Кратки "меморандум о писму" СПЦ српским властима

Набројите таксативно неспорне ствари у вези са писмом (меморандумом, обраћањем...) Синода СПЦ председнику Србије Томиславу Николићу на тему Косова и Метохије:

- постоји лист "Недељник" који је објавио "тајни меморандум СПЦ о Косову"

- евидентни су деманти патријарха Иринеја и епископа бачког Иринеја (као портпарола СПЦ) да је документ из листа "Недељник" аутентичан став "црквене владе"

- потврђено је да се СПЦ обраћала властима о КиМ: "Наш став смо доставили државном врху, па објављивање садржаја дописа више не зависи од нас" (патријарх Иринеј); "Председник Николић, сигурно, знаде мишљење Цркве и њен непромијењени став. Тај став му је Синод саопштио ових дана и писмено" (митрополит црногорско-приморски Амфилохије, за поменути "Недељник"); "Синод се обратио и писмено и усмено руководству Србије, али то је нешто сасвим друго – тај документ постоји, али није намењен јавности. Упућен је председнику Томиславу Николићу и преко њега целом руководству, али то није ово што је објављено"

- састанак патријарха Иринеја и председника Томислава Николића уредно је и фотографисан; сусрету у Председништву присуствовали су и митрополит Амфилохије и епископ Иринеј – на сајту СПЦ нема више информација, док је кабинет председника саопштио Николићев став да је "држава отворена за активно учешће СПЦ у решавању проблема КиМ" 

- и оно најважније: није спорно да постоји и јавно размимоилажење ставова СПЦ и власти, макар оличене само у лику и ставу премијера Ивице Дачића  ("Дачић је, коментаришући позив патријарха Српске православне цркве Иринеја да власт 'захвали ЕУ на чланству ако треба да се одрекне Косова', истакао да Србија може да каже да неће у ЕУ, али да јој ни тада Косово неће бити враћено.")

Својим речима препричајте како су медији у Србији "покрили" ово (не)писање СПЦ српским властима.

Прву вест о писму Синода властима објавио је (зачудо, о Цркви прилично обавештени) "Данас" – у тексту је прилично аутентично препричано оно што се појавило у, је л' те, неаутентичном "меморандуму" изашлом у "Недељнику". Бачену кост из дворишта "Недељника" здушно су дочекали медији (углавном) ненаклоњени или индиферентни према црквама а посебно према СПЦ: "СПЦ против државне политике према КиМ" (Б92); "Националисти треба да признају Косово, а не еврослинавци" ("Press online"); "Све јачи сукоб власти и СПЦ" ("Блиц"). Најдаље су отишле дневне новине "Блиц" – које су, као да су претплаћене на ексклузивне изјаве патријарха, једним вештим спином сукоб између власти и Цркве пребацили су на сукоб (или "сукоб") унутар саме СПЦ: "Сукоб СПЦ и власти о КиМ разбуктао митрополит Амфилохије".

Чија медијска интерпретација (не)постојећег меморандума/писма неспорно није тачна?

Она ноторног Мирка Ђорђевића. "Аналитичар Мирко Ђорђевић је Танјугу рекао да нема сумње да је писмо објављено у 'Недељнику' део (слова замастио А. Л.) Меморандума СПЦ о Косову из 2003. године, који се може купити у свакој црквеној књижари на српском и енглеском језику" (Б92). За Мирка Ђ. сумње нема да је још 2003. говорено о: "интегрисаном постављању границе", "трговини органима", "ослобађајућим пресудама хрватским генералима", обраћању "Тачија са Косова премијеру Дачићу", позиву премијеру Србије да "дође и скине споменик прешевским терористима", о новопазарској "спомен плочи фашисти"... Госпон Ђорђевића овом приликом можда вади то да је све ово морао некако да уклопи у своју тезу да је СПЦ имала потребу да "веома тврд став о Косову ублажи", па је одрицање од писма у "Недељнику" превео на ублажавање става из Меморандума о КиМ из 2003. Једино што ту идеју квари јесте прост увид који каже да "меморандум" из "Недељника" и Меморандум из 2003. никако нису исти документи.

Како се у свему овоме снашла српска Црква, с посебним освртом на медијске иступе врха СПЦ?

Једном речју – лоше!

Мало опширније – патријарх и портпарол СПЦ прво су кренули с причом "нисмо одавде и немамо појма", онда су рекли "нисмо одавде али јесмо послали писмо", затим "јесмо послали писмо али није то објављено у том Недељнику", па су рекли "е то писмо нећемо да објавимо", док патријарх није жалосно поентирао реченицом "наш став смо доставили државном врху, па објављивање садржаја дописа више не зависи од нас".

Зашто, онда власт не објави то аутентично писмо?

О нашим властодршцима можете мислити свашта – али глупи нису, барем када су њихови интереси у питању! Јер, само глупаци би могли да самоиницијативно, без прислоњеног пиштоља у главу, објаве да им је СПЦ (као) послала следећи пасус:

"Овоме да додамо и следеће, нимало безначајно: онима који спроводе корак по корак стварање независног Косова, није свеједно која власт у Србији ће то аминовати. Зато тај 'врућ кромпир' саморазарања, утрампљују, не 'својим' еврослинавцима, него онима које је народ изабрао због њиховог националног опредељења. Кад Косово предају, мисле такви, они које је народ изабрао сматра, а и сами то тврде, наследницима ослободилаца Косова, и то баш на стогодишњицу његовог ослобођења, ко ће онда моћи у будућности довести под знак питања правду и праведност тог чина?!"

Другим речима: Да пише нешто позитивно у том СПЦ писму, сигурно би га СВАКА власт одмах објавила!

Која вам је реч из претходног пасуса одмах запала за око и за кога сте склони да поверујете да је њен аутор (изумитељ)?

"Еврослинавци". Први пут сам је јуна 2005 чуо од умировљеног епископа захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића): "Ови наши 'еврослинавци' се страшно љуте, погађа их кад нешто кажете тачно, кад поменете Европу, као дете кад воли торту па му иду слине на торту, они нападају ту нашу повезаност за народ" (Изјаве.нет).

Зашто су онда медији као аутора и иницијатора пуштања писма СПЦ у јавност означили митрополита Амфилохија?

"Недељник" истовремено објављује и "тајни меморандум" и интервју митрополита црногорско-приморског Амфилохија, који у једном делу разговора као да препричава тај (непостојећи?) меморандум. Такође, појединци су сабрали 1) да се од самог почетка (прва вест у листу "Данас") овог замешатељства с писмом помињу и "Двери српске" са "опште(не)познатим" податком да су 2) Дверјани од настанка "под капом" митрополита Амфилохија. (Узгред поменуто, "Двери" од патријарха српског, управо на дан када је објављено наводно писмо Синода, траже сазивање ванредног Сабора СПЦ о КиМ.)

Напомена: За ваше ментално здравље боље је да не питате у каквој су вези Драган Ђилас, лист "Недељник" и покрет "Двери".

Наведите пасусе који се користе као "крунски доказ" Амфилохијевог ауторства.

"Ако је несрећни Недић и писмено потврђивао да доноси своје одлуке `по наредби окупаторских власти` какво оправдање ће моћи наћи данашња Влада пред сутрашњицом, у вези прихватања граница, и то тамо где их чак ни хитлеровска окупаторска власт није постављала?" (тачка 3. "меморандума СПЦ" који је објавио "Недељник");

"Онда би [власти Србије] макар требало да при потписивању споразума, попут овог о интегрисаним прелазима, запише оно што је у таквим случајевима несрећни Недић писао: "По наређењу окупаторских власти..." (митрополит Амфилохије, интервју "Недељнику");

"Нек макар напишу као Недић: По наређењу окупаторских власти" (оно што је уредништво "Недељника" извукло на насловну страну).

Шта је Цркви потребно чинити?

Одмах прекинути с јавним наступима врха Синода и са правдањем/демантовањем: посебно је отужно ово најновије патријархово уверавање да у СПЦ нема подела: требало би да патријарх Иринеј настави праксу својих претходника (поч. Германа и Павла), који су се 1) оглашавали ретко и 2) искључиво у ДОСТОЈНИМ новинама типа "Политике" и/или НИН-а. Тај НИН је такође почивши, али би патријарх српски свакако требало да бира којим ће се медијима и када обраћати.

Друго и важније – Црква српска не треба да се либи да пред свој народ (и власт која га води) изађе с јасним ставом о таквим судбинским питањима какво је решавање статуса Косова и Метохије.

Шта ће бити будући задатак власти?

Под хитно покушати наћи још мекши врх СПЦ од овог постојећег. Јер, ма у коју од верзија (не)аутентичности писма поверовали – јасно је да за СПЦ граница коју не могу прећи и даље јесте граница између делова Србије, макар се она и сто пута звала "интегрисани прелаз" а то је у читавој овој причи ипак најважније.

Уместо закључка:

Ништа није скривено што се неће открити, нити тајно што се неће дознати.

Што вам говорим у мраку, кажите на светлости; и што на ухо чујете, објавите са кровова.

(Мт, 10:26-27)