Позадина медијског напада на Додика из Београда

(Независне новине)

Један београдски таблоид прошле седмице извјештавајући о хапшењу човјека који је осумњичен да је највећи балкански дилер дроге из читаве приче извукао је невјероватан наслов "Кељменди Додика тјера у затвор".

Та конструкција темељи се на тврдњи аутора текста да ће Насер Кељменди открити тајне предсједника Републике Српске које су компромитујуће и опасне за њега, јер Милорад Додик зна Фахрудина Радончића и помогао му је да са својом странком уђе у власт у БиХ, а Фахрудин Радончић познаје Насера Кељмендија и они су наводно пословно сарађивали.

Невјероватно, зар не? По тој логици свако ко познаје некога, а да он познаје лично особу осумњичену или оптужену за криминал, и сам је ништа друго до ноторни криминалац.

И то није први медијски напад из Београда на Додика. Било их је и раније, али никада овако бруталан. Наравно да те ствари нису само плод случајности. Циљ текста је дискредитација и криминализација предсједника Републике Српске, осмишљена не у редакцији таблоида већ у одређеном политичком кругу, којем је засметао став Бањалуке о рјешавању косовског питања, па чак и изјаве владике Григорија по београдским медијима.

Све се то фактурише управо Додику као носиоцу стварне власти у Републици Српској преко таблоида који су само инструменти у политичкој борби појединаца, странака или интересних скупина. Нема у њима ништа што би могло да се назове новинарством, професионализмом и објективношћу.

Кодекс извјештавања код њих не постоји, све је дозвољено и сви могу бити мете исконструисаних напада, уцјена. О свима може бити објављена лаж и клевета без страха од законског санкционисања. И обични грађани и јавне личности могу било када бити жртве таквих медија.

Таблоиди у Србији већ мјесецима најављују хапшења и истраге против људи из бивших структура власти, појединих привредника који су на неки начин довођени у везу са Демократском странком. Медијска сцена у Србији, поготово принтаних медија и портала, потпуно је обојена у жуто, боју која симолизује приземно, непрофесионално и уцјењивачко извјештавање.

Полбитичке елите у Србији у потпуности су овисне од таблоида, преко њих воде своје приватне ратове, остварују циљеве и покушавају да владају. Самим тим и политика је постала естрадно занимање, у којем нема никаквих правила, стандарда и кодекса. Потпуно таблоидна и жута.

И у Републици Српској и Босни и Херцеговини постоји мањи број медија, углавном принтаних и портала, који имају сличан профил као србијански таблоиди, али нису толико утицајни.

Њих углавном контролишу мање политичке странке, које глуме опозицију, па преко њих нападају, вријеђају и клеватају представнике власти.

Нема их пуно нити су им тиражи велики. Јавна је тајна да се финансијер једних новина које претендују да буду носилац таблоидног новинарства у Бањалуци хвалио да њега интересује само како што више политички и лично дискредитовати Милорада Додика.

Остали, који се нађу на мети тих новина, су на вољи такозваног уредничкг тима. Са њима могу договорити цијену ненападања, односно могу платити такозвани медијски рекет. Сви осим Милорада Додика.

Постоји и неколико исфрустрираних појединаца, који у свом неком лудом заносу умисле да су новинари те стварно страствено, како то само будала умије, навале писати, писати и писати по блоговима, форумима или направе некакве једнократне портале преко којих вријеђају, клеватају и праве конструкције о политичкој, економској или медијској криминалној хоботници у Републици Српској. По тој шизофреној логици сви су лопови док се не докаже другачије.

Такво новинарство је у стилу "60 минута" емисије Федералне телевизије, која је годинама тровала медијску, али и политичку сцену у БиХ. Она је угашена, али њена матрица, заснована првенствено на рекету, постала је узор овдашњем жутом новинарству.

Управо због таквих, Удружење новинара Републике Српске је у саопштењу поводом 3. маја, Дана слободе медија, навело да су недопустиве злоупотребе слободе говора од стране мањег броја појединаца и медија који рекетом, уцјенама и непрофесионалним извјештавањем руше углед новинарске професије. Такви медији не могу бити дио новинарске заједнице Републике Српске.

Јер, нису сви који нешто напишу или објаве у медијима новинари. Новинар је онај који објављује чињенице, засноване на конкретним и тачним подацима, који истражује процесе и појаве у друштву на професионалан и објективан начин. Новинар поштује кодекс и свјестан је одговорности и моћи коју имају данас медији. Новинар је онај који то не злоупотребљава.

Републици Српској је потребан и закон о медијима, на којем већ ради тим правника које је ангажовало Удружење новинара Републике Српске. Ускоро би Управни одбор Удружења могао имати радну верзију нацрта тог закона, који би упутио свим озбиљним медијима да дају примједбе и приједлоге.

Са тим законом биће пуно лакше и јавности препознати ко су професионални медији, а ко је кукољ у тој заједници.

(Аутор је предсједник Удружења новинара РС)