Очигледно је на „идеолошкој сцени“ Црне Горе дошло до смене генерација. Уместо „оногa“ што се код нас још увек зове национализам, дошли су нови „млади и лијепи“, oбразовани и заиста верзирани у „европске стандарде“. Прави идеолошки тренд-сетери.

 Зато никакав споменик Цару Лазару не може да сакрије издају Александра Вучића на Косову и Метохији и примереније би било да исти подигну споменик Вуку Бранковићу имајући у виду да им је национална политика иста. Власт у Београду такву политику назива мудром, а обичан народ издајом.

Нису медији, ни стручна јавност, нити трибине типа "Папа у Србији – за и против" место где ће се одлучити да ли ће СПЦ позвати у посету римокатоличког поглавара, није то чак ни "црквена влада" (Синод) – већ је то питање за све српске архијереје окупљене на Сабору.

Брисање Немањиног града и података о његовом родном месту представља насушну потребу савремених историјских фалсификатора како би лакше доказивали своје тезе о Стефану Немањи као „окупатору Зете“ и Светом Сави као „верском фанатику који је на силу оправославио окупирани зетски простор“.

На крају, из зла повода, можда је зачето и нешто добро, нешто што је одавно требало да постоји а није – стални дијалог између измучене, запостављене али, показало се, ипак виталне српске академске заједнице на Косову и Метохији и представника њене државе. Надамо се, у циљу јачања а не слабљења и испоруке Универзитета, постојећим властима непостојеће државе Косово.

Ана Лукић је са још неколицином цивила стрељана на железничкој станици у Борову, а убица је Никола Чибарић. То стрељање је преживео и о њему сведочио пред Војним судом Драгољуб Врачарић. Убица и наредбодавац су осуђени на смрт.

У Црној Гори никада није дошло до (изборне) смене власти. Да би један поредак био демократичан, мора се догодити и да изборе изгуби онај ко има сву извршну власт, принуду силе, државне медије, фискалну политику у својим рукама.

Шта гледалац сазнаје из филмског описа? Да су жртве били Јевреји и Роми а злочинци усташе, нацисти и Срби. Овакав распоред не одговара историјским чињеницама јер су Срби избачени из жртава и пренети међу злочинце.

Патриотизам се огледа у очувању економске и сваке друге супстанце своје земље, а не испразним и патетичним држањем руке „на срцу“, уз интонацију националне химне. Јефтини пеформанс и симулакрум за лаковјерне под радним насловом "Комерцијални патриотизам".

Бриселски споразум који сте потписали и који упорно спроводите на делу угрожава виталне националне, државне и интересе Срба који су остали на Косову и Метохији. Ви сте га склопили да би север Косова и Метохије интегрисали у уставно-правни систем независне државе „Косово“ и укинули институције Србије