Црква и политика | |||
Одговор владици Aтанасију |
недеља, 25. јул 2010. | |
Прошло је девет месеци откако се моје предавање појавило на сајту „Гласа српског народа” (www.srpskilist.net), и девет месеци откако чекам да се владика Атанасије огласи и одговори на моје тврдње о његовом неканонском и антиканонском ставу и понашању, те да моје оцене, ако нисам у праву, оповргне. Лично познајем два архијереја Српске православне цркве које је Стејт департмент једноставно уценио тврдећи да су ратни злочинци и да америчка влада има необориве доказе о томе, због чега би њих двојица у сваком тренутку могли да се нађу у Хагу. Али Стејт департмент сматра да ће за Америку бити корисније и да ће јој више одговарати да епископи остану на својим местима и сарађују с њом. Владике су се уплашиле, остале на својим местима и почеле покорно да сарађују. (...) Не знам да ли Стејт департмент стварно има необориве доказе против владике Атанасија и митрополита Амфилохија. Не знам и није ни важно. Важно је то што су они криви у нечем другом. Не зато што су се уплашили и понели кукавички. Страх није грех. Св. Апостол Петар уплашио се грубе силе, али га то није онеспособило да чује петла и зарида у покајању. А Амфилохије и Атанасије уплашили су се и подали се страху, те од тада два од три најревноснија заштитника православља, православне истине и православног српског народа постадоше највећи заговорници западне Европе, Америке, њихових вредности, потреба и планова за нови светски поредак. Што је још горе, нису само сагрешили, већ им је било потребно да изграде цело ново схватање цркве, догми и саме наше вере како би свој грех оправдали. И тако се у Србији појавила нова јерес. Истини за љубав, та јерес и није нова, како се на први поглед чини. Појавила се у Грчкој пре десетак година, а можда и раније. Ово што пишем рекла сам на предавању у Саборној цркви св. Јована Крститеља у Вашингтону. Тада сам казала и ово: када му је један од његових неједномишљеника рекао „То шта радиш, брате, није по канонима”, владика Атанасије је одговорио: „У новој стварности – каноне мачку о реп.” Прошло је девет месеци откако се моје предавање појавило на сајту „Гласа српског народа” (www.srpskilist.net), и девет месеци откако чекам да се владика Атанасије огласи и одговори на моје тврдње о његовом неканонском и антиканонском ставу и понашању, те да моје оцене, ако нисам у праву, оповргне. Пре неколико дана, на званичном сајту СПЦ појавио се текст владике Атанасија под насловом „Косара и Џулија – Лажа и паралажа”. У том тексту нема одговора на моје тврдње, нити их је владика у том тексту порекао. Он у тексту „Косара и Џулија“ пориче само то да је икад био ратни злочинац, што и ја поричем и увек сам порицала, нарочито на састанку на коме су представници Амнести интернешенала (Amnesty International) оптужили владику Атанасија за ратни злочин етничког чишћења. Владика Атанасије тврди да се тај састанак никад није одржао. Питам се да ли би и Амнести интернешенал то порекао ако бисмо му се обратили за разјашњење? Владика Атанасије мене оптужује не само да га називам ратним злочинцем, што није тачно, већ да то радим без имало стида: „Ако је неки муслимански 'аваз' или хрватски 'глас' тада негде написао да је 'Атанасије ратни злочинац', при првом сусрету с таквим новинаром или клеветником (са мостарским муфтијом, на пример), на њиховом лицу било је ипак људскога стида због лажи и клевете. Нажалост, код госпође Гавриловић нема стида за ноторне лажи и клевете, и то на рачун двојице српских владика.” Нигде, ни у једном мом спису и, што је главно, ни у једном цитату мојих речи које владика Атанасије сам преводи (мада не увек исправно) не стоји да ја мислим, или тврдим, или осећам, или сумњам да је он икад био или могао бити ратни злочинац. Напротив. Зашто ме владика Атанасије не оптужује за оно за шта га ја стварно кривим? Може ли да оповргне да је рекао следеће: „У новој стварности – каноне мачку о реп?” И да негира да то није само рекао, већ и на делу потврдио? Може ли да нам каже шта је та „нова стварност”? Одакле потиче појам „нове стварности“? Може ли владика да порекне да се у Србији данас све чешће служи „нова литургија“, да се у многим црквама скидају иконостаси, док се нове цркве граде без иконостаса, те да су за то он и његово учење у великој мери одговорни. То је била главна тема мог предавања у руској катедрали св. Јована Крститеља, коју владика Атанасије и не помиње у свом тексту. Његов одговор на те оптужбе јесте ћутање. Питамо се зашто. |