Паскаљевићев филм о логору Сајмиште није антисрпски, али...

(Antisrbizam.com)

Тема филма ”Кад сване дан” је логор Сајмиште, а основна порука племенита и исправна: да су стратишта запуштена, истина о страдањима заборављена, а они који желе да сачувају успомену наилазе на равнодушност и неразумевање. 

Изузетак је кратка дезинформација на самом почетку филма. када се износе једине фактографске информације пре него што се радња пренесе на ниво личне драме:

”Judenlager Zemlin, логор смрти за Јевреје и Роме, подигнут је на територији новоосноване Независне Државе Хрватске, водио га је Гестапо, уз велику сарадњу српских колаборационих власти и полиције.”

Шта гледалац сазнаје из филмског описа? Да су жртве били Јевреји и Роми а злочинци усташе, нацисти и Срби.

Овакав распоред не одговара историјским чињеницама јер су Срби избачени из жртава и пренети међу злочинце.

За све логоре смрти у Европи били су одговорни или нацисти или усташе. Сајмиште је јединствено по томе што је објединило ова два убилачка режима.

Српске власти нису учестовале ни у припреми ни у организацији Холокауста, нити у егзекуцијама.

Са друге стране, у логору Сајмиште, као и у Јасеновцу, Старој Градишци, Јадовну, Новосадској Рацији, другим балканским стратиштима и Холокаусту уопште, уз Јевреје су у највећем броју страдали Срби.

Свакако, српске колаборационе власту јесу сарађивале са нацистичким окупатором на низ начина, укључујући истрагу и привођења Јевреја и антифашиста.

Са убицама су сарађивали и сами затвореници, који су одржавали логоре смрти, па чак били приморавани и да учествују у мучењима и убиствима.

У Јасеновцу су логораши редовно оштрили оружије иступљено у масовним покољима, а Роми су, поред копања рака, у више наврата служили као музичка пратња за најјезивије злочине:

Злочинци су најпре, на смену, силовали учитељицу Српкињу (име јој је Стана Арнаутовић) и онда је, пред децом, убили. Силовали су и девојчице од осам година. За све то време, певао је силом доведени оркестар Цигана и ударао у тамбуре!

Након ових услуга, ”сарадници” би често и сами били погубљени.

Да ли сарадња са окупатором доводи у сумњу ко је окупиран? Да ли сарадња са злочинцима доводи у питање ко је жртва?

Хоће ли неко због такве сарадње изјавити да су убиства у Аушвицу изводили нацисти уз сарадњу јеврејских сарадника, а усташе уз подршку Рома?

Молимо вас, немојте то радити ни српским жртвама. И ми имамо душу.

Дан када више не будемо могли да разликујемо злочинце и жртве у логорима смрти биће последњи дан наше цивилизације.