Када је на ред дошло гласање на косовским изборима, односно интеграција Срба са севера у уставни и правни систем „Косова“, велеиздаја је била све огољенија и почела је да се истерује на чистац.

Шта год власт у Србији мислила према браћи и пријатељима мора се бити искрен и није коректно политички шибицарити. Руска Федерација је ипак империја, и то империја у успону. Ако њене вредности уважавају и Европска унија, и САД, и Кина то мора и мала Србија како је назива Александар Вучић. 

Против Србије били су сви који су против ње и данас: Аустро-Угарска и Турска (дакле и дојучерашња браћа са простора бивше Југославије), Енглеска, као и увек што је, Немачка, Француска. 

У периоду стварања модерних нација за наш простор је кључни критеријум за национално раздвајање етнички и језички блиских и сродних народносних група постала верска припадност. , што је умногоме сузило опсег српског националног (само)одређивања.

Кулминација притисака се управо ових дана одвија смењивањем директора јавних предузећа и школа позивима да се мора „изаћи на изборе“. Људима се прети да ће неизласком на „изборе“ остати без посла. Као да ће се након избора Србија нешто питати, па ће овима који изађу неко из Србије гарантовати посао.

Срби у Хрватској имају статус националне мањине и они поштују институције Републике Хрватске. Међутим, они траже да држава Хрватска поштује њихова људска и национална права. Исти став дијеле и прогнани Срби.

Суд и Тужилаштво БиХ су правни нонсенс, али су опстајали притиском дијела међународне заједнице. Када се помене неуставност наметнутих закона, дигне се сарајевска дрека која одјекује до Брисела и Вашингтона, да је то рушење и кршење Дејтонског споразума, јер су одлуке Уставног суда коначне и обавезујуће.

Просто је невероватно да хапшење и изручење Хрватској професора Миле Дакића није било довољан повод да реагује наша јавност. Осим избегличких удружења, наша јавност и државни органи остали су неми.

Управо оно што ми на овом месту упорно понављамо већ месецима, да је тзв. Влада у Приштини већ одавно затворила поглавље које се зове „Чије је Косово“? Она сада наступа државотворно. И, наравно, она се понаша као свака нормална влада. Не дозвољава политичарима из иностранства да се мешају у изборни процес.

Од «Олује» је прошло 16 година, од НАТО бомбардовања 12 година, а протеривање и страдања Срба се и даље у новоствореним државама тумаче као агресорско понашање. За Србе је то огромна трагедија а за друге је прослава.