Uspomena na Jurija Lužkova

Desetog decembra prestalo je da kuca srce Jurija Mihailoviča Lužkova, dugodišnjeg gradonačelnika Moskve i jednog od najmarkatnijih, harizmatičnih i veoma popularnih političkih figura postsovjetske Rusije. Umro je posle operacije na srcu u minhenskoj klinici koju je zbog srčanih tegoba i ranije posećivao.

Oni koji su imali prilike i sreću da budu u njegovoj blizini i bolje ga upoznaju, tvrde da je bio izuzetno prijatna, srdačna i dobronamerna ličnost. Pravi ruski ,,mužik'' iz naroda. A milioni građana Moskve i cele Rusije imali su priliku da ga viđaju gotovo svakodnevno na TV ekranima ali ne samo na njima.. Bio je prisutan svugde: na gradilištima, trgovima, na ulicama, uvek na glavi sa ,,kepkom'' (kačketom) koji je postao sastavni deo njegove ličnosti. Posećivao je Jurij Mihailovič koncerte i druge priredbe, znao je da zapeva sa izvođačima, tiskao se među publikom. Obilazeći gradilišta, nije se snebivao da zgrabi lopatu ili ašov, da zajedno sa radnicima ruča, proslavlja završetak radova ili puštanje u pogon novih objekta.

Jurij Lužkov bio je gradonačelnik Moskve punih 18 godina. Upamćen je kao izuzetno preduzimljiv, energičan, neumoran graditelj. Iako su vremena bila izuzetno teška, politička situacija nestabilna a ekonomske i socijalne prilike krajnje neizvesne, Jurij Lužkov je uspeo da mobiliše i motiviše privrednike da prionu na posao. Pod njegovim rukovodstvom, Moskva se na očigled građana menjala, svakim danom sve više postajala ruska i evropska metropola. Isključivo njegovom zaslugom, prikupljena su sredstva za izgradnju Hrama Hrista Spasitelja, najvećeg pravoslavnog hrama u svetu, na istom mestu gde se nazazio istoimeni hram koga su boljševici srušili tridesetih godina.

Čast mi je i zadovoljstvo sto sam sa skromnih sto dolara učestvovao u doniranju izgradnje hrama. Potvrdu o tom prilogu čuvam kao dragu uspomenu.

Osim što je bio gradonačelnik ogromnog grada sa takođe ogromnim obavezama, Jurij Lužkov bio je veoma aktivan na političkoj sceni Rusije. Godine 1998, zajedno sa nama dobro poznatim Jevgenijem Primakovim, osnovao je politički blok ,,Otadžbina- sva Rusija'' od koga je kasnije nastala danas vladajuća partija ,,Jedinstvena Rusija''. Bio je, takođe sa Jevgenijem Primakovim, jedan od predsedničkih kandidata na izborima koji će uslediti.

Okruženje Borisa Jeljcina organizovalo je takvu propagandu protiv Lužkova i Primakova, da su i jedan o dugi odustali od kandidature. Prvi kanal ruske državne televizije, sa novinarom Sergejem Dorenkom na čelu, rukovodili su hajkom koja nema primera u istoriji žurnalistike. Dorenko je pronalazio (razume se nepostojeće) zamkove u Britaniji, Irskoj, Španiji i drugim zapadnoevropskim zmljama koji su navodno pripadali Lužkovu i Primakovu. Izmišljao je takođe basnoslovne račune u zapadnim bankama. Ta hajka je naročito pogađala Jevgenija Primakova koji je važio za jednu od najcenjenijih, najčestitijih i najplemenitijih političkih ličnosti postsovjetske Rusije.

Jurij Mihailovič Lužkov biće upamćen kao veliki prijatelj srpskog naroda i države Srbije. To odgovorno tvrdim jer sam u više mahova od njega uzimao intervju.

U vreme bombardovanja SR Jugoslavije, na stadionu ,,Lokomotive'' u Moskvi organizovana je fudbalska utakmica izmedju umetnika raznih profila Rusije i Srbije. Na sredini terena ogromnim slovima bilo je napisano: ,,Beograde, mi smo tvoja braća''. Sa stadiona je posle utakmice krenulo desetak ogromnih šlepera sa humanitarnom pomoći Jugoslaviji. U ruskoj ekipi igrao je Lužkov i izdržao oba poluvremena uprskos tome što je duboko bio zašao u šezdesete godine. Posle utakmice, popeo se na tribinu gde su se nlazili novinari. Na glavu je stavio vlažnu maramicu da bi se zaštito od sunca. ,,Poštovani Jurij Mihailovič- obratio sam mu se, da li je bilo teško igrati sa ovim mladićima''? Nije, odlučno je odgovorio gradonačelnik. Ali, smeta mi sunce jer nemam kose da mi štiti teme''.

To je samo delić onoga čime je gradonačelnik Moskve iskazivao naklonost prema srpskom narodu i osuđivao agresiju na našu zemlju.

Godine 2006 povodom smrti Slobodana Miloševića, Jurij Lužkov je izneo svoj stav u autorskom tekstu za list ,,Izvestija''. 

Slobodan Milošević, koji se kako je najbolje umeo borio za svoju Jugoslaviju, grešio i spoticao se, ali, na kraju nije sagnuo glavu ni pred pristrasnom Evropom, ni pred 66 tačaka optužnice, sigurno će u sećanju svog naroda zauzeti najbolje mesto. Mnogo bolje od onog koje su njegovom kovčegu odredile sitne duše u vlastima njegove zemlje, opsednute obračunom sa Miloševićevom porodicom i njegovom uspomenom- napisao je Lužkov.

A imamo pravo i da ukažemo na one zbog kojih je Slobodan Milošević zadobio venac mučenika. Čestitamo liderima NATO, koji su izbombardovali Jugoslaviju, zapadnoj štampi i televiziji i, naravno, gospođi Karli del Ponte, haškim lekarima i sudijama koji su zauvek proslavili to osobito «haško pravosuđe».

Duboko sam uznemiren događajima u Jugoslaviji i molim se da ona opstane i izdrži to novo iskušenje. Ali ništa manje nisam uznemiren sve dubljom provalijom između Rusije i Zapada u oceni događaja na Balkanu – suviše dobro osećam kako naš narod ne prihvata dvostruke standarde, dvostruki moral, licemerje u odnosu prema Jugoslaviji.

Ne pitaj za kim zvono zvoni. Ono zvoni za izgubljenom pravednošću- kaže Lužkov.

To je stav Jurija Mihailoviča Lužkova. Po mojoj ličnoj oceni, ne samo i jedino prema ličnosti bivšeg predsednika SR Jugoslavije, nego prema zločinu NATO pakta, Haškom sudu i nepravdi. Kasnije, Lužkov je podržao Mila Đukanovića u odnosu na Srbiju, ali to ne može da baci u zasenak sve pozitivne činjenice u korist i podršku srpskog naroda i države.

Godine 2010 Jurij Lužkov pao je u nemilost zbog navodnog zanemarivanja građana Moskve koji su se gušili u dimu izazvanog požarima tresetišta u Podmoskovlju. On se u to vreme nalazio u Austriji, u hotelu svoje supruge Jelene Baturine i nije se vratio u Moskvu da se solidariše sa njenim građanima. Tadašnji predsednik Dmitrij Medvedev ga je zbog toga smenio, obrazlozivši da je ,,izgubio poverenje građana''. Lužkov se posle toga povukao iz politike i posveto pčelarstvu.

Na opelo u hramu Hrista Spasitelja u Moskvi došao je predsednik Vladimir Putin, aktuelni gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin i drugi zvaničnici. Sahranjen je na Novodevičjem groblju u Moskvi, pored groba pisca Sergeja Mihalkova, glumice Tatjane Samojlove i pevačice Ljudmile Zikine.

Neka tamo počiva u miru, hrabri i dobri Jurij Mihailovič Lužkov.