Сада је Велика Британија на референдуму одлучила да изађе из Европске уније и остави огромну рупу у срцу ЕУ али и цијелог западног свијета који је употријебио најтежу артиљерију да заустави излазак Британије. 

Једноставно, човек је скренуо пажњу да Југославија није настала у Другом, него у Првом светском рату, осврнувши се на духовне импликације југословенске идеје у делу „истомишљеницима“ нимало драгог српског „националисте и десничара“, великог писца Милоша Црњанског.

Ако је тачан податак да одлуку о рашчињењу владике Артемија није подржало чак тринаест чланова сабора (седам против и шест уздржаних), онда је то знак да ни за значајан део архијереја СПЦ Артемијева кривица, чак ни сада, није нешто што би било „изван сваке разумне сумње“.

Упозоравамо грађане и јавност да даље спровођење тзв. бриселског споразума има за циљ да, мимо њихове воље, у потпуности изврши интеграцију Срба и осталих неалбанаца у систем тзв. Републике Косово, а самим тим и њихову асимилацију.

Ако масовно гледање филма у Шведској нису могли да спрече, они сада у очајању кажњавају Швеђане који су у сопственој земљи омогућили гледање, као што у Сарајеву прогоне и кажњавају своје људе који су учествовали у продукцији.

Етничка мапа БИХ биће драматично другачија од оне на последњем попису (1991). Оно што је еклатантно је груписање три нације, за разлику од мапа боје ‘леопардове коже’ 1991. и раније. Међутим, наметнута методологија ће вероватно додати ‘недостајуће проценте’ Бошњацима у Брчком, Сребреници и Вукосављу, што је Србима ‘трн у оку’

Сведоци смо да, након две стотине година од првих корака ка установљењу своје нововековне државности, српски народ опет стоји на почетним позицијама у процесу болног и мукотрпног реконституисања те исте државности и међународног признања њеног легалитета и легитимитета. 

Претпоставка да је патријарха Германа требало забавити о његовом јаду управо у Београду, како би СПЦ лакше прихватила, између осталог, одбијање да призна самопроглашену аутокефалност Македонске православне цркве и рушење капеле на Ловћену, има довољно основа.

Уместо на пријем код надлежних државних институција, делегација Привремене Скупштине АП КиМ је остављена да чека у парку.

Филм „Трагови из Сарајева“ не бави се питањем геноцида са правног становишта, али износи низ других питања за којa би семогло рећи да су осетљива са бошњачког становишта, на пример, везе сарајевског руководства са муџахединским формацијама.