Где је логика да девизне резерве пласирамо у депозите западних банака уз симболичну камату, а оне тим истим новцем купују трезорске записе нашег министарства финансија (или записе НБС) или одобравају кредите грађанима Србије уз лихварске каматне стопе.

Уговор и подуговор у вези са пројектом који се финансира из донације изводиће се у складу са смерницама ЕИБ-а. У том контексту, не би било изненађење ако ЕИБ форсира фирме из Аустрије или Немачке на штету српских компанија, као што је рађено са мостовима код Бешке.

Друштвени капитал није имао „заштитника“. „Декомпонована“ радничка класа, дезоријентисана националистичком пропагандом, то свакако није могла бити.

Да би избегла дуготрајну несолвентност, Грчкa мора да пронађе начин да стабилизује размеру дуговања у односу на БДП. То захтева план за смањивање дефицита, као и програм структурних реформи ради повећавања потенцијала за раст.

Држава мора да одигра одлучујућу улогу у стварању амбијента за тржишно пословање свих актера привредног живота, од великих система укључујући и јавна предузећа до малих фирми и самосталних привредника, без корупције, сиве економије, прљавог новца, монопола.

Наводно, доћи ће до раста извоза у Србији и покретања производње. Међутим, прећуткује се да такву могућност Србија има још од новембра 2000.

Ако Грчка прогута пилулу ММФ-а, па остале земље уплате 16 милијарди, што је могуће, али веома исцрпљујуће, Немачка је обезбедила да је та помоћ последњи потез пред банкротство, пошто све то треба обезбедити и наредних година, а то је већ тешко замисливо.

Јасно је да је сврха ЕБРД кредита сузбијање руског економског утицаја у српској гасној индустрији. Наравно, као и случају KfW кредита, српски западни “пријатељи” из ЕУ ће искористи EBRD кредит и за даље израбљивање српских грађана и државе.

ЕУ трансфери нису једносмерна улица и страдање једне чланице еврозоне неминовно ће погодити другу. Упозоравајући на опасност од смањења привредног раста, Џозеф Стиглиц оцењује да цела еврозона мора бити солидарна ако жели да избегне рецесију.

Мањи пад БДП-а у Србији, у односу на  многе развијене земље, није последица адекватних мера којима је српска влада успешно „парирала“ светској економској кризи, него је, нажалост, слабост наше привреде – малог обима производње и њене лоше структуре, те изразито малог извоза.