Хашки суд нема никакву сврху осим да буде политички инструмент својих западних спонзора. Као и други међународни трибунали, доносећи своје судове о ратовима других, он пружа прилику западним лидерима да себе ставе у позицију моралне супериорности у односу на слабије државе.

Изјаве о томе како „никаква прича о подели не долази у обзир“ једнако су честе као и оне где се, што је еуфемизам, помиње да „не може једна страна да изгуби све, а друга да добије све“. То је, дакле, прича о подели која долази са највиших места у Србији.

На конференцији су били предочени нови подаци који приказују необјективност и једностраност Хашког трибунала: у примени правних норми, у нарушавању начела процесног права, у испитивању сведока и вештака. 

Да ли је српска резерва интервенисала па није успела, или уопште није ушла у бој – не може се утврдити. Тек, повлачење десног крила пренесе се на цео фронт, чиме је битка изгубљена... У Косовском боју погинула су и оба државна поглавара: турски султан Мурат Први и српски кнез Лазар.

Подразумева се да је Западу „био потребан“ велики злочин у Сребреници, и заиста одмах након пада тог града, НАТО је интервенисао и довео до краја рат у Босни. Док су бомбардовали мете босанских Срба, Американци су помогли Хрватима да покрену „Операцију Олуја“.

Ми смо, очигледно, спремни да убијамо српске војнике; ми смо спремни да ризикујемо оно што се еуфемистички зове "колатерална штета" за српске, а такође и косовске, цивиле. Али, нисмо спремни да пошаљемо америчке војнике у битку.

Читаоци морају знати шта је тај официр ЈНА радио у Вуковару, односно на шта је имао утицај а на шта не. Као неко ко је учесник у догађајима, мислим да имам право да изнесем своје мишљење о свему што се тамо дешавало.

Десетљећима смо били извргнути циљаној пропаганди о Албанцима као жртвама и Србима као кривцима за њихова страдања. Протјеривање Срба с Косова посве је игнорирано, а они који су се усудили о томе проговорити проскрибирани су и осуђивани као великосрпски националности.

Чланак Ђорђа Станковића заправо је наставак полемике, започете јула прошле године, поводом поднетог захтева за рехабилитацију генерала Милана Недића, уз обрушавање на све оне који другачије мисле од аутора, на првом месту „ревизионисте у институтима и појединце у Одељењу за историју“.

Од глуме да се тргује Косовом једину непосредну корист у овом тренутку имају косовско-српски параполитичари, они који вероватно никада не би ушли у авион да није било преговора на којима су углавном имали улогу пристојно плаћене икебане.