Ми смо у нашим војним јединицама имали доста хрватских Жидова који нису носили усташке униформе и који су се борили за Хрватску. Након рата настало је натјецање тко ће више лажи и измишљотина измислити о Јасеновцу, тко ће исказати веће бројке.

Основно политичко питање данас у Црној Гори гласи: да ли је сазрело вријеме за црногорски ДОС? Три највеће опозиционе партије: Нова српска демократија, Покрет за промјене и Социјалистичка народна партија, најављују да ће се удружити и направити јединствену листу за предстојеће изборе.

Трилатерала дакле, има своје људе који су на власти у Србији и на жалост ми не можемо очекивати никакво мењање погубне спољне политике ове државе. Морамо бити песимисти јер се Русија постепено истискује из Србије што ће имати далекосежне негативне последице по грађане ове земље.

Сваки покушај делује као национална издаја. То су и питања укупних жртава и појединих стратишта. Врло често је присутна тежња да се односи из неког периода  и сазнанња која данас о томе имамо покушавају претворити у данашње.

Проглашење косметске независносто из 2008. године које је, да се у том тренутку на челу Србије налазила одлучнија и агилнија политичка гарнитура, могло бити третирано као преседан  на основу којег би се, а по принципу правне аналогије, захтевала редефиниција и "авнојевске" границе данашње БиХ

Почетком маја 1945, Југословенска народна армија стигла је до Загреба, али су највећи усташки зликовци –предвођени Поглавником- успели да побегну. Уз њих и 500 припадника католичког клера. Они никада нису одговарали за своје злочине.

Међутим, у односу на друго важно питање везано за Сребреницу, зачеће „геноцидног плана,“ Младићево веће бира унеколико различит пут. До пресуде Младићу, стандардни наратив је био да се зачетак сребреничког геноцидног плана лоцира на састанку српског војног и политичког руководства у хотелу „Фонтана“ у Братунцу у преподневним часовима 12. јула 1995, мада Крстићево веће признаје да за то нема чврстих доказа.

Потонулу лађу извадили људи из дубине морске. При томе послу сви су се намучили, неки осакатили, а неки чак животом платили. Но кад је лађа спасена, сви су се радовали и почели лађу оправљати и уређивати.

У исто време док је хушкао „међународну заједницу“, папа римски стално је слао „екуменске сигнале“ патријарху Павлу. У марту 1994. у Београду се обрео његов изасланик који је нагласио да папа „гаји дубоке емоције и забринутост“ за српски народ.

Дејтонски споразум са својих 12 анекса донио је трајни мир свима у БиХ, али и установио њено уставно уређење пажљиво балансирајући односе између три конститутивна народа и два државотворна ентитета. Опстанак БиХ је могућ само на тој основи, уз рјешавање хрватског питања.