Схвати, особо мања од маковог зрна, да су народне власти из Подгорице и Скопља потпуно самостално донијеле одлуку о признању „независности“ Косова. Толико си конфузан да си се усудио посумњати у ту чињеницу.

У Сарајеву, знате, апсолутно све посматрају кроз само једну те исту призму: колико ће шта помоћи или одмоћи да БиХ постане јединствена и цјеловита, односно, централизована и унитарна.

Ако је икада постојала дилема о бесмислу постојања Босне и Херцеговине као «независне и цјеловите државе», разријешена је у петак, 20. јуна. У ноћи послије утакмице Европског првенства у фудбалу Хрватска – Турска, услиједила је еуфорична прослава побједе Турака на улицама и у кафићима.

Дакле, председнику Хрватске Стјепану Месићу засметало је што Додик на Скупштини СНВ-а није поменуо да долази из БиХ, већ што је рекао само да је премијер РС.

Основно питање за бањалучки естаблишмент јесте како у новим околностима очувати РС као гео-политичко-национални ексклузивитет, сачувати позицију РС-а као кључног фактора у БиХ и контролора судбине бх. државе. Додик сматра да су пред БиХ два пута.

Могу слободно речи да неће бити враћања у предратне границе града Сарајева, неће бити ни стварања дистрикта Сарајево и свака таква идеја која долази углавном од Бошњака, али и Хрвата, никада неће добити подршку српског народа.

Српска је данас огроман потенцијал за Србију, која је за последње две године доживела два веома болна и трауматична ударца. Прво, ампутацију „Српске Спарте“, Црне Горе, од стране режима Мила Ђукановића.

Долазе дани, мјесеци, године... Скоро четири године смо се вртјели у зачараном кругу, у лавиринту извјесности и неизвјесности, у имагинарним условима и условљавањима, трагајући за евентуално могућим рјешењима везаним за реформу полицијских структура у БиХ.

Прије двије године, представници западних центара моћи у Босни и Херцеговини засипали су политичаре и становнике Републике Српске и Федерације константним медијским порукама да је неопходно усвајање такозваног априлског пакета уставних промјена. Тај подухват доживио је неславан крај.