Србија и Црна Гора
|
|
Бранимир Марковић
|
четвртак, 10. јануар 2008. |
Удружење Црногораца у Србији "Крсташ" позвало је 8. јануара српског председника Бориса Тадића и премијера Војислава Коштуницу да помогну да се промени претходни дан обелодањена одлука министра вера Радомира Наумова о забрани регистрације Црногорске православне цркве у Србији. |
Косово и Метохија
|
|
Богдан Живковић
|
петак, 10. јануар 2014. |
Страдали су Срби по Метохији и на Косову 1998/99 веома много. Међутим и због близине границе и због специфичности борбених дејстава Срби из Ђаковице су изузетно много пострадали. Толико много да је и данас, 15 година након рата, одлазак у родни им град скопчан са великим опасностима, а о повраћају њихове узурпиране имовине нема ни говора.
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Слободан Дурмановић
|
уторак, 29. новембар 2011. |
Он описује да у већини ћелија није било кревета ни душека и да су логораши држани у нехигијенским условима и без воде за умивање. “Храњени смо корицом хлеба дневно, а посебна “посластица” кувара Јулијана Вентиле била је да логорашима даје воду са детерџентом за суђе.
|
Србија и Црна Гора
|
|
Протојереј Велибор Џомић
|
понедељак, 21. април 2008. |
На почетку политичких дискусија које се дотичу цркава и верских заједница треба поменути да се Православна црква Христова скоро већ две хиљаде година у својој свештеној мисији руководи на основу Светога писма и Светога предања.
|
Косово и Метохија
|
|
Милош Милојевић
|
среда, 25. децембар 2013. |
Влајки је закључио да је проруски оријентисани део српске политичке елите на правом путу јер Русија може да има прворазредан интерес да подржи Србију у њеном свеукупном развоју али да се у овој геополитичкој ситуацији не може ништа урадити да би Космет био враћен.
|
Црква и политика
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
понедељак, 22. новембар 2010. |
Ако је тачан податак да одлуку о рашчињењу владике Артемија није подржало чак тринаест чланова сабора (седам против и шест уздржаних), онда је то знак да ни за значајан део архијереја СПЦ Артемијева кривица, чак ни сада, није нешто што би било „изван сваке разумне сумње“.
|
Етничка мапа БИХ биће драматично другачија од оне на последњем попису (1991). Оно што је еклатантно је груписање три нације, за разлику од мапа боје ‘леопардове коже’ 1991. и раније. Међутим, наметнута методологија ће вероватно додати ‘недостајуће проценте’ Бошњацима у Брчком, Сребреници и Вукосављу, што је Србима ‘трн у оку’
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
Стефан Карагановић
|
субота, 12. новембар 2011. |
Нама, међутим, уопште не треба нека одређена цифра српских жртава. И у односу на српске и на бошњачке жртве, једино нам је потребна – истина. Чак и када би прави број бошњачких жртава био већи од правог броја српских, нико тиме не би ништа добио, нити изгубио. |
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска
|
|
Слободан Дурмановић
|
среда, 01. јун 2016. |
Засад су сви сложни у ставу да неће прихватити податке на основу Јукићеве одлуке, те да Завод за статистику РС треба да објави податке само за Српску.
|
Куда иде Србија
|
|
Раденко Тошић
|
понедељак, 28. јануар 2013. |
Неутрални, недовољно обавијештени и неписмени су поставили питање „да ли ће Џајић сада прећи у гробаре“? Уз дужно поштовање, гробари јесу земљорадници, али се овдје ипак ради о фудбалу и фудбалерима. Да се не разликују од Делија у познавању природе и друштва показали су навијачи из супротног табора.
|
|
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска
|
|
Славко Митровић
|
четвртак, 30. јун 2016. |
Сада је Велика Британија на референдуму одлучила да изађе из Европске уније и остави огромну рупу у срцу ЕУ али и цијелог западног свијета који је употријебио најтежу артиљерију да заустави излазак Британије.
|
Куда иде Србија
|
|
Бранислав Ристивојевић
|
уторак, 12. фебруар 2013. |
Подсећам на једину трагикомедију коју је написао Нушић: "Свет". Главни лик у делу је опчињен "светом" и брине га шта ће "свет" реци о његовим поступцима, иако живи иза затворених врата своје куће и нема никакво чулно искуство о "свету".
|
Црква и политика
|
|
Вељко Ђурић Мишина
|
среда, 01. децембар 2010. |
Историја нас учи да су у смутним временима поједини архијереји жигосани за јерес и расколе. Време је показало да су били у праву, то јест лажно оптужени. Управо зато је са епископом рашко-призренским Артемијем Радосављевићем требало спорије.
|
Реторика помирења је уосталом свих ових година и била само изнуђени обол политичкој коректности иза које се више или мање вешто скривала намера наставка рата другим, неоружаним – медијскопропагандним, дипломатским и, понајвише, међународнокривичноправним средствима.
|
Куда иде Србија
|
|
Мироје Јовановић
|
недеља, 03. фебруар 2013. |
Градити некакав нови идентитет на штету сопственог народа, представљати се као културнији и цивилизованији од остатка своје нације, присвајати туђе писмо а своје пљувати и ниподаштавати, прећуткивати сопствена страдања. То је аутономаштво, а суштински антисрпство данас.
|
Србија и Црна Гора
|
|
Бранимир Марковић
|
четвртак, 21. август 2008. |
Да је Чавић којим случајем пореклом из Црне Горе, не би могао за њу да наступа, јер не би имао „законски основ“. Држављанство по пореклу није предвиђено генијалним и иновативним решењима црногорског Устава као што је „свуда у свету“. |
Косово и Метохија
|
|
НСПМ
|
понедељак, 17. фебруар 2014. |
Упозоравамо грађане и јавност да даље спровођење тзв. бриселског споразума има за циљ да, мимо њихове воље, у потпуности изврши интеграцију Срба и осталих неалбанаца у систем тзв. Републике Косово, а самим тим и њихову асимилацију.
|
Црква и политика
|
|
Александар Б. Ђикић
|
понедељак, 22. новембар 2010. |
Ко се год није упецао на тезу да је тужно стање у епархији Рашко-призренској само резултат финансијских малверзација једног сарадника владике Артемија, био је у праву. Дешавања у СПЦ током читаве године, далеко су од благодати којом би црква требало да зрачи
|
Косово и Метохија
|
|
Оливер Ивановић
|
среда, 20. новембар 2013. |
Оно што се било ко договарао са Крстимиром Пантићем – показало се као прилично непоуздано. Не могу се ослонити на њега тим пре што се показало да његови ставови нису идентични са ставовима његове странке.
|
Црква и политика
|
|
Вељко Ђурић Мишина
|
недеља, 21. новембар 2010. |
Претпоставка да је патријарха Германа требало забавити о његовом јаду управо у Београду, како би СПЦ лакше прихватила, између осталог, одбијање да призна самопроглашену аутокефалност Македонске православне цркве и рушење капеле на Ловћену, има довољно основа.
|
|