Иван Звонимир - Чичак оценио је да су тврдње председника Међународне комисије за истину о Јасеновцу Србољуба Живановића "плод болесне злонамјерне мржње".

 Проглашење Републике Српске 9. јануара 1992. било је законски и демократски одговор Срба на разбијање СР БиХ од стране муслиманских и хрватских представника 15. октобра 1991.

Напад немачких копнених снага са севера извршила је Друга армија из два правца, из Аустрије и Мађарске. Како Друга армија на дан напада још није била у пуном саставу инвазију је покренуо 46. оклопни корпус северозападно од Београда. Одбрану на овом сектору држале су јединице са војницима хрватске националности.

Појам „архиепископ“ асоцира на Светог Саву, на првог поглавара аутокефалне Цркве, и Пећку патријаршију. Зато патријарх српски носи у својој титули и „архиепископ пећки“.После уздизања на виши ниво , нестало је за свагда титула архиепископа у српској Цркви осим као успомена у титули поглавара Српске православне цркве

 Стога закључујем да нити су постојале, нити постоје "реалне могућности" да се путем вета у Председништву БиХ и одбацивањем у НС РС, учини оно што ЕВ мени спочитава да сам "превидео": нико од водећих српских политичара на то није био ни раније спреман, нити је сада спреман.

Заиста, био је то тежак и дуг пут, за све, и за Србе и за Албанце, и када је деловало да су све завршили, кад им је НАТО притекао у помоћ, добили су само резолуцију 1244. Кажем само, јер требало је још 14 година тражити ко ће од Срба ставити параф, јер знали су и они, а и њихови савезници, док ми не признамо да је отето легално.

Није вредело ни што су српски политичари истицали да је Дејтонским споразумом предвиђено да мандат страних судија у Уставном суду БиХ траје пет година, а да се након тога донесе закон који ће одредити нови начин избора судија. С друге стране, иако и сами повезују постојање Уставног суда БиХ са Дејтонским споразумом, бошњачки политичари никако "не виде" да се тај споразум крши останком страних судија у суду и више од двадесет година касније

Ситуација је врло јасна, за оне који желе да је виде, а она говори да садашњи режим на све начине жели да нас убеди да успешно решавају историјско питање најјужније српске покрајине. Њихов план, који путем медија са националном фреквенцијом спроводе говори о томе да се боре за, како они кажу, север Косова и општине које су најближе Србији.

Од пада Милошевића, све су владе у Србији биле у служби Запада, посебно САД. Све су знале да ће Албанци Косово прогласити независном државом и све су радиле на томе да се то оствари, мада су у јавности говориле супротно. Оне су, дакле, свјесно обогаљиле властиту државу у име „уласка у Европу“