Од петог октобра наовамо, стекао сам утисак како најватренији заговорници европског пута стварају некакву илузију да је „улазак у ЕУ“ нека врста коначног циља, онако као што будисти описују нирвану, а ми хришћани други силазак Христов.

Магистар Џомић ми је, наиме, уз остало, замерио и то што нисам одговорио на све његове критичке примедбе и примедбе других аутора из редова СПЦ. Прво што ми је у вези са том примедбом упало у очи јесте оно: «наше критике» и изостанак полемисања «са нама».

Тела су се појављивала у језерима. Нисмо имали подршку од стране НАТО, јер су они били савезници са ОВК. УНМИК нам није давао документацију коју смо тражили.

И напољу и овде исувише често је изостајало чак и елементарно људско и морално уважавање изванредног доприноса српског народа у ратној победи 1945. године. Тривијализоване формуле дневне политике и идеологије, понекад зажарене до усијања, потирале су тај допринос и на неки начин везивале руке Србији.

Основни циљ и даље остаје скидање са власти председника Милорада Додика и пресецање независне политике коју он води у Републици Српској, да би се у Бања Луци на његово место поставио  колаборационистички тим који ће омогућити утапање аутономног српског ентитета у централизовану босанску државу.

Као што је некада требало ослабити Србију како би се „очувала“ стабилност Југославије, тако се и данас „стабилност“ тзв. западног Балкана „чува“ цепањем српског етничког простора и слабљењем Србије.

На почетку политичких дискусија које се дотичу цркава и верских заједница треба поменути да се Православна црква Христова скоро већ две хиљаде година у својој свештеној мисији руководи на основу Светога писма и Светога предања.

Ови преговори су јединствена прилика да се неправда исправи. Друге прилике неће бити, а неправда ће се исправити само ако се не посматра као техничко, већ као суштинско питање, колико српско, толико и европско.

Уколико би се покренуо судски процес за формалну рехабилитацију ђенералову индиректно би се признало да је он тада године 1946. имао „велеиздајничку“ кривицу на основу које му се и судило али су се сада стекли услови за покретање новог судског поступка.

Што се тиче опозиције, мислила сам да ме мало шта може изненадити, али ниво примитивизма који су показали је најстрашније што сам могла да замислим. Срамота је уопште понављати та скандирања која смо чули.