Савремени свет | |||
Запад није потчинио Русију - нити ће то моћи |
недеља, 11. септембар 2016. | |
Само дан- два после разговора руског и америчког председника- Владимира Путина и Барака Обаме у кинеском граду Хангџоу на самиту Г-20, Вашингтон је проширио санкције према Русији. Списак од преко 80 руских компанија са којима је Американцима забрањено да послују, сада је проширен са још 11 организација. Према објашњењу руског Министарства трговине, ради се о ограничењу експорта материјала и технологије. Москва је хитно реаговала а прес секретар председника Путина, Дмитриј Песков, изјавио је да је нови амерички потез у оштрој супротности са темама које се односе на могућност узајамне сарадње у осетљивим областима о којима су Путин и Обама разговарали у Кини. Песков је додао да је принцип узајамности главни принцип на који се Москва ослања када је у питању завођење санкција. Другим речима, Русија ће одговорити контрамерама, што је био случај и раније. Нови амерички списак ће бити проучен. То ни у ком случају не доприноси развоју наших узајамних односа- рекао је Песков. Реаговао је и руски министар иностраних послова Сергеј Лавров. Он је у телефонском разговору са америчким државним секретаром Керијем изразио негодовање поводом проширења санкиција и поручио да ,,даља сарадња Русије и САД неће бити могућа без ваше елементарне пристојности’’.
Вашингтон је проширење санкција образложио догађајима у Украјини и на Криму. Руски аналитичари сматрају да је то само изговор и да Вашингтон чини све како би бар успорио развој руске војне индустрије која је у наглом успону Утисак је да Москва није изненађена оваквим америчким кораком. О томе сведочи и изјава председника Путина после разговора са Обамом у Хангџоу. Он је после тих разговора на којима, узгред речено, ништа конкретно није договорено, изјавио да се тема о укидању санкција само узгредно помињала. ,,Не видим смисла разматрати то питање. Мислим да је разматрање тог питања (укидање санкција) ствар будућности, ако до тог разговора уопште дође’’. Путин је о побољшању руско- америчких односа говорио у будућем времену. Изразио је наду да ће до тога у будућности доћи и оценио да су Сједињене Америчке Државе за Русију веома важан партнер. У једној ранијој прилици, сасвим недавно, Путин је изјавио да отопљавање односа са САД неће бити могуће све док Вашингтон не почне да поштује руске интересе. А што се Крима тиче и изговора да је то полуострво повод за америчке санкције и узрок затегнутих односа измедју две земље- то треба заборавити. Питање о припадности Крима је за свагда затворено- рекао је Путин дајући тако на знање западним партнерима, властима у Кијеву а и читавој међународној заједници, да припадност Крима Русији нико и никада неће моћи да оспори, доведе у питање. Изгледа да се и на Западу све чешће увиђа да је политика која се води у односу на Русију, а то се тиче пре свега САД и њених највернијих савезника у Европи- погрешна и да не води ничему. Неки западни политичари оштро су замерили Бараку Обами што је ових дана назвао Русију ,,регионалном државом’’. Познати немачки активиста Грегор Гизи сматра да је Русија показала и доказала да Русије остаје глобална, а не регионална сила. Обама није смео да направи такву грешку називајући Русију реагиналном државом. Путин је борац са снагом тигра и таквом човеку се не смеју рећи сличне ствари. Русија је показала и у Сирији да је светска сила. Обама није смео да разљути Путина. Последице тога могу бити веома озбиљне. Сада је и Немачка принуђена да призна да је завођење санкиција Русији била грешка. Москва се, сматра немачки политичар, сада свети и Европа је ослабила, претрпела је губитке. ,,Као члан политичког савета Асоцијације средњег бизниса могу да кажем да су санкиције више нашкодиле нама него Русији’’. Као одговор на санкције, Москва чини све да ослаби Европу, а то се види и по јачању односа са Турском’’- каже Грегор Гизи. На односе Запада, а пре свега САД и Русије, треба гледати и са још једног угла. По мишљењу директора руско- немачког форума, Александра Рара, побољшање односа ометају и неки објективни разлози. Америчком председнику Обами остало је још пола године до завршетка мандата и он жели да мирно заврши своје председниковање; не жели да иде на уступке, на промену става. Немачка је била спремна да реализује са Русијом нове пројекте али њој руке везује европски консензус. Зато је сада тешко очекивати неке нове резутате. Поједини експерти сматрају да су земље ,,двадесеторице’’ ипак демонстрирале нови, виши ниво односа са Русијом. Ако на самиту 2014 у Аустралији нико није знао шта се може очекивати од Русије па је Путину указан хладан пријем, сада су се прилике измениле. Према Русији која је преживела санкције и настоји да успоставља односе са Европом, указује се више поштовања. Схвата се да већини није стало да ратује нити пак да оживљава хладни рат. Има најава да би Русију требало поново примити у клуб Г-8 о чему је недавно говорио и немачки министар иностраних послова Штајмајер. Он је такву могућност међутим дозволио уз ,,одређене услове’’ односно уз постизање ,,суштинског напретка’’ око догађаја у Сируји и Донбасу. У Москви се прићењује да термин ,,суштинског напретка’’ не значи ништа друго него потпуну капитулацију и препуштање руских позиција на милост и немилост западне коалиције. Политичарима на Западу је важно да руско руководство призна своју потчињеност у односу на Запад. У последње време, Москву оптужују да се меша у америчке председничке изборе. Кандидаткиња за Белу кућу, Хилари Клинтон, то чак и јавно тврди. Руски званичници такве тврдње не демантују, сматрајући да оне то не завређују јер су апсолутно апсурдне, измишљене и срачунате не само на дискредитацију Русије већ и на оправдање за евентуални изборни неуспех. То што други председнички кандидат, Трамп, позива на сарадњу са Русијом и говори да је Путин ,,бољи лидер од Обаме’’ не значи ништа, то је такође његова предизборна тактика вероватно срачуната на придобијање симпатија у одређеним домаћим круговима и међународној јавности. Уосталом, нама је важно шта изјављује амерички председник, а не председнички кандидат- кажу у Кремљу. Руски званичници су не једном истакли да су председнички избори у САД као и у свакој другој земљи искључиво унутрашње питање и да ће Москва сарађивати са било којим председником кога народ изабере на демократским изборима. Наравно, на принципима једнакости и узајамног уважавања. Уосталом, аналитичари у Москви не тврде да би избор Трампа био повољнији за Русију. Предизборна тактика, јавне изјаве кандидата и обећања уочи избора не значе да ће се она поштовати и после избора. У одређеним круговима појединих земаља износе се и шпекулације у вези са саобраћајном несрећом у Москви у којој је учествовало возило руског председника и у којој је погинуо његов лични возач. Износе се разне шпекулације па и мишљења да је то у ствари био покушај атентата на председника Путина или бар опомена. Чињеница је да се догађај збио у време док је председник Путин боравио у Кини. Онај који организује атентат или учествује у њему сигурно је добро обавештен где се налази личност на коју је атентат усмерен. Та чињеница би морала да се узме у обзир и у овом случају. Москва није званично реаговала и свакако детаљно истражује случај, па до резултата истраге треба одбацити све шпекулације које се износе са одређеним циљем. Руски политиколог Алексеј Мухин сматра да без обзира на утицај САД, изолација Русије није успела. Русија упркос пристицима није пристала да се потчини и таква тактика дала је своје плодове. Планови Запада су доживели неуспех. Међутим, признати свој неуспех значило би окаљати образ и покварити свој и без тога прилично низак политички рејтинг. Западни политичари у данашњим условима то себи не могу дозволити. Повратак Русије у клуб Г-8 запад би био принуђен да представи као признавање своје кривице и као чињеницу да се на Русију више нема чиме притискати. А судећи по томе како учесници клуба Г-7 упорно то помињу, говори да је то потребније њима него Русији. И сада, када се неопходност да Русија буде поново члан клуба Г-8 не може сакрити, Москва је чак у прилици да диктира своје услове. Руски аналитичар Исраељ Шамир веома је скептичан у вези са даљим развојем међународних прилика па чак не одбацује могућност избијања рата. Он сматра да антируска пропаганда у англо- америчким средствима информисања може довести до оружаног сукоба. Шамир оцењује да још од кубанске кризе није било таквог предосећања да може да збије рат између Запада и Русије. Своје мрачне прогнозе поткрепљује тврдњом да медији на Западу говоре о Русији онако како су писали о Ираку уочи инвазије на ту земљу 2003 године. Додуше, такве кампање не завршавају се увек ратом; Запад, на пример, није напао Иран и Северну Кореју. Али ако се неко на Западу усуди да позове на мир са Русијом на њега се одмах окоме као на ,,руског агента’’. Тако је и Обама био подврнут критици када је изјавио да Америка неће прва употребити нуклеарно орижје против Русије. ,,Јастребови’’ су на њега одмах скочили наводећи да се таква опција не може одбацити. Води се чак дискусија о томе да ли се Русија може уништити првим нуклеарним ударом. Московски медији наводе да амерички Професор Александар Мотиљ у ,,Њузвику’’ каже како је Русија исто што и Хитлерова Немачка и да је мир са њом немогућ. Поједини генерали истовремено траже начин да Украјини доставе тешко наоружање надајући се да ће тамо почети рат. Русија сада не може да учини ништа да спречи ту хистерију. Ништа осим повећања борбене готовости чиме се управо и баве председник Путин и руководство земље. Слично мисле и неки други аналитичари и друштвени активисти. Тако нама познати Александар Дугин у једном тексту каже да Русија треба убрзано да се припрема за рат- од правог хладног до оног ..врућег’’. ,,Све за одбрану, земља је у опасности’’- каже Дугин. Он каже са су управо томе посвећене све реформе које су већ спроведене или се припремају као и кадровске промене. Русија по ко зна који пут почиње да се усредсређује и да се стара о своја два најпоузданија и највернија савезника- армији и ратној флоти. Одакле долази опасност јасно је чак и детету- од САД, од Запада, од њихових послушних марионета из Исламске државе и других вехабијских структура, од Сорошових невладиних организација и, пре свега, од мреже агената страног утицаја, од пете и посебно шесте колоне које изнутра спроводе непријатељску политику према држави. Према мишљењу Дугина, све би могло да почне у Сирији, на Криму, у Донбасу или негде другде. Непријатељ се спрема, и ми морамо бити спремни да одбијемо сваки његов напад. И ако наша спремност буде стопроцентна, вероватно ћемо моћи да избегнемо и сам напад. ,,Јенкији су можда неурачунљиви, сли нису самоубице’’- каже Дугин. ,,Русија мора да буде јака. Ако буде слаба, просто је неће бити’’. Он има пуно поверење у садашњу руководећу државну и политичку гарнутуру и сматра да до неке суштинскије промене неће доћи ни у скоријој будућности. ,,Скори избори за Државну думу практично немају никаквог озбиљнијег значаја. Повратка на деведесете године неће бити. Све главне политичке партије у земљи лојалне су Путину и сложно се крећу Путиновим курсом. Зато се већ сада може рећи да је Питин победио на парламентарним изборима. То је супер. Идемо даље’’- каже Александар Дугин. Ових дана огласио се и председник Путин опширним интервјуом агенцији ,,Бломберг’’ у коме се осврнуо на многа питања, укључујући и нека сасвим приватна што руски председник веома ретко и нерадо чини. Незаобилазно питање о коме се Запад, а не само Запад, интерсује је- да ли ће се Путин кандидовати на наредним председничким изборима 2018 године. ,,Ја могу да се кандидујем, или не кандидујем- каже Путин. Ако не будем учествовао на изборима, то значи да ће за председника бити изабран други човек. Грађани ће сами одлучити за кога ће гласати. Ја полазим од тога да будући лидер треба да буде млад, али зрео човек’’. Оваквом изјавом Путин није задовољио знатижељу јавности, што је и сасвим разумљиво. До наредних председничких избора остало је још доста времена. Судећи према рејтингу Владимира Владимировича, који је већ годинама веома висок, грађани би свакако желели да се он поново нађе на челу државе. То би била гаранција да ће Русија и даље ићи путем којим иде и данас а то је пут јачања демократије, просперитета, националног јединства, независности, очувања територијалног интегритета и међународне сарадње на принципима једнакости и равноправности. То је истовремено пут јачања унутрашње политичке, економске и социјалне стабилности и изградње света без ратова, уцена, притисака, двојних стандарда, тероризма и наметања воље јаких над слабијима. Пажњу је такође привукла његова оцена међународних кретања и негативних ефеката санкција заведених Русији. Он је по први пут изнео неке чињенице које до сада нико од званичника није износио. Рекао је да пре десетак или петнаест година Русија не би могла да одговори на санкције, посебно у области пољопривреде. Ми не бисмо могли да затворимо своје тржиште за прехрамбене производе према оним земљама које су се непријатељски понеле заводећи нам санкције зато што не бисмо били у стању да обезбедимо наше тржиште сопственим производима. Сада ми то можемо. Ослобађање сопственог тржишта даје могућност нашим пољопривредницима да повећавају производњу прехрамбених производа. О двема Путиновим ћеркама се мало зна у широј јавности а још мање говори. И руски председник то веома ретко и нерадо чини. Овом приликом направио је изузетак, рекавши ипак да не сматра сасвим исправним да о њима говори. Оне су младе, али су ипак одрасли људи и саме треба да одредјују своју будућност. Колико видим, оне су то већ учиниле. Баве се науком и још неким делатностима које су корисне и потребне људима. Осећају се корисним за друштво и задовољне су својим радом, што ме веома радује. Оне се веома одговорно и поштено односе према ономе што раде и што су одабрале- каже Путин. Путин се освруно и на нека друга питања која немају везе са политиком и државничким пословима , па је тако говорио и о карактеру руског човека. Наш човек, био то Рус, Татарин, Мордовац, Чечен, Дагестанац или припадник неке друге националности, веома је отворен, чак помало и наиван. Поседује још једну особину коју вероватно имају идруги народи, али је код нас изузетно изражена. То је- тежња ка правичности и праведности. И мени се чини да је то једна од доминантних црта у менталитету грађана Русије и руског човека- закључио је руски председник. |