Политика Александра Вучића према Косову и Метохији је политика „тешких и болних компромиса“, како он каже, а у суштини је класична издаја како то Срби гласно говоре.

Подсећа се да је 2008. године овај суд ослободило сребреничког команданта Насера Орића, као и да ниједан од лидера босанских муслимана није сео на осуђеничку клупу, као ни хрватске вође 90-их, међу којима и Фрањо Туђман.

Овакво Вучићево (само)приказивање - мало тамо, мало овамо - није, наравно, никаква новост, али још једном упечатљиво говори о његовом "конзистентном" политичком деловању. Додуше, са српским политичарима у Српској му се то може, јер се ни већина "доајена" српске политичке сцене у Српској до сада није много другачије понашала. 

Полемика која се данас у Србији води око Јужног тока само је наставак раније поломике која се водила око куповине Нафтне индустрије Србије (НИС) од стране руског државног нафтног гиганта Газпрома. Али као што каже једна изрека, “од свих критичара највећи је, најгенијалнији и најнепогрешивији – време.”

У квалификовању генерала Недића као издајника важно место заузима и реферат који је он поднео новембра 1940. године а након чега је смењен са дужности министра војске и морнарице и пензионисан.

Утом ће стићи и изборни расплет, па ће се коначно сазнати ко је ко на политичкој сцени у Српској: ко је најпожељнија удавача, ко је момак за женидбу у пуној снази, а ко оцвали младожења којег је време прегазило.

Разумљиво је откуд некоме у Београду идеја за ,,Зомби шетњу''. Разне идеје се шире светом и свугде нађу неке присталице. Оно што није разумљиво је откуд некоме идеја да такву зомби параду повеже са српском традицијом и фолклором. Не знам какав је нови српски краткометражни филм фантастике, али се надам да се не ослања на зомбије.

Неприхватљиве последице спровођења програма самопостављене Комисије за РЕКОМ су многобројне. Ниједна озбиљна држава важан задатак писања своје историје не поверава приватним организацијама под утицајем странаца.

 Споменик је постављен тако да кнез закривљеним прстом показује, барем по ауторима ове умотворине, према Газиместану. Комшије то тумаче да нам Лазар показује према Приштини, поручујући где нам је главни град. Мени лино изгледа да показује на оближњу посластичарницу и ко да каже: „Е ту је најбоља боза“!.

И тако смо дошли до наше старе теме: екуменизма, и њене новије варијације, папине посете. Ако је оволико Разума међу римокатолицима на Балкану, који то наши паметњаковићи верују да ће посета њиховог поглавара нашој Цркви нешто поправити у узајамним односима?