Оно што је за Србију признање Косова, то је за Српску – унитарна БиХ. У случају БиХ,  понавља се да „нико у ЕУ не доводи у питање постојање РС“, а онда узгред спомену како ће „БиХ у Бриселу морати да говори једним гласом“.

Али, онај који је разбио Блок за заједничку државу у референдумској ноћи и тако растурио по први пут стечено јединство импозантних 185002 гласача, и овог пута је одиграо кључну улогу.

Моћ САД постепено опада, док је Русија коначно стекла контролу над сопственим ресурсима. Чини се да време заиста ради за нас. Став ЕУ према Србији није кохерентан и те унутаршње разлике морамо да разумемо

Неколико година за редом, у Загребу римокатолички свештеници служе мису задушницу на годишњицу смрти Анте Павелића, поглавника НДХ. Хрватски медији нису се превише бавили тим догађајем у загребачкој цркви. То је код њих већ традиција.

С друге стране сепаратизам се дословно нигдје није помињао и овде такође треба скренути пажњу да је у питању стереотип и спин на основу програма СНСД-а о Самосталној РС који подразумјева концепт јачања аутономије Републике Српске унутар БиХ заснован искључиво на поштовању Устава БиХ

Ни Милошевићева ни постмилошевићевска власт нису имале никакву реалну стратегију за однос према Црној Гори, а посебно не према српском питању у тој републици. Све до референдума, Београд је у РЦГ подржавао неокомунистичке и пројугословенске опције.

Желим да кажем да је у питању једна велика превара чији је циљ пре свега политичке природе, а не да помогне, или да се нова држава Србија наводно сада заштити. Па ваљда ће ту државу боље да штити полиција, тужилаштво, разни судски органи него што ће то да чине медији!

Постоје путеви и начини да се дијалог оствари, али они су ту само да помогну једни другима у практичним питањима, нико се не меша у унутрашњу традицију друге цркве. Никад нико није покушао свој став о Христу и вери да наметне другоме.