Економска политика
|
|
Дејан Мировић
|
понедељак, 18. јануар 2010. |
Година 2010. донеће раст спољног дуга, одлив новца ка ЕУ и раст незапослености. Али и заглушујућу пропаганду у земљи у којој „ЕУ нема алтернативу“, јер је тако одлучила политичка и интелектуална елита.
|
Економска политика
|
|
Зорица Д. Марковић
|
понедељак, 11. јануар 2010. |
Пацијент у развијеној Европи има право да бира где ће се лечити, не само да бира лекара већ и установу, државни или приватни сектор, он то све плаћа и свог џепа и право да бира је и у здравству, као и у политици, његово неприкосновено право.
|
Економска политика
|
|
Драган Марковић
|
уторак, 05. јануар 2010. |
Већина јавних предузећа у Србији су почетком 1990. године били веома респектабилни системи, док су данас углавном велики губиташи који послују са застарелом опремом, вишком запослених и са ценама које не покривају ни трошкове пословања.
|
Економска политика
|
|
Дејан Мировић
|
понедељак, 28. децембар 2009. |
Нови протекционизам се гради помоћу нецаринских баријера. Ту могућност имају богати. Сиромашним земљама, као што је Србија, остају царине, као „последња линија“ одбране домаће производње. Међутим, наметањем оваквог споразума и та заштита се укида.
|
Економска политика
|
|
Global Research
|
петак, 25. децембар 2009. |
Aко криза у јавним финансијама Грчке нешто јасно означава, то није на првом месту стање Грчке, него шири проблем који ће у 2010. постати много гори: државне обвезнице су данас мехур од сапунице који тек што није прснуо.
|
Економска политика
|
|
Ендрју Џек и Керин Хоуп
|
петак, 18. децембар 2009. |
Водеће европске компаније здравствене бранше су се жалиле Бриселу због тога што им грчки систем јавне здравствене заштите не плаћа дуговања од скоро 7 милијарди евра за лекове и друге производе, док се Грчка мучи да нађе средства на међународном тржишту како би финансирала свој нарасли дефицит буџета.
|
Економска политика
|
|
Драган Бисенић
|
субота, 05. децембар 2009. |
Из иступа водећих људи „Газпрома“ и „Газпромњефта“ јасно се закључује да куповина НИС-а има важно место у стратегијама обе компаније. Та стратегија је јасна: стварање компанија које ће бити конкурентне са водећим компанијама на међународном тржишту.
|
Економска политика
|
|
Ричард Бернштајн
|
среда, 25. новембар 2009. |
Две економије су постале толико испреплетане да ниједна не може да се искобеља без озбиљне штете - каже г. Керебел. САД остаје најважније тржиште за кинеску робу, а Кина - извор финансирања америчке државне потрошње. |
Економска политика
|
|
Небојша Катић
|
петак, 20. новембар 2009. |
Државе које заједно имају око 100 милиона становника, дугују данас око 850 милијарди долара. То је више него што укупно дугује некадашња прва дужничка лига – Бразил, Мексико и Аргентина – са више од 340 милиона становника.
|
Економска политика
|
|
Младен Бањац
|
понедељак, 16. новембар 2009. |
Банке заиста нешто производе, а то нешто је новац и то не било који, већ тзв. жирални, књишки или банкарски. Сваки кредит који подразумева безготовински трансфер новца, па и они за "подршку" буџету, знајте да банке саме стварају и то дословно из ваздуха.
|
|
Економска политика
|
|
Дезмонд Лехман
|
среда, 13. јануар 2010. |
Ако грчке власти ишта могу научити од Аргентине, то је бесмисленост покушаја да се избегне неизбежно. Не само да ће тиме држава бити натоварена планином јавног дуга, већ се тиме продубљује и продужава рецесија која мора уследити пре опоравка након девалвације.
|
Економска политика
|
|
Милан Пурић
|
недеља, 10. јануар 2010. |
Урушавање светског поретка иде брже него што су његови дојучерашњи предводници очекивали. Да ли је упумпавање такорећи неограничене суме новца у привреду и задуживање будућих генерација пут ка економском опоравку?
|
Економска политика
|
|
Рајко Буквић
|
субота, 02. јануар 2010. |
Заложно-кредитне аукције имале су, свакако, катастрофалне последице за Русију. Држава се у једном маху лишила значајног дела предузећа која су пунила буџет, што се показало као кобно врло брзо – након непуне три године државни финансијски систем је крахирао.
|
Економска политика
|
|
Младен Ђорђевић
|
субота, 26. децембар 2009. |
Борба за утицај ставила је Бугарску под притисак и Русије и САД, али је за очекивати да Русија неће одустати од планираних пројеката, и да ће заједно са заинтересованим европским партнерима успети да неутралише иницијативе САД.
|
Економска политика
|
|
Небојша Катић
|
среда, 23. децембар 2009. |
Приватни сектор се делом раздужује на терет државе. Још горе, деструкција платног биланса се наставља. Економска структура која фаворизује трговину и увоз на рачун производње остаје непромењена. Ако се овакви токови не прекину, то ће значити да из ове кризе Србија није ништа научила.
|
Економска политика
|
|
Рајко Буквић
|
петак, 18. децембар 2009. |
Гајдар је био убеђени присталица деснолибералног економског модела, повезаног с именима Милтона Фридмана и Фридриха Хајека. У једном од последњих интервјуа Руској служби Би-би-Си-ја он је убеђено изјавио да ће "капитализам преживети још једну сахрану".
|
Економска политика
|
|
Младен Ђорђевић
|
четвртак, 03. децембар 2009. |
Питање Луке је и раније изазивало велику прашину, због честих оптужби да су власници Луке добили привилегију да Луку јефтино купе, и да добију земљиште на коме се каснијим измештањем Луке на другу локацију и градњом „Града на води“ може остварити огроман профит.
|
Економска политика
|
|
Драган П. Петровић
|
понедељак, 23. новембар 2009. |
Kриза неће тако лако ни престати ни нестати, јер се постојеће структуре моћи неће својевољно одрећи ни дела, а камоли кључне контроле. Ипак, догађања на дуже стазе могу довести до еволуције целог система у правцу стварног утицаја људи који сачињавају целу структуру.
|
Економска политика
|
|
Мирослав Н. Јовановић
|
среда, 18. новембар 2009. |
Због прилично успореног, отежаног и неизвесног пута Србије ка или у ЕУ, понављано обећање приступања ЕУ у неизвесној и даљој будућности није више гориво из којег може да се извуче значајнија политичка километража.
|
Економска политика
|
|
Бранислав Костић
|
уторак, 10. новембар 2009. |
Дакле, сви грађани, и из онако истањених буђелара, финансирају „нове својинске власнике“ који реализацијом подоста програма добијају и буквално – бесплатну радну снагу.
|
|