Синиша Мали: ММФ смањио прогнозу нашег привредног раста због насиља и блокада. За сада кључни ослонац економском расту остају јавне инвестиције у оквиру припрема за организацију "ЕКСПО 2027"

Министар финансија Србије Синиша Мали оценио је да је смањење пројекције привредног раста за Србију за 2025. годину са 4,2 одсто на 3,5 одсто у извештају најновијих економских изгледа за светску економију који је данас објавио Међународни монетарни фонд (ММФ) - "директна последица насиља и блокада" у земљи.

"ММФ је смањио прогнозу нашег привредног раста, што је последица насиља и блокада које се већ месецима уназад дешавају у нашој земљи. Нажалост, све то има погубне последице по српску економију, што наши привредници најбоље осећају у својим делатностима", казао је Мали, саопштило је министарство.

Он је оценио да "неодговорни политички актери не разумеју или их не занима, да су економски резултати често и одраз политичког деловања".

"Пре свега, очекује се нешто нижи раст реалне приватне потрошње, услед слабљења потрошачког оптимизма, повећаног опреза и изражене неизвесности код грађана Србије", рекао је министар финансија.

Додао је да истовремено јавна потрошња бележи раст, док инвестиције и спољнотрговинска размена бележе успоравање, што је последица комбинације унутрашњих фактора и појачаних глобалних тензија, растуће неизвесности и израженијих протекционистичких мера на међународном тржишту.

"Са производне стране, спорији раст приватне потрошње се огледа у нижим стопама раста услуга и нето пореза, док је успорена инвестициона активност повезана и са перцепцијом инвеститора о домаћим дешавањима у претходних неколико месеци. Много смо труда уложили да Србија буде лидер у региону у привлачењу инвеститора, али насиље које трпимо руши слику сигурне државе за пласман новца", рекао је Мали.

Додао је да "инвеститори не желе да улажу у земљу у којој се свакодневно блокира нормалан живот и рад људи, у којима има непријављених скупова и крши се основно право људи да се слободно крећу".

Мали је навео да слабији резултати индустријске производње рефлектују, како слабију екстерну тражњу, тако и недовољну инвестициону динамику, што, сматра, додатно потврђује потребу за пажљивим праћењем макроекономских кретања.

"Последњи је тренутак да упалимо све аларме здравог разума и сачувамо постигнуте економске параметре, јер без економске стабилности нема раста и напретка", упозорио је он.

Како је рекао, за сада кључни ослонац економском расту остају јавне инвестиције у оквиру припрема за организацију специјализоване изложбе "ЕКСПО 2027".

"Очекујемо да овај догађај, поред представљања капацитета Србије на светској сцени, додатно подстакне иновације, унапреди инфраструктурно повезивање и допринесе дугорочном и одрживом економском развоју земље", рекао је Мали.

Додао је да се, када је реч о флеш процени о бруто домаћем производу за прво тромесечје 2025. године, у наредној недељи очекује објава првих званичних података.

Министарство финансије Србије смањило је пројекцију привредног раста за први квартал са раније планираних четири на три одсто.

(Бета)