Затварање једне од високих пећи у компанији Ју ес стил у Смедереву и успоравање увоза у еврозони, и у још неким земљама имали су за последицу да је робни извоз у октобру (изражен у еврима), за само 4,8 одсто био већи него у истом месецу 2010.

Случајно или не, на чело Европске централне банке је постављен Марио Драги (у периоду 2002-2005. био је заменик председника и извршни директор европског одељења Goldman Sachs), док су за премијере Италије и Грчке постављени Марио Монти и Лукас Пападимос.

УН су већ годинама под притиском ка новом устројству или тоталном распаду. Кад генерални секретар НАТО Расмунсен каже да се може интервенисати без УН, онда је то најава опасног распада система. Улога и место НВО сектора у мекој окупацији света је демистфикована преко интернета.

Пошто западне банке контролишу скоро три четвртине банкарског система Источне Европе, тај регион је онај који треба највише да стрепи од повлачења банака развијених тржишта са тржишта у развоју.

Подсетимо се да је продаја Сартид-а извршена у време ванредног стања (март 2003), директном погодбом (без јавног надметања) за 23 милиона долара, а дотадашње велике дугове је на себе преузела држава (тачније грађани Србије).

Иако је случај СААБ-а екстреман, у Шведској генерално настају тешка времена. Велики шведски произвођач Сканија смањује производњу за 15%. За следећу годину се предвиђа смањење привредног раста док стопа незапослености убрзано расте. 

Економска криза је само заоштрила супротности које је неолиберални капитализам довео до еруптивних размера. У Грчкој са још увек релативно снажном револуционарном левицом и добро организованим синдикатима на истој страни барикаде нашли су се радници и средња класа.

Сила информација и знања која је доступна стотинама милиона паметних, добро информисаних и посебно веома заинтересованих за промене, већ је прерасла критичну масу и само је питање времена, а ја мислим и не тако дугог, када ће њихови захтеви почети да се испуњавају.

Највећи хендикеп у политици сувереног дуга имају поједине земље Европске монетарне уније због „непотпуности“ саме ЕМУ. Та непотпуност монетарне уније доводи их у положај који имају земље у развоју које не могу да се задужују у сопственој валути.