Док се баца конопац спаса Грчкој, слични изазови очекују Португал, Шпанију, можда Италију, као и остале земље јужног појаса Европе. Осим тога, и ван еврозоне налазе се земље као што су Мађарска и Румунија које посрћу у напорима да испуне циљеве ММФ-а.

Европски економски показатељи у првом кварталу 2010. године и подаци о стању економија водећих држава Азије говоре да, док је Европа у дубокој економској кризи, азијске привреде је криза подстакла на раст, немогућ у Старом свету чак ни у најбољим временима.

Јасно је да је катастрофално стање у српској привреди последица, пре свега, погрешне економске политике коју годинама спроводе владини економски „експерти“, а светска економска криза само је допринела да слика у 2009. буде још суморнија.

У нашој власти не постоји свест о озбиљности кризе у којој се налазимо, све се ради се од данас до сутра, продаје све што се продати може и задужује где год да се може. Већина тог новца заправо одлази у џепове тајкуна и увозника.

Читалац закона који је несвестан постојања безготовинског новца упада у замку да поверује како су прикупљени депозити основ за давање кредита, што наравно није истина, али је јавност доведена у заблуду да тако верује.

Поставља се питање да ли влада која не може да се сложи око основне концепције, која не зна на који начин водити економску политику, има способности да доноси и много специфичније и софистицираније мере?

За ММФ и Светску банку смо смислили доказе да нису у праву кад сумњају у нас, и да нам ново задуживање треба само ради развоја, а сигурно не зарад опстанка на власти. То што смо им пре неку годину вратили дугове био је само тактички потез да збунимо противника.

Доношењем закона о забрани приватизације природних богатстава и система јавних услуга попут вода и производње струје, спречило би се погоршавање услова живота широких слојева становништва.

Грчка више није суверена држава: она је Џенерал моторс, а ЕУ је Вашингтон, док су грчки гласачи радо преузели улогу синдиката радника ауто-индустрије – све је у игри, нечега што би заиста могло да доведе до промене.

Није реч о томе да је Европа спремала (монетарну) кочију без (политичког) коња. Радило се о покушају да се кочија употреби ради довођења коња. То је био последњи велики покушај такозваног “функционалистичког” приступа.