Како обично имагинација почиње, била једном једна банка... Од грађана је прикупила милијарду евра штедње. На штедњу је плаћала пасивну камату грађанима од 5% на годишњем нивоу. У апсолутном износу, то је 50 милиона евра.

У виртуелној економији људи не виде конкретне резултате свога рада, те се њихов рад мери једино количином зарађеног новца. Апстактне су им и последице њиховог рада на друге људе и друштво у целини.

Негативни трендови у словеначкој економији настављају се и после уласка земље у ЕУ 2004. Словенија се све више задужује, скоро несхватљивом брзином, чак и у временском распону од 2004. до 2007. – иако у том тренутку у Европској унији није било рецесије.

Шта ми сад имамо? Још један преврућ кромпир. Сартид је ’’опет наш’’ постао у јануару. Онда смо се мало забављали па као преговарали са самим собом и синдикатима, и тек у априлу расписали тендер за новог стратешког партнера. Рокове смо од тад три пута померали.

Динкић нас годинама убеђује у успешност у свом досадашњем раду, а оно на шта је посебно поносан јесте стабилан курс динара и „здрав“ банкарски систем. Невероватно али истинито, он покушава да докаже како може постојати стабилан новац и здраве банке у презадуженој држави.

Да ли то што је Нозиков обућар добар и има право да брже напредује значи да је ДОС-ову приватизацију требало подржати? Не значи. И где је онда поентилизам? У језику и односу према језику, у логици и односу према појму и стварности.

Оваква концепција ММФ-а производи гомилање дугова и кризе, нарочито у земљама у којима је некритички прихваћена као основа макроекономске политике стабилизације и развоја.

Упоредни подаци из источноевропских држава чланица ЕУ који највише забрињавају су свакако они који се тичу раста популације која живи испод границе сиромаштва. На пример, улазак у ЕУ је довео до повећања броја људи који живе испод границе сиромаштвa.