 800 милиона евра. У првој години примене ССП-а ти приходи су пали на 500 милиона евра, у 2010. на 430 милиона евра, 2011. на 380 милиона, 2012. на 315 милиона, лане на 285 милиона и ове ће, чак и ако буде наплаћено све што је планирано ребалансом, приходи од царине пасти на 260 милиона евра.

На тај начин је, обичан радник, стављен у апсолутно подређен положај према послодавцу, без могућности да било шта промени. Он постаје ресурс, шрафић у ,,машини”, који ,,власнику машине“ треба да буде захвалан што му пружа могућност да преживи, ма какав тај живот био.

Након Другог светског рата па до светске економске кризе у САД-у је на пример евидентан запањујући пораст рада за тржиште. Истовремено, по правилу, рад је све мање плаћен услед чињенице да је рад роба и да му цена пада док понуда расте.

Oдбрана јавног сектора је битна не само зато што ће радници у њему имати мање плате, радити у лошијим условима или бити пребачени у приватни сектор где ће бити изложени већ надалеко чувеном третману, већ и зато што то значи поскупљење услуга јавног сектора за све остале, одлив нашег новца у приватни сектор и општи пад привредне активности.

Налик гоничу робова, Вучић својим изјавама, интервјуима и текстовима, бичује раднике, терајући их да још више раде, без очекивања зараде довољне за пристојан, достојанствен живот.

Почетком 90-тих владала је опседнутост неолибералним догмама и глобализацијом. Две деценије касније, магнетизам неолибералних догми, али и саме економске глобализације је скоро нестао. Економска глобализација, између осталог, била је перципирана као ширење капитализма и благостања које капитализам с собом носи.

“Удварајући” се банкама, до недавно сте клијенте убедјивали да не туже “јадне” банке. А сада Вас клијенти, посебно становништво, много и не интересују.

Слични центри били би у другим градовима земаља централне и источне Европе, у зависности од области сарадње коју те земље понаособ развијају у сарадњи са Кином. Бивши министар Милан Бачевић, дакле, није измислио или сам предложио кинеској страни могућност да Београд буде центар за кинеске инфраструктурне инвестиције.