У последњих осамдесет година свет се променио, али су неке ствари остале исте. У темељима свих економских криза, од глобалних попут кризе из 1929. или 2008. године, до регионалних препознаје се економска политика утемељена на заблудама 18. века.

Ако грчке власти ишта могу научити од Аргентине, то је бесмисленост покушаја да се избегне неизбежно. Не само да ће тиме држава бити натоварена планином јавног дуга, већ се тиме продубљује и продужава рецесија која мора уследити пре опоравка након девалвације.

Урушавање светског поретка иде брже него што су његови дојучерашњи предводници очекивали. Да ли је упумпавање такорећи неограничене суме новца у привреду и задуживање будућих генерација пут ка економском опоравку?

Заложно-кредитне аукције имале су, свакако, катастрофалне последице за Русију. Држава се у једном маху лишила значајног дела предузећа која су пунила буџет, што се показало као кобно врло брзо – након непуне три године државни финансијски систем је крахирао.

Борба за утицај ставила је Бугарску под притисак и Русије и САД, али је за очекивати да Русија неће одустати од планираних пројеката, и да ће заједно са заинтересованим европским партнерима успети да неутралише иницијативе САД.

Приватни сектор се делом раздужује на терет државе. Још горе, деструкција платног биланса се наставља. Економска структура која фаворизује трговину и увоз на рачун производње остаје непромењена. Ако се овакви токови не прекину, то ће значити да из ове кризе Србија није ништа научила.

Гајдар је био убеђени присталица деснолибералног економског модела, повезаног с именима Милтона Фридмана и Фридриха Хајека. У једном од последњих интервјуа Руској служби Би-би-Си-ја он је убеђено изјавио да ће "капитализам преживети још једну сахрану".

Питање Луке је и раније изазивало велику прашину, због честих оптужби да су власници Луке добили привилегију да Луку јефтино купе, и да добију земљиште на коме се каснијим измештањем Луке на другу локацију и градњом „Града на води“ може остварити огроман профит.

Kриза неће тако лако ни престати ни нестати, јер се постојеће структуре моћи неће својевољно одрећи ни дела, а камоли кључне контроле. Ипак, догађања на дуже стазе могу довести до еволуције целог система у правцу стварног утицаја људи који сачињавају целу структуру.

Због прилично успореног, отежаног и неизвесног пута Србије ка или у ЕУ, понављано обећање приступања ЕУ у неизвесној и даљој будућности није више гориво из којег може да се извуче значајнија политичка километража.