Javni poziv na preispitivanje oslobađajuće presude Srbiji za genocid

Javni poziv da se ''puni i necenzurisani zapisnici sastanaka ''Vrhovnog saveta odbrane'' Srbije ''javno objave kako bi se objektivno mogla oceniti uloga srpske države u genocidu u Bosni i Hercegovini''

Otvoreno pismo predsednicima Međunarodnog suda pravde, Međunarodnog tribunala za zločine za bivšu Jugoslaviju i Republike Srbije

Pre godinu dana, Međunarodni sud pravde (MSP) presudio je u predmetu Bosne i Hercegovine protiv Srbije tako što je oslobodio Srbiju krivice za neposredno učešće u genocidu u Bosni. Mi, članovi međunarodne akademske zajednice, smatramo da ova odluka – koja je doneta bez razmatranja svih raspoloživih dokaza – predstavlja lošu presudu i izdaju načela po kom međunarodno krivično pravo treba da deluje u cilju sprečavanja i kažnjavanja zločina genocida.

MSP je odbio da Srbiji uruči zahtev za predaju necenzurisanih zapisnika sastanaka Vrhovnog saveta odbrane Savezne Republike Jugoslavije. Predložak bosanskog tima odbrane sa ovim zahtevom je odbijen. Sudije MSP su takođe odlučile da ne zatraže od Međunarodnog tribunala za zločine za bivšu Jugoslaviju (MTZJ) predaju ovih dokumenata. Važnost ovih zapisnika za dokazivanje namere Republike Srbije da izvrši genocid protiv muslimanskog stanovništva u Bosni i Hercegovini tokom 1992-1995. postala je očigledna u slučaju bivšeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića pred MTZJ. Sudije u slučaju protiv Miloševića imale su ove zapisnike na raspolaganju kada su utvrdile da postoji dovoljno dokaza da bi se Milošević oglasio krivim za genocid u Bosni i Hercegovini – ne samo u Srebrenici 1995. već i u vezi sa zločinima počinjenim od 1992. U proceduralnoj presudi u ovom slučaju od 16. juna 2004. Sudsko veće je zaključilo da ''postoji dovoljno dokaza da je počinjen genocid u Brčkom, Prijedoru, Sanskom Mostu, Srebrenici, Bijeljini, Ključu i Bosanskom Novom''. U nastavku se kaže da se ''moglo utvrditi van osnovane sumnje da je optuženi bio učesnik združenog zločinačkog poduhvata'' čiji su ''cilj i namera'' bili uništavanje dela bosanskih muslimana kao grupe. S obzirom na ovo, razumno je pretpostaviti, da su necenzurisani zapisnici sastanaka Vrhovnog saveta odbrane bili dostupni MSP-u, da bi presuda možda bila drugačija i da bi Srbija možda bila proglašena odgovornom za genocid. Činjenica da je Sud odlučio da ne traži ove zapisnike vodi nas do zaključka da su na ponašanje Suda u ovom slučaju, kao i na njegovu presudu, uticali politički obziri.

Prema presudi MSP, bosansko-srpski počinioci nigde nisu bili krivi za genocid osim u Srebrenici. Međutim, ovo je već dovedeno u pitanje od strane Evropskog suda za ljudska prava, koji je 12. jula 2007. potvrdio presudu za genocid koju su nemački sudovi doneli protiv bosansko-srpskog paravojnog vođe Nikole Jorgića. Jorgić je u Nemačkoj proglašen krivim za izvršavanje genocida u regionu Doboja tokom 1992., jednom u nizu masakra za koje je MSP tvrdio da nisu genocidni.

Međutim, MSP nije jedini sud Ujedinjenih Nacija koji nije podržao načela međunarodnog prava. Sudije MTZJ su odobrile zahtev Srbije da zapisnike Vrhovnog saveta odbrane dostavi u cenzurisanoj verziji, navodno iz obzira prema ''nacionalnoj bezbednosti'' Srbije. Ovo bi bilo jednako tome da je Međunarodni vojni tribunal u Nirmbergu pristao da spreči iznošenje ključnih dokaza protiv nacističkih vođa iz obzira prema ''nacionalnoj bezbednosti'' Nemačke. Ustupak MTZJ prema Srbiji bio je rezultat političkog sporazuma Tribunala i srpske vlade i, stoga, još jedan dokaz da su međunarodni sudovi dozvolili da se politika umeša u pravni proces.

Kao predstavnici akademske zajednice, aktivisti za ljudska prava i intelektualci iz svih delova sveta, zahtevamo da se međunarodnoj javnosti kaže cela istina. Stoga tražimo da se puni i necenzurisani zapisnici sastanaka Vrhovnog saveta odbrane javno objave, da bi uloga srpske države u genocidu u Bosni i Hercegovini mogla objektivno da se oceni.

Potpisnici:

1. Dr Marko Attila Hoare, Viši naučni saradnik na katedri za Umetnosti i društvene nauke, Kingston univerzitet; autor knjiga “Istorija Bosne: od Srednjeg veka do danas” i “Genocid i otpor u Hitlerovoj Bosni” 

2. Edina Bećirević, Viši predavač, Katedra za krivično pravo, Univerzitet u Sarajevu, autor knjige “Međunarodni krivični sud: između ideala i stvarnosti” 

3. Sonja Biserko, Direktor Helsinškog komiteta za ljudska prava u Srbiji, napisala i priredila nekoliko knjiga o srpskom nacionalizmu, između ostalih i knjigu “Bosna i Hercegovina, jezgro projekta Velike Srbije”  

4. Dr Robert Donia, Naučni saradnik Centra za ruske i istočno-evropske studije Univerziteta u Mičigenu, autor knjige “ Sarajevo : jedna biografija” 

5. Dr Noel Malcolm, Viši naučni saradnik Ol souls koledža, Univerzitet u Oksfordu, autor knjiga “Bosna: kratka istorija” i “Kosovo: kratka istorija” 

6. Profesor Norman Cigar, Naučni saradnik Univerziteta marinskog korpusa, Kvantiko, Virdžinija, SAD, autor knjige “Genocid u Bosni”  

7. Diego Arria, ambasador, bivši Predsedavajući Saveta bezbednosti UN 

8. Sylvie Matton, francuski pisac i publicista, autor knjige “Srebrenica: najavljeni genocid” 

9. Profesor Tom Gallagher, O dsek za mirovne studije, Univerzitet u Bradfordu, UK, autor knjiga “Balkan nakon Hladnog rata”, “Balkan u novom milenijumu”, Balkan 1789-1989.” 

10. Branka Magaš, istoričar, autor knjige “Destrukcija Jugoslavije”, priređivač knjige “Rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini” 

11. Quintin Hoare, Direktor Bosanskog instituta 

12. Maja Petrović-Steger, Istraživač na Piterhaus koledžu i Odseku za društvenu antropologiju, Univerzitet u Kembridžu 

13. Dr Smail Cekić, Direktor Instituta za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava, autor knjige “Agresija protiv Republike Bosne i Hercegovine” 

14. Una Barac, diplomirani arhitekta, London

15. Dr Mirsad Abazović, profesor, katedra za Krivično-pravne nauke, Univerzitet u Sarajevu 

16. Jasmin Ahić, Viši predavač, katedra za Krivično-pravne nauke, Univerzitet u Sarajevu 

17. Dr Susan M. Blaustein, Kolumbija univerzitet, SAD

18. Dr James Lyon, viši savetnik Međunarodne krizne grupe

19. Latinka Perović, istoričar, autor više knjiga o srpskoj istoriji, od kojih je najnovija “Između anarhije i autokratije: srpsko društvo na prelazu između vekova (XIX-XXI)”

20. Biljana Kovačević-Vučo, Direktor JUKOM (Komitet za ljudska prava), Beograd

21. Jasmina Beširević Regan, Dekan Trambul koledža, Jel Univerzitet

22. Sabrina P. Ramet, profesor of Političkih nauka, Norveški univerzitet nauke i tehnike, Trondhajm, Norveška, autor knjige “Tri Jugoslavije”  

23. Dr Ronald A. Roberts, katedra za Umetnosti i društvene nauke, Kingston univerzitet, autor knjige “Pravedni rat: psihologija i terorizam”  

24. Ed Vulliamy, Viši međunarodni dopisnik londonskog Observera, autor knjige: “Sezone u paklu: razumevanje rata u Bosni”  

25. Jens-Martin Eriksen, pisac iz Danske  

26. Florian Bieber, predavač iz oblasti Istočno-evropske politike, Univerzitet u Kentu, autor knjiga “Posleratna Bosna” i “Razumeti rat na Kosovu”  

27. Peter Lodenius, novinar lista Ny Tid, Danska  

28. Aida Alić, novinar, BIRN - Justice Report

  29. Aida Kokić, Univerzitet u Sarajevu

 30. Mirza Kokić, Univerzitet u Sarajevu 

31. Zrinka Bralo, Izvršni director Foruma za migracione i izbegličke zajednice, London  

32. Majda Bećirević, Otvoreni univerzitet, UK

 33. Adisa Mehić, advokat, Sarajevo  

34. Mr Jasminka Dedić, Institut za mir, Ljubljana  

35. Carole Hodge, autor knjige “Srpski lobi u Ujedinjenom Kraljevstvu” 

36. Hariz Halilović, predavač na Školi za antropologiju, geografiju i studije životne sredine, Univerzitet u Melburnu, Australija 

37. Velma Sarić, Institut za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava 

38. Vlado Azinović, Viši urednik Servisa za južnoslovenske i albanske jezike, Radio slobodna Evropa/Radio Sloboda, Prag, Češka 

39. Bianca Jagger, aktivista za ljudska prava 

40. Sveštenik-professor mr i dr Nicholas Sagovsky, Kanonski teolog u Vestminsterskoj katedrali, autor više knjige o teologiji, ekumenizmu i društvenoj pravdi 

41. Dr. Rory J. Conces, Odsek za filozofiju i religiju, Univerzitet Nebraske, Omaha , SAD 

42. Edin Veladžić, istoričar, Univerzitet u Sarajevu  

43. Karl F. Bahm, vanredni professor Evropske istorije, Univerzitet Viskonsina, Superior , SAD  

44. Ioannis Armakolas,  pomoćni predavač, Egejski univerzitet, Grčka 

45. Dr Srdja Pavlović , vanredni pomoćni professor, Odsek za istoriju i klasiku, Univerzitet Alberte, Kanada  

46. Profesor Persephone Zeri, Pantejonski univerzitet u Atini, Grčka 

47. Anna Di Lellio, Post-diplomski program iz Međunarodnih odnosa, Nju skul, Njujork, gostujući profesor  

48.   Tammy Smith, docent profesor Sociologije, Državni univerzitet Njujorka, Stoni Bruk, SAD  

49. Maria Papadopoulou,  novinar, Atina, Grčka  

50. Prof. dr Ludwig Steindorff, Kristijan-Albreht univerzitet u Kilu, Istočno-evropske studije

51. Gorana Ognjenović, Glavni urednik, Dictum The Critical View ( www.dictum.no )  

52. Ozren Zunec, profesor Sociologije, Univerzitet u Zagrebu 

53. Dunja Melčić, istoričar, filozof, Zagreb  

54. Tone Bringa, autor knjige “Biti musliman na bosanski način”

http://www.bosnia.org.uk/news/news_body.cfm?newsid=2394

Postavljeno: 4.4.2008.