Није до краја разумљиво зашто део политичке сцене јалово инсистира на изјашњавању Уставног суда о Бриселским споразумима, будући да се својим вишемесечним оглушавањем о захтеве за оцену уставности, тај суд више него изјаснио.

Добрим познаваоцима најновијих збивања у српској православној цркви познато је да међу архијерјима има неколико струја од којих су проруска и проекуменистичка најјаче.

А без тог Лазаревог, косовског опредјељења за царство небеско, односно за виши, смисленији живот у слободи, без те духовне вертикале, без спремности на жртвовање, без вјере у спас и васкрсење, живот би се и на Косову и Метохији, као и на сваком другом, мање светом и страшном мјесту, већ одавно срозао у поданичко глувило.

Али одговорност за то деле припадници холандског батаљона, као и политичко и војно руководство Холандије, који су требали да предвиде да ће неспровођење одредбе о демилитаризацији омогућити вршење напада из енклаве, чиме је неутралност мисије УН била доведена у питање.

Друго, Руска Федерација је експлиците подржала демократско право Републике Српске на рефередум, и то у више наврата, а чланица је УН, Савјета безбједности и Вијећа за имплементацију Дејтонског споразума, па ваљда и међународне заједнице.

Са новом владом, очекује се да ће Србија постати нормална земља без корупције, која је била главни разлог за не инвестирање светских компанија, па чак и наше дијаспоре. Треба показати да смо место где свако може да инвестира.

Пресуду Светог архијерејског сабора примили смо у миру. Али се не можемо помирити са блаћењем нашег имена тако што ће се произвољним избором стављати на располагање жутој штампи само поједини документи из Нашег судског досијеа.

Бриселским споразумом како ствари стоје (а ако он још уз то и не резултира њ.в. Датумом) , ми смо отворили Пандорину кутију, и сада ћемо се све више чудити што из ње искачу разна зла. Шта ли смо очекивали у њој да нађемо? Шаргарепе можда?

Јасно је да је Сребреница пала тек онда када су западне силе почеле да траже изговор да се укључе у сукоб на страни босанских Муслимана, а такође и Хрвата, што би им омогућило да своје штићенике снабдевају оружјем отворено и у великим количинама.

Као мултиетничка федерална јединица, Република Српска не може имати крсну славу. Она је не може имати ни као секуларна република. Међутим, она и нема крсну славу. По слову закона, Република Српска је имала крсну славу раније, али је важећи Закон о празницима не познаје.