Шта је ЕУ донелa Чешкој

После мирног раздвајања од Словачке 1993. Чешка Република је отпочела преговоре са ЕУ и интензивну трговину са овом наднационалном организацијом. (Крајем 1993. године је већ око 65 % спољнотрготровинског промета обављала са ЕУ.)Споразум о придруживању је потписан 1995. године. Следеће године Чешка је поднела кандидатуру за чланство. Преговори о чланству су започети већ 1998. године, а завршени 2002. године. Уговор о приступању је потписан 2003. године у Атини. Коначно, 2004. Чешка је постала чланица ЕУ. Међутим, економски показатељи у Чешкој су били углавном негативни. Пре свега, расла је незапосленост у Чешкој, али и спољни дуг. Следеће табеле показују те негативне трендове у деценији преговора између Прага и Брисела.

Прва табела показује раст спољног дуга Чешке у периоду преговарања са ЕУ и такозвано прилагођавање чешке привреде европским стандардима.

Спољни дуг Чешке у периоду преговарања са ЕУ 1993-2003[1]

Друга табела показује пораст стопе незапослености у Чешкој у периоду 1993-2003. Дакле, слично као и када се радило о задужености, неколико пута је порасла и незапосленост у овој земљи.

Пораст незапослености у Чешкој у периоду преговарања са ЕУ 1993-2003.

Дакле, из претходних табела произилази да је у периоду од око 10 година неколико пута порастао спољни дуг и незапосленост у тој држави.

Истовремено, упркос доласку страних фирми и куповини чешких предузећа од којих је најпознатији свакако пример куповине фабрике аутомобила Шкода од стране немачке Volkswagen Grupe (почетком деведесетих) појавио се и буџетски дефицит. Следећа табела показује раст буџетског дефицита у Чешкој Републици у периоду преговарања са ЕУ.

Буџетски дефицит Чешке у периоду 1993-2003.[2]

Дакле, иако Чешка на почетку преговора са ЕУ није имала буџетски дефицит (и без обзира на то што је узимала велике кредите и продавала своје компаније) буџетски дефицит се појавио. Или, пре преговора са ЕУ Чешка је имала у потпуности уравнотежене приходе и расходе у државном буџету. Међутим, на крају преговора са ЕУ појавио се у државној каси велики дефицит.

Ови негативни трендови у чешкој економији и друштву се нису зауставили након уласка у ЕУ 2004. године. Напротив, спољни дуг и буџетски дефицит су наставили да расту и у деценији када је ова земља већ постала пуноправни члан ЕУ. Следећа табела то показује.

Спољни дуг Чешке у периоду чланства у ЕУ 2004-2013.[3]

Дакле, спољни дуг Чешке Републике је у деценији када је Чешка постала чланица ЕУ достигао око 100 милијарди долара. То је без сумње огромна цифра за државу од око 10 милиона становника (или за државу која је на почетку преговора са ЕУ дуговала само 3 милијарде долара). Такође, и буџетски дефицит је константно растао у периоду чланства Чешке у ЕУ. Он је редовно достизао цифру од неколико милијарди долара годишње. На пример, кретао се у распону до 4 милијарде долара 2013. године до 6 милијарди долара 2004.

Са друге стране, Чешка Република је за разлику од већине нових источноевропских чланица ЕУ забележила одређене позитивне економске резултате. На пример, спољнотрговински суфицит 2013. године је износио око 18 милијарди долара. Међутим, треба истаћи да у тај статистички податак улази и извоз фирми у страном власништву које раде на територији Чешке Републике. На пример, извоз аутомобила фирме Шкода која је у власништву немачке Volkswagen Grupe се формално води као ''чешки'' извоз. Зато је много реалнији показатељ за кретање токова новца из Чешке биланс текућег рачуна (current account balance или биланс текућег рачуна, тачније део платног биланса у који не улази само износ извоза и увоза већ и приходи и расходи од инвестиција и текући трансфер).

Тај економски показатељ Чешке Републике је у 2013. години био негативан (око 3,2 милијарде долара). Када се овај економски показатељ има у виду, јасно је да новац не ''тече'' од ЕУ ка Чешкој, већ у обрнутом смеру.

У том контексту, јаснији су ставови бившег чешког председника и економисте Вацлава Клауса о ЕУ, исказани поводом десетогодишњице чешког чланства у ЕУ. У говору од 5. маја 2014 (одржаном у Будимпешти).[4] Клаус је истакао да се потпуно слаже са евроскептичном политиком мађарског премијера Орбана. Затим је рекао да у Чешкој није било никавог славља поводом 10-годишњице и да је подршка ЕУ ''на најнижем нивоу икада''.[5]

Клаус је изнео да је Чешка у првих 10 година чланства морала да усвоји 3.600 европских директива и да је то довело до новог диригованог административног ''социјализма'', као и до појаве ''демократског дефицита '' и ''економског централизма'' из Брисела. Клаус у том контексту сматра да се више не може говорити о ''постојању демократије у ЕУ'', већ о ери ''постдемократије '' (која је по њему отпочела усвајањем Мастрихтског споразума 1993).

Клаус иронично истиче да је Чешка поново као и у време комунизма ''изгубила свој суверенитет'', а да је заузврат добила нове европске вредности попут ''хомосексуализма''.

Затим истиче да 80% чешког извоза иде у ЕУ и да је зато чешка привреда на удару економске кризе која је генерисана у западном делу ЕУ. Зато је неопходно да Чешка задржи круну као националну валуту (као врсту последње одбране), упозорава овај економиста.

"Евро као заједничка валута је користан за земље северне ЕУ, али и штетан за јужне државе ЕУ", истиче Клаус. Он назива тај монетарни пројекат неуспешном, политичком и ''екстремном визијом '' унификације привреда ЕУ. Он се у том контексту изјашњава и против даље пореске унификације у ЕУ.[6]

Коначно, Клаус даје оцену улоге ЕУ у Украјини. Он истиче да делови ЕУ и САД желе да искористе Украјину као инструмент у борби против Русије. Зато је једини начин да се у Украјини смири ситуација престанак страног мешања.

Клаус одбацује натегнуто поређење Крима и интервенције у Чехословачкој 1968. Он сматра да је сада потпуно другачији контекст него 1968. и да само пропаганда у Орвеловском стилу то може упоређивати.[7]

Коначно, највеће жртве догађаја у Украјини су њени грађани, али и демократија у ЕУ, закључује Клаус.