Колики су ти пропусти у Шпанији, и колики ће бити рачун за санацију, данас буквално није могуће израчунати према доступним подацима. Оно што је извесно је да пакет помоћи Шпанији не може бити мањи од збира банкарских дубиоза.

Оне „европске“ идеје које Романо Проди назива глупим и крутим се без проблема примењују у Србији. Да ли су оне само оправдање за израбљивање српских грађана, или стварно у њих верују српске власти, није више толико ни важно.

Држава се задужила за 1,1 милијарду евра више него прошле године да би тај новац уплатила у пензиони фонд. Разлика је 1,1 милијардa евра, а укупна сума из буџета у ПИО је дупло већа.Уместо да је тај новац искористила за плаћање обавеза према привреди.

Када чујете да ће држава „мудро“ задржати 10% акција како би имала право вета на многе битне одлуке у Телекому, треба да знате да је то основна полуга како би се куповина омогућила тачно одређеном купцу који је у добрим односима са продавцем.

Aргументи које износим не доказују да је неко нужно био корумпиран. Могуће је да је био и монументално непаметан... Замислите да продавац вашег стана закључи уговор у ваше име за цену која је 7,2, уместо 100 динара. И онда вам објашњава да је у реду да останете без својих 92,8 динара.

Бројањем квартала са позитивним стопама раста могло би се закључити да је светска економска криза углавном прошла. Остају тешке последице у финансијском и реалном сектору. Изложићемо алтернативне путеве санирања последица кризе.

Владимир Вучковић: Јесам за повремене интервенције НБС, али не овакве предвидиве, које одговарају шпекулантима. Млађен Ковачевић: Имам мало разумевања за презадужена предузећа јер нису могла да предвиде светску економску кризу.

Искуства других земаља у транзицији показују да давање великих стимулација није добар начин за привлачење инвеститора. У таквим случајевима, по правилу, они остају док могу да користе добијене стимулације, а када оне „пресуше“ траже се нове повластице.

Много је боље уложити средства у стално образовање радне снаге и на такав начин привући стране улагаче, него им пружати непосредну новчану помоћ. Већина сада најтраженијих струка није постојала пре пет година.

Поражавајуће је што има толико људи у Србији који живе на рубу егзистенције, и који на жалост не виде даље од ситниша који су им изволели уделити на овај начин. Али још је поразније то што постоје међу нама људи који се ките милосрђем на туђ рачун.