Самит Русија-НАТО: И даље без сагласности о кључним питањима

Самит Русија- НАТО у руском црноморском летовалишту Сочи показао је да између две стране постоје добоке разлике око неких кључних међународних питања која задиру у саму срж глобалне безбедности. То је потврдио и руски министар иностраних послова Сергеј Лавров на конференцији за штампу после самита, рекавши да ,,ми не гледамо једно на друго као на непријатеље, али проблема у односима има и у неким доменима они су веома озбиљни’’.

Самит је окупио представнике свих 28 држава-чланица на челу са генералним секретаром алијансе Андерсом Фог Расмусеном. У Сочи је за ову прилику дошао и председник Јужноафричке Републике Џекомб Зума који је са руским председником Дмитријем Медведевим и учесницима самита разговарао пре свега о ситуацији у Либији и предлогом Афричког савеза за решавање тог проблема.

Основне теме самита биле су систем противракетне одбране и ситуација у Либији. И око оба ова питања испољена су различита мишељења и различити приступи њиховом решавању. То се пре свега односи на систем противракетне одбране, који од самог почетка, од америчке идеје о постављању тог система у Европи до дана данашњег, представља главну тачку сучељавања Москве и Запада, у првом реду Сједињених Америчких Држава.

Док још нису пристигли садржајнији извештаји о резултатима скупа, до новинара су допрли гласови да је он био ,,успешан’’. Таквом утиску допринела је и изјава председника Медведева који је примио ученике скупа одмах после састанка и том приликом оценио да је он ,,био успешан и користан’’. Медведев је указао на корисност сарадње Москве и Алијансе у циљу осигурања глобалне безбедности. О систему противракетне одбране није говорио, али је рекао је да и Русија и НАТО једнако виде будућност Либије која би требало да буде савремена, суверена и демократска држава.

Касније, када су пристигли детаљнији извештаји и када су на конференцији за штампу иступили шеф руске дипломатије Сергеј Лавров и други учесници, постало је јасно да самит ипак није ни за длаку променио, па чак ни омекшао ставове двеју страна посебно о систему противракетне одбране.

Овај проблем је добро познат међународној јавности и не бих га шире објашњавао. Расмусен је и овом приликом рекао да систем није усмерен против Русије . ,,Ми не гледамо на Русију као на непријатеља’’- рекао је Расмусен и додао да две стране могу да се договоре око заједничке изградње тог система. Рекао је такође да не губи наду да би тај договор могао бити постигнут за мање од годину дана када ће се у Чикагу одржати редовни самит НАТО пакта. ,,Надам се да ћемо се сви заједно сусрести на том самиту’’- рекао је генерални секретар Алијансе.

Москва се од првог дана оштро супротстављала америчким плановима изградње система противракетне одбране у Европи оцењујуци да је тај систем уперен против Русије. Руски војни експерти су назвали неоснованим, неубедљивим па и смешним америчка објашњења да тај систем представља одбрану од ирачких или севернокорејских нуклеарних напада. И лаици могу да закључе да су то приче за малу децу- кажу експерти.

Ако се тај систем баш мора градити, хајде да га градимо заједно- кажу у Москви и да он подједнако осигурава безбедност свима. Међутим, да би тај систем заиста постао заједнички, принципијелно је важно решити низ питања. Пре свега, каже министар Лавров, сви учесници пројекта треба да гарантују један другоме да тај систем није уперен против некога од његових учесника.

НАТО алијанса и њен генерални секретар Расмусен кажу да је најбоља гарантија коју Русија може да добије- активна сарадња у изградњи. Ништа, дакле, о писменој, правној и међународно признатој гаранцији која обавезује, него једино о- декларативној. У појединим круговима у Москви, па и званичним,може се чути да се Русија већ доста пута опекла када су у питању такве гарантије од стране запада и да у њих не може веровати.

Експерт Центра за изучавање проблема разоружања, Јевгениј Мјасников, није ни очекивао неке резултате око система противракетне одбране јер је тај проблем веома сложен и брза решења, како каже,не могу се очекивати. ,,Перспективе су магловите и све ће зависити од тога колико су стране спремне на уступке и компромис.

Ситуација је таква да Вашингтон није спреман на гарантије Москви. Администрација Обаме не осећа се довољно снажном да би таква гарантије дала. Председника САД веома оштро критикује опозиција која одбацује сваку могућност компромиса, уступака или писмених гарантија- каже Мјасников.

Руски стални представник при НАТО пакту Дмитриј Рогозин у једној изјави непосредно пре самита у Сочију изнео је неколико могућих варијанти око изградње система противракетне одбране. Једна од тих варијанти је да би Москва могла да постави услов Западу: или ћемо решити проблем током једне године (Русија заједнички, равноправно и уз одговарајуће гарантије учествује у изградњи система) или ће бити принуђена на одговарајуће противмере. То значи да ће јачати сопствени систем противракетне одбране, постављати ракете на западним границама или чак изаћи из уговора о смањењу офанзивног нулкеарног наоружања који су Медведев и Обама потписали априла 2010 године.

Коментатори у Москви кажу да је добро што до таквог радикалног развоја ситуације није дошло, не бар до маја идуће године, односно до самита НАТО у Чикагу. ,,Рогозин је борбен и емоционалан човек, оштар на језику, али тешко да би проговорио о таквим радикалним мерама без знања председника Медведева- кажу коментатори. Они истовремено оцењују да би цена таквог радикалног корака била висока, и у политичком и у економском смислу. У економском- то би значило одлив огромних средстава на нову трку у наоружању. При хипотоничном стању руске економије, то би изгледало као када би узимали крв од човека са јаком анемијом. И у привреди запада доста шта шкрипи, али издвојити средства тим земљама је много лакше, тим пре што би главни терет пао пре свега на Вашингтон.

Тешко је претпоставити да ће Америка одустати од својих намера и да ће Барак Обама за нешто више од годину дана пре избора одрећи се планова модернизације система противракетне одбране у Европи. Планове Буша он је у извесној мери изменио. Још један уступак Москви био би сувише велики поклон републиканцима, сматрају аналитичари у Москви.

Што се тиче Либије, ту је ситуација нешто боља, али две стране имају различите ставове о самом прилазу проблему. ,,Будимо часни и отворени и рецимо да нам позиције око резолуције Савета безбедности о Либији нису исте’’ - рекао је на конференцији за штампу руски министар Лавров.

Расмусен је на самиту покушао да правда војно ангажовање НАТО пакта у Либији изјавивши да алијанса ,,успешно спроводи резолуцију Савета безбедности’’. Лавров каже да Русија и НАТО не виде алтернативу мирном регулисању ситуације, али да око спровођења резолуције постоје велике разлике. Дејства НАТО пакта далеко излазе из оквира те резолуције - истиче се у Москви.

Дмитриј Рогозин, за кога је већ речено да је ,,оштар на језику’’ каже да се НАТО ,,гурнуо себе у војно- политичке игре које му нису потребне’’. У либијској кампањи, према његовом мишљењу, најпре су биле на челу Француска и Велика Британија које су из непознатих разлога одлучиле да ,,растегну резолуцију Савета безбедности као жвакаћу гуму’’ и да се упусте у борбена дејства на територији суверене државе. НАТО је сада постао талац и невољни учесник у дејствима тих двеју земаља. У такав положај запале су и САД које представљају главну снагу Алијансе. Вашингтон је, међутим, почео да игра своју игру и доста брзо се извукао из активних дејстава у Либији. Тиме су САД убиле два зеца - дистанцирале су се од сумњивих операција и продемонстрирале европејцима колике су њихове војне могућности без америчке војне помоћи.

Све у свему - самит у Сочију је без конкретних одлука, договора па чак и наговештаја о приближавању ставова о неким важним питањима глобалне и регионалне безбедности. Руководилац Центра међународне безбедности Руске академије наука Алексеј Арбатов назвао је самит неуспешним. Други пак кажу да је добро и то што је састанак одржан без оштрих речи, свађа, претњи и препуцавања са речником из времена хладног рата. За сада је ,,дата пауза’’ и прећутно ,,проглашено примирје’’. Бар до самита НАТО пакта у Чикагу, маја идуће године, до када ће можда почети да дувају и повољнији ветрови.