Имплицира се да су  родитељи г. Салиховића жртве сребреничке трагедије. Али то не доказује да је и он жртва било чега, осим у смислу да је као маса других житеља сребреничког краја обе националности у рату изгубио своје најмилије, нити га то амнестира за  његове поступке.

Да ли је српска резерва интервенисала па није успела, или уопште није ушла у бој – не може се утврдити. Тек, повлачење десног крила пренесе се на цео фронт, чиме је битка изгубљена... У Косовском боју погинула су и оба државна поглавара: турски султан Мурат Први и српски кнез Лазар.

Пописати имена и презимена свих страдалника, успоставити Дан сећања на све жртве страдања и ставити заувек тачку на трагедију српско-српских сукоба. Нисмо умели да слушамо мудре људе и баш због нашег неодговорног и немарног односа према сопственој историји постадосмо од страдалника злочинци и џелати.

Ми смо, очигледно, спремни да убијамо српске војнике; ми смо спремни да ризикујемо оно што се еуфемистички зове "колатерална штета" за српске, а такође и косовске, цивиле. Али, нисмо спремни да пошаљемо америчке војнике у битку.

Ако већ Хашко тужилаштво није хтело или није могло да оптужи неке високорангиране војне и цивилне заповеднике у командном ланцу ратних власти у Сарајеву, могло је, дакако, то да учини Тужилаштво БиХ за ратне злочине. Томе се, наравно, Хашко тужилаштво не би противило.

Десетљећима смо били извргнути циљаној пропаганди о Албанцима као жртвама и Србима као кривцима за њихова страдања. Протјеривање Срба с Косова посве је игнорирано, а они који су се усудили о томе проговорити проскрибирани су и осуђивани као великосрпски националности.

Поред намере да се жртвама омогући да добију сатисфакцију за претрпљене губитке, госпођа Кандић је jош истакла да је један од главних разлога за формирање Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима (РЕКОМ)  „да би се осујетили покушаји историјског ревизионизма.“

Од глуме да се тргује Косовом једину непосредну корист у овом тренутку имају косовско-српски параполитичари, они који вероватно никада не би ушли у авион да није било преговора на којима су углавном имали улогу пристојно плаћене икебане.

Хашки суд нема никакву сврху осим да буде политички инструмент својих западних спонзора. Као и други међународни трибунали, доносећи своје судове о ратовима других, он пружа прилику западним лидерима да себе ставе у позицију моралне супериорности у односу на слабије државе.

Ионако се наша јавност дрилује да под „поделом Косова“ подразумева да север припадне Србији, а читава Метохија и Косово приде – Албанији. Европи бисмо показали "кооперативност" а заузврат Европа би нас тапшала по рамену, док би нам уши расле и расле.