Буџет за 2012, или како помоћи страним банкама, ЕУ и породици Ањели

Влада Републике Србије усвојила је Закон о буџету 15. 12. 2011. године.[1] Или, 45 дана након рока који се предвиђа у члану 31 Закона о буџетском систему (који регулише такозвани буџетски календар). У том контексту, тек 26. децембра Закон о буџету за 2012. почела је да разматра Народна скупштина. Овакво грубо кршење законских рокова Влада Републике Србије је (јавно) оправдала усаглашавањем са Међународним монетарним фондом и његовим захтевима.[2] Тачније, са захтевима делегације ММФ која је водила разговоре са Владом Републике Србије у новембру 2011. Ову делегацију (која је у Србији провела десетак дана) предводио је Марк Ален, представник ММФ-а за централну и источну Европу. Марк Ален је претходно био на дужностима представника ММФ-а за Пољску и Мађарску.

Какве су резултате постигли Пољска и Мађарска под Аленовим ''саветима'' најбоље показује стање спољног дуга тих земаља. Пољска је након одласка Алена са функције представника ММФ-а , закључно са 30. јуном ове године, имала спољни дуг од 365 милијарди долара. Слична ситуација (и гора због разлике у броју становника) остала је после Алена и у суседној Мађарској. Тачније, Мађарска је закључно са 30. јуном ове године имала спољни дуг од 235 милијарди долара.[3]

Када се имају у виду ови резултати Аленове политике, али и Писмо о намерама које су 19. 9. 2011. године упутили премијер Цветковић и гуверенер Шошкић председнику ММФ-а Кристин Лагард (у којем се обавезују да ће на свака 3–4 месеца подносити извештаје о економској политици) није никакво изненађење што у српском буџету (из године у годину) расту издаци за отплату спољног дуга. Тачније, према табели у члану 1 буџета за 2012. годину, порасли су издаци за отплату страних камата за око 14 милијарди динара (140 милиона евра) у односу на 2011. годину.

Такође, сходно захтевима ММФ (који је, иначе, јавно формулисао представник ММФ-а у Србији Богдан Лисоволик), у вези са отпуштањем људи у здравству, смањивањем социјалних издатака и оправдавањем високих камата које дају стране банке у Србији[4], у буџету за 2012. годину су смањени издаци за социјалну заштиту (дечја заштита, инвалиднине, фонд за младе таленте, избегла и расељена лица, ученички стандард) за око две милијарде динара (20 милиона евра) у односу на 2011 годину.

''Замрзнута'' су и давања за Републички фонд за здравствену заштиту, што при инфлацији од око 8% значи осетно смањивање издатака за здравство. (Такође, Лисоволик је изјавио да су пензије у Србији високе у односу на раст БДП-а).[5]

Истовремено, у члану 7 буџета за 2012. годину се предвиђа да ће Србија издвојити око 211 милиона динара за чланство у Светској банци иако је та институција признала такозвано Косово. Такође, у члану 3 буџета за 2012. годину се наводи да ће Република Србија отплаћивати кредите узете од Рајфајзен банке у вредности од 40 милиона евра, при камати од 6,7%,од Уникредит банке од 40 милиона евра, при камати од 6,7%, Хипо-алпе адрије од 20 милиона евра, при камати од 6,7 %, од Европске инвестиционе банке од 233 милона евра (иако се не зна да ли је камата фиксна или варијабилна и колико уопште износи), Лондонског клуба који окупља западне банке, уз камату од 6,75%, Немачке развојне банке КFW, уз камату од 6,17%, као и од Европске инвестиционе банке за консолидацију старих зајмова (за путеве и зајмова за железницу), при зеленашкој камати од 8,15% (у буџету се иначе наводи да руски и кинески кредити које је Србија узела имају много мању каматну стопу од западних, од 3%).

Такође, у члану 7 буџета за 2012. годину се наводи да ће Република Србија исплатити 1,5 милијарди динара (око 150 милиона евра) банкама које послују у Србији (углавном банкама из ЕУ које држе око 70% тржишта) за такозване субвеционисане кредите. Дакле, у тренутку велике економске кризе Република Србија из буџета субвенционише банке из ЕУ.

Што се тиче односа са ЕУ, у образложењу буџета за 2012. годину се признаје да Србија и након три године од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању има велике губитке због примене Прелазног трговинског споразума. Тачније, у образложењу буџета се наводи: ''С обзиром на то да се наставља примена Прелазног трговинског споразума, укупни приходи од царина планирани су у износу од 34 милијарде динара, што представља пад од 14,5% у односу на процењене приходе у 2011. години''. Дакле, Србија иако у незавидној економској ситуацији, фактички помаже са 60 милиона евра фирме из ЕУ које извозе производе на српско тржиште.

Да би се надокнадили овако велики губици у буџету због примене ССП-а (Прелазног трговинског споразума), подигнуте су акцизе, јер како се наводи у образложењу буџета, очекује се раст прихода од овог пореза. Или, од пореза који по економској теорији погађа најсиромашније слојеве друштва (повећање прихода од акциза је планирано за 18,2% у односу на 2011. годину).

Такође, (потпуно непримерено) у члану 4 буџета приказује се такозвана развојна помоћ ЕУ. Или, ИПА фондови који су (у суштини) усмерени ка фирмама из ЕУ које послују у Србији (али и структурама повезаним са ЕУ). Тачније, наводи се у буџету, средства из ИПА биће усмерена ка пројектима у вези са контролисањем ЕУ фондова, усклађивањем рада српске царине са ЕУ, европским програмом подршке, подршком цивилном друштву, Споразумом о заједничком европском ваздушном простору, стипендијама у области европских интеграција, подршке медијима у обалсти европских интеграција, изградњи Жежељевог моста (који раде фирме из Шпаније и Италије док српска грађевинска индустрија пропада).

Такође, упркос економској кризи и негативној одлуци Европског савета у вези са кандидатуром Србије за чланство у ЕУ од 9. децембра, у буџету за 2012. издвајају се велика средства за такозване европске интеграције. На пример, за Канцеларију за европске интеграције преко 199 милијарди динара, за кабинет потпредседника Владе за европске интеграције (иако је потпредседник Владе дао оставку након одлуке Европског савета од 9. децембра) 43 милиона динара, Канцеларију за ревизију система управљања средствима Европске уније скоро 42 милона динара. Такође, из буџета произилази да су предвиђена и средства за пропагирање ЕУ интеграција у дијаспори (у оквиру Министарства за дијаспору). Предвиђена су и средства из буџета Србије за финансирање школе РЕСПА за обуку чиновника за европске интеграције у Даниловграду у Црној Гори (?!), у износу од око 16 милиона динара.

Коначно, огроман део укупних трошкова предвиђених у буџету за путовања од око 10 милијарди динара (100 милиона евра) јесте превиђен за путовања у Брисел. И посете институцијама и земљама ЕУ од стране српских чиновника, министара и председника Републике.

Такође, док је војска у све горем стању, посебно војни пензионери и подстанари, за мисије у иностранству, које између осталог предводи и ЕУ, издваја се, само за трошкове путовања, 82 милиона динара.

Коначно, уместо да Република Србија усмери средства из буџета ка субвенционисању предузећа са доминатним српским капиталом, она се усмеравају ка компанији Фијат. Или, ка компанији која је у власништву једне од најбогатијих европских породица свих времена. Тачније, породица Ањели и њени рођаци поседују око 99% компаније Фијат, као и 67% компаније Фијат аутомобили Србија. Или, средства из српског буџета за 2012. усмеравају се ка Фијат аутомобили Србија иако од потписивања уговора са Владом 2008. године још увек није покренута производња. Тачније, у члану 7 буџета за 2012. годину је предвиђено да Министарство економије издвоји око 10 милијарди динара (око 100 милиона евра) за компанију Фијат аутомобили Србија. Такође, у члану 7 буџета је предвиђено да Министарство финасија издвоји око милијарду динара (10 милиона евра) за компанију Фијат аутомобили Србија.

Када се све претходно има у виду, јасно је да се ради о буџету који је направљен не према српским законима и економским приликама, већ према упутствима ММФ-а и потребама банака и компанија из ЕУ. Или, ради се о буџету који не помаже српске ученике, студенте, младе таленте , социјално и здраствено угрожене, већ банке монополисте из ЕУ које раде на српском тржишту и породицу Ањели.