Али, ништа им не вриједи. Код старих Римљана има једна пословица која гласи: „Si duo faciunt idem, non est idem“ („Ако двоје чине исто, није исто“). Народ је ову такозвану опозицију свјеже обучену у антизападно националистичко рухо прокужио за сва времена и, како би рекао Матеј, ти вуци у овчјем крзну бит ће, као и до сада, једино статистичке грешке у даљњим политичким збивањима Републике Српске.

Ако се хомосексуалци не осећају другачијима, не видимо потребу за амбицијом да их држава штити као беле медведе у односу на друге људе. А ако се пак сматрају посебнима, онда немају права да се буне када их и други сматрају посебним људима са посебним правима и посебним потребама. У том случају, најмање што могу да очекују је револт и незадовољство других људи.

Постоји и легенда о томе као је октобра 1941. године Јосиф Висерионович Стаљин наредио да се ова икона, причврсти за крило авиона и три пута облети Москву. Да ли је легенда истинита, није званично потврђено, али након тога је из Јапана стигла вест да је јапанска војска добила тропске униформе.

Полемика између Слободана Антонића и Фадиља Лепаје - "Са друге стране барикаде"

Вредан је помена један од резултата смањења броја погубљених заробљеника са 1.200 на 800, док временски оквир стрељања – по експлицитном закључку судинице Смајловић који се на тонском запису чује – остаје исти као до сада: од 10 до 15 часова, или укупно пет сати.

Ја вјерујем да сам Ђукановић негдје у скривеним ходницима лавиринта своје душе искрено жали због овог свог непопуларног чина са којим се не слаже огромна већина црногорских грађана.

Ми и даље умишљамо да постоје неки левичари, десничари, ми још увек нисмо схватили да се ради о лошој представи која је досадна и која исцрпљује. Ми још увек замишљамо да нас деле неке идеологије и нисмо схватили да ово није век идеологија него новца. 

Замислимо да је неко овим потпаролкама и онима које они представљају, као и домаћим “европејцима”, наложио да изађу пред микрофон и да говоре о разлици између ратног злочина и геноцида.

Губљење партиципативног језгра, изопштавање нижих слојева, нужност нових форми неконвенционалне партиципације, деловање малих партијских картела све су то основни елементи постојања демократског дефицита који се јасно могу препознати и у нашем политичком животу, што нам указује да ми нисмо ни у овом погледу изван главних токова европске политике.