Објаснили су нам већ шта је ''први демократски премијер'' мислио када је са безбедног места бодрио НАТО у ''ваздушној кампањи'', нацртали су нам црно-белу слику деведесте- двехиљадите, објаснили шта чека дрзника који преиспитује оно што су му сервирали, омогућили нам кредите, хеј! и стране банке и насмејане младе шалтеруше.

Волео бих да ми неко објасни зашто институције државе Србије и установе које се финасирају од претплате грађана Србије промовишу антисрпску творевину Мила Ђукановића и његове главне перјанице које су управо о тим грађанима и о тој држави рекли све најгоре?

Није вест ни да су се из цркве укључили да обавесте јавност о томе како је читав догађај на Газиместану био организован, као и то ко су младићи који су узвикивали увредљиве пароле. Црква се и даље слуша и највише јој се верује.

Срби јесу од повесних догађаја правили митове и легенде, а најпознатији случај је са Косовским бојем и косовским јунацима. Међутим, за разлику од Срба, хрватска „правашка“ хисториографија је од жеља направила читаву теорију о „хрватском тисућљетном државном праву“, што је визуелно озваничено и на грбу Туђманове Републике Хрватске.

Преласком на изузетно добро плаћено место судије Уставног суда БиХ, код Цаце се дешава невероватан верско-празнични преображај. Пре разјашњења тог феномена, треба нагласити да вишегодишња пракса суда показује да су троје међународних судија на истим таласно-правним дужинама са двоје судија бошњачке националности (који су под директном контролом СДА)

До сада је била пракса да свака партија на власти фаворизује своју режимску естрадну звезду, писца или сликара, који припадају категорији натуршчика. Њих треба сматрати новом српском елитом постмодерне, проистеклом из трећег сталежа.

Наши господари ће нам ускоро сервирати причу како ће се наши приходи знатно повећали када пређемо да славимо Божић по Грегоријанском календару, јер би на стотине хиљада наших рођака долазило из иностранства на мали одмор.

У крајњој линији, зашто да Српска на уцјењивачке пријетње распакивањем Дејтона једном не одговори: „Само изволите, немамо ништа против?“. Не само да би онда престале пријетње, него би Бошњаци и њихови западни патрони почели да бране Дејтонски споразум.

Ко је кривац или, блаже речено, узрочник? На кога се сада упире прстом? На оптуженичкој медијској клупи присутно је много лица. Кукуруз, као примаран извор заразе услед присуства афлатоксина. Поштеђене сумње нису ни краве, иако ни криве ни дужне. 

Српска православна црква не треба да жмури пред чињеницом да има скупу, ексклузивну Агенцију, која се бави духовним културним туризмом, а не поклоничким путовањима. Или су поклоничка путовања у нашој цркви доступна само богатима.