Сиромаштво у Хрватској се није смањивало (у деценији у којој је Хрватска забележила формалан напредак у европским интеграцијама). Напротив, што је Хрватска била ближе ЕУ, то је све већи број становника живео испод границе сиромаштва.

Како обично имагинација почиње, била једном једна банка... Од грађана је прикупила милијарду евра штедње. На штедњу је плаћала пасивну камату грађанима од 5% на годишњем нивоу. У апсолутном износу, то је 50 милиона евра.

У виртуелној економији људи не виде конкретне резултате свога рада, те се њихов рад мери једино количином зарађеног новца. Апстактне су им и последице њиховог рада на друге људе и друштво у целини.

Негативни трендови у словеначкој економији настављају се и после уласка земље у ЕУ 2004. Словенија се све више задужује, скоро несхватљивом брзином, чак и у временском распону од 2004. до 2007. – иако у том тренутку у Европској унији није било рецесије.

Шта ми сад имамо? Још један преврућ кромпир. Сартид је ’’опет наш’’ постао у јануару. Онда смо се мало забављали па као преговарали са самим собом и синдикатима, и тек у априлу расписали тендер за новог стратешког партнера. Рокове смо од тад три пута померали.

Динкић нас годинама убеђује у успешност у свом досадашњем раду, а оно на шта је посебно поносан јесте стабилан курс динара и „здрав“ банкарски систем. Невероватно али истинито, он покушава да докаже како може постојати стабилан новац и здраве банке у презадуженој држави.

Да ли то што је Нозиков обућар добар и има право да брже напредује значи да је ДОС-ову приватизацију требало подржати? Не значи. И где је онда поентилизам? У језику и односу према језику, у логици и односу према појму и стварности.

Оваква концепција ММФ-а производи гомилање дугова и кризе, нарочито у земљама у којима је некритички прихваћена као основа макроекономске политике стабилизације и развоја.

Упоредни подаци из источноевропских држава чланица ЕУ који највише забрињавају су свакако они који се тичу раста популације која живи испод границе сиромаштва. На пример, улазак у ЕУ је довео до повећања броја људи који живе испод границе сиромаштвa.