Када верујуће биће у Србији око 7. јануара узме у руке лист Данас, прво би се изненадило (а можда и обрадовало) кад би видело да то гласило уопште има додатак посвећен Христовом рођењу. Већ сама насловна страна додатка разбија илузије.

Иако покушаји политичких странака у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине да исциједе суву дреновину овдашње економије имају иритантан предзнак, један изузетак од овог правила до сада је био трагикомичан, а ускоро би могао да пређе у дирљиву фазу. 

Мађарска је уз помоћ азијских финансијских институција скоро исплатила своје међународне дугове и тиме омела све планове ЕУ за даљим увлачењем наших суседа у још веће и неповољније дугове и све оно што би ишло уз то.

Папин појам хуманитарне интервенције из јануара 1993. не поклапа се са НАТО-вим из августа 1993. Флин је био фрустиран папином позицијом, тако да није могао поделити у руку председнику Клинтону ниједну јаку карту.

Било би погрешно примјетити да се ДНС „заразио“ вирусом недостатка елементарне досљедности од којег болује остатак страначког спектра у Српској. Прије би се дало закључити да читава партијска скала у РС почиње да личи на ДНС, овакав какав је сада

У времену у коме смо сведоци настојања да се релативизују страдања српског народа у Првом светском рату, и покушајима да се на бизаран начин протумачи одговорност за његово избијање, извођење „Марша на Дрину“ у сали Генералне скупштине остаће забележено као снажно подсећање на чијој су страни правда и венци победе.

Да ли је негативна енергија изборног пораза, која је избацила у први план све наталожене разлике у Покрету за промјене, пресудно утицала на расцијеп у тој странци? Подијеле увијек покрећу низ тешких питања на која није лако дати поуздан одговор.

Изгледа да смо у овом случају потпуно заборавили светиње, све до пре месец дана, што би рекао председник УО Института. Наши непријатељи одлично схватају њихов значај, зато им је сада циљ да нам их одузму. Не да их присвоје, већ баш да их одузму. 

Потребно је систематски истражити колико је времена протекло између догађаја у Сребреници средином јула 1995 и коначног уобличавања геноцидног наратива у јавном дискурсу Запада с једне, и босанских Муслимана с друге стране.

За темељно државотворне кораке режим, а по свој прилици ни опозиција, нису вољни/способни. Неко ће једног дана то морати да уради, или Црне Горе неће бити. Зли језици би рекли да је можда баш то нечији заједнички циљ. Грађана Црне Горе свакако није.