Сваки покушај одговора  на питање да ли треба продати Комерцијалну банку, претходно мора да договори на питање „ какав банкарски систем уопште желимо“. У овом тексту сва друга, иначе  легитимна питања, остављам по страни

Расправа о савременој проблематици ПКБ укључује и посебан осврт на историјску генезу порекла пољопривредних комбината, која се поклапа са трендом развија овакве организационе форме агропривреде у најразвијенијим земљама од средине 20. века. На крају могло би да се постави питање: ,,није ли продаја ПКБ упоредива са продајом породичне сребрнине"?

 Електропривреда Србије-ЕПС, енергетска компанија у државном власништву Републике Србије прибавила је средства од ИБРД (Међународна банка за обнову и развој, део групе Светске банке) да финансира пројекат Реструктурирање ЕПС, у укупном износу 200 милиона УСД. Главни услов да би овај кредит био одобрен био је да ЕПС промени своју хијерархију менаџмента и спроведе структурне промене

Ненаспаваност због обавеза, умор од посла, захтеван испитни рок, исцпрљујући ноћни рад, тинејџерска журка... Много је ситуација и занимања које не толеришу мањак енергије. Да ли су енергетска пића решење?

 У свакој изборној кампањи је власт Александра Вучића тврдила да се за РТБ Бор, од кога зависи цела Тимочка крајина, тражи стратешки партнер, с тим што ће фирма остати у већинском власништву државе Србије. То обећање створило je опуштеност и замор код грађана који су, између честих изборних кампања, бомбардовани изјавама да је РТБ Бор „камен око врата ове Владе и Србије и да му без стратешког партнера нема спаса. Понављало се да ће без стратешког партнера фирма производити губитке

Под утицајем светске олигархије и крупног капитала, чији је главни експонент ММФ, српске власти су, после петооктобарског преврата (2000), прихватиле неолиберални програм економских промена (такозвани Вашингтонски договор) који је водио брзом урушавању, ионако слабашне, српске привреде. 

 Било шта што омогућава учесницима да замене долар као легално средство плаћања за криптовалуту, која нема никакву интринсичну вредност нити принос, која је еколошки токсична, којом се тргује у киберпростору, изван уређеног света банака и финансијских плаћања, јесте рецепт за превару

Приватизација у земљама бивше СФРЈ није довела ни до каквог економског просперитета. Изузев Словеније, ниједна република није достигла ниво националног дохотка из 1989. Међутим, Словенија је тај ниво достигла 2008. кад почиње светска економска криза, и тада почиње пад националног дохотка и индустријске производње.

Агрокор је годинама слао финансијска средства Хрватске и суседних земаља ка Америци, а руско улагање би то израбљивање онемогућило. Хрватској је обећана судбинска улога у Интермаријуму да би најурила руског улагача и највреднији капитал фирми зависних од Агрокора будзашто предала америчким зеленашима.

Нема мистерије. Србија се развија споро или никако зато што су инвестиције мале, такорећи никакве.