Rusi veruju Putinu

Ruska Državna duma (parlament) usvojila je ustavni amandman o ukidanju broja ograničenja predsedničkih kandidata. Tim amandmanom se menja sadašnja ustavna odredba da predsednik države koji je bio ili je sada na toj funkciji dva mandata uzastopce ne može ponovo da se kandiduje na tu funkciju. Očigledno je da se to odnosi na Vladimira Putina kome 2024. godine ističe drugi uzastopni mandat. O ovom predlogu glasaće se na referendumu 22. aprila.

Amadman je podnela Valentina Terješkova, prva žena kosmonaut na svetu. Verovatno je da predlog amadmana nije bio njena lična zamisao. Ideja da bi Vladimiru Vladimiroviču trebalo omogućiti da se ponovo kandiduje za predsednika provejavala je u javnosti i političkim krugovima već duže vreme. A činjenica da je Terješkova kao prva žena - kosmonaut izuzetno popularna, trebalo je tom predlogu da obezbedi dodatnu težinu i značaj.

Izlaganje Terješkove na zasedanju parlamenta bilo je kratko, ali ubedljivo. Rekla je da se ne radi o Putinu već o ruskom naordu i njegovoj budućnosti. Moramo da planiramo otvoreno i pošteno, Ako to zahteva situacija, ako je to nešto što narod želi, sadašnji šef države trebalo bi da ima mogućnost po zakonu da se kandiduje za predsednika u skadu sa ustavnim izmenama.

Govoreći u parlamentu, Vladimir Putin je podržao amandman i usprotivio da se predsednička ovlašćenja daju Državnom savetu ili Savetu Bezbednosti što bi po njegovom uverenju dovelo do podele društva i stvaranja dvostruke vlasti. Prebacivanje predsedničkih ovlašćenja na druga tela i centre moći a koje nije direktno birao narod, bilo bi veoma pogrešno, čak i rizično.

Putin je, dakle izmenio svoj prvobitni stav o broju mandata i učinio je to zbog situacije u svetu i samoj Rusiji.                     

Pojedini analiticari u Moskvi ocenili su da je izlaganje Vladimira Putina u Parlamentu bilo manje uverljivo i da je govorio sa manje entuzijazma nego u ranijim prilikama. Da li je to, posle dvadeset godina neprikosnovene vlasti, već počeo da se oseća umor kod 67- godišnjeg Vladimira Vladimiroviča, pitaju pojedini analitičari? Sačekaćete- kašu u Kremlju. Vladimir Vladimirovič je pun elana, energije i volje da nastavi sa radom u istom tempu. On vodi zdrav način života i nema nikakve bojazni da bi u skorije vreme u svom napornom radu posustao.

Danas naši izazovi nisu nafta i gas, niti njihove cene na svatskom trzistu, izjavio je predsednik Donjeg doma parlamenta Vladimir Volodin pozivajući deputate da podrže predlog amandmana. Naše prednosti i naša nadmoćnost je Vladimir Vladimirovič i tu snagu, uverenost i sigurnost moramo učvrstiti. On je žestoko kritikovao one koji su se obrušili na Terješkovu, smatrajuci da to nije napad na nju nego na Rusiju i njenu budućnost.

U Donjem domu parlamenta predog je usvojen velikom većinom bez i jednog glasa protiv, a jedino su komunisti bili uzadržani. U Gornjem domu, uz tri uzdržana, jedan glas bio je proriv, a dao ga je senator Irkutske oblasti Vjačeslav Marhajev, senator Burjatije. čije će ime, kažu analtičari, ući u istoriju parlamenta. Možda je upravo to i želeo, kažu pojedini izvori.

Predsednica Saveta federacije, odnosno Gornjeg doma parlamenta, Valentina Matvienko, energično se zauzela za usvajanje predloga izmene ustava naglašavajući da je Putin mnogo učinio za Rusiju i da treba da ima pravo da se ponovo kandiduje. A da li će se kandidovati - to je njegova lična stvar i odluka.

Kandidatura i ponovni izbor Putina omogućilo bi sprovođenje efikasnog državnog upravljanja u narednim godinama i obezvredilo svaku špekulaciju u vezi sa mogućim naslednikom.

Moramo mu odati priznanje za sve što je do sada uradio za Rusiju, što je obezbedio postupan razvoj zemlje u uslovima razrušene privrede, što je omogućio stvaranje borbeno sposobne i efikasne armije i povratio ulogu Rusija na međunarodnoj areni. I, kao najvažnije, povratio je državi i njenom narodu dostojanstvo. Danas je Putin priznat u svetu kao jedan od vodećih svetskih lidera.

Predog amandmana podržali su i svi regioni Rusije.

Prema tumačenjima portparola Kremlja, Dmitrija Peskova, učešće Putina na izborima 2024. godine zavisiće od više faktora: između ostalog od situacije u svetskoj ekonomiji, od zabrinjavajućih regionalnih i drugih konflkikata.

Danas je situacija u svetu veoma nestabilna, i u takvoj situaciji su i druge zemlje primenjivale iste metode. U takvim okolnostima stabilnost vlasti ima ogroman značaj. Prilike u svetu dnas su opasnije i komplikovaije nego što su bile kada je Putin prvi put došao na vast.

Peskov je dao još jednu izjavu van konteksta izmene ustava. Rekao je da se čini sve da se predsednik Putin zaštiti od korona virusa. Tako, na primer, predsednik nije kontaktirao sa jednim deputatom koji se nedavno vratio iz Francuske. Upozorio je one koji se zdravstveno ne osećaju dobro da ne dolaze u Kremlj.

Šta je to što je navelo političke lidere u Moskvi da podnesu predlog za izmenu ustava koji će omogućiti Putinu da se ponovo kandiduje za predsednika 2024. godine kada mu ističe sadašnji mandat? I što istovremeno ima podršku u najširoj javnosti u zemlji, uprkos saznanju da će takav predlog naići na oštre kritike u međunarodnim krugovima i od strane domaćih liberala? 

Pre svega, kao što je već rečeno, Putin je spasao zemlju od raspada, očuvao njen suverenitet i teritorijalni integritet, uspostavio je političku stabilnost. U njegovoj eri Rusija je politički, ekonomski i socijalno stabilizovana, vojno ojačala. Prestala je da se politički potčinjava Zapadu, da bude njen ekonomski prirepak. Uspostavila je partnerske odnose sa mnogim zemljama sveta i pružila je i dalje pruža ruku saradnje sa svima koji takvu saradnju žele na ravnopravnim osnovama. Zahvaljujući u velikoj, možda i najvećoj meri upravo politici koju vodi Moskva, svet je prestao da bude jednopolaran, da se odluke i rešenja oko svetskih poslova donose u jednom centru. Međunarodna bezbednost je ojačala, iako je poslednjih godina došlo do značajnog zaoštravanja odnosa ali ne krivicom Moskve. Odlučno se bori protiv terorizma, pošto je i sama devedesetih godina bila žrtva tog zla. Ruski politikolozi ocenjuju da je zahvaljujući u velikoj meri Putinu, svet počeo da se menja nabolje, ali da je danas situacija u svetu veoma nestabilna, ne krivicom Moskve.

Putin je na godišnjoj konferenciji za stampu krajem 2019 naveo samo par podataka o ekonomsko - društvenom oporavku Rusije. Kao prvo, 75 odsto proizvodnih pogona u prerađivačkoj industriji je izgrađeno od 2000-ih godina. Izgrađena su 3 nova aerodroma, 12 novih železničkih stanica. Udvostručen je broj autoputeva: sa 39.000 kilometara do 80.000 kilometara. Izgrađeno je osam novih blokova na atomskim centralama i počelo da se eksploatiše 600 novih naftnih i gasnih polja. Drugi dobar primer – poljoprivreda. SSSR je uvozio pšenicu, dok je Rusija danas jedan od najvećih izvoznika u svetu. Ispred SAD i Kanade.

Ni danas u Rusiji ne teče med i meko, i danas se ispoljavaju razne teškoće, i danas su mnogi građani nezadovoljni stepenom demokratizacije društva, svojim zaradama, ogromnim socijalnim razlikama, kvalitetom zdravstvene zaštite, samovoljom lokalnih vlasti, raznim protekcijama, lopovlukom, korupcijom. Nije nikakva tajna da su neke od tih teškoća postale još izraženije kao posledica sankcija. Ali, utisak je da se te teškoće podnose uzdugnute glave i da su ljudi svesni šta je uzrok; da se ta cena mora platiti da bi se očuvalo dostojanstvo i oduprlo pritiscima i ucenama sa strane. Taj pritisak i napad na Putina ruski narod doživljava kao uvredu. Događaji iz bliže i dalje prošlosti pokazali su da je ruski narod, kada je suočen sa napadima sa strane i nepradvom, preživljavao i mnoga teža vremena.

U mnogobrojnim reagovanjima koji se ovih dana mogu čuti u Moskvi ima i takvih u kojima se tvrdi da se Putin ,,otima za vast‘‘ i da mu je ona ,,slatka‘‘. Ima ,,duraka’’ (budala) koji tako misle i koji tvrde da Putin hoće da ostane na vlasti zato što mu se to sviđa. Misle da je dužnost ruskog predsednika - sreća. A ne shvataju, budale, da se tom poslu treba posvetiti u celini, da čovek na tom položaju preživljavaju kolosalne fizičke, intelektualne i druge pritiske.

Ima mišljenja da je za Vladimira Vladimiroviča najstrašnija pomisao da bi njegovim odlaskom, sve što je stvorio i postigao, bilo izgubljeno i njegov život bi na taj način postao besmislen

Sam Putin je više puta javno rekao da se ne otima za vlast, da se nije otimao ni kada mu je svojevremeno Jeljcin nudio predsednicku funkciju, prosto ga nagovarao i primoravao da je preuzme. Rekao je da će se povući sa te funkcije onog trenutka kada oseti da ne uživa podšsku naroda. Danas, ta podršska je i dalje velika. Ona je nešto opala posle reforme penzionog sistema prema kome se u penziju odlazi kasnije nego do sada, ali je ponovo u usponu pošto je odlučeno da će se visina penzija usklađivati sa stepenom inflacije. Putin takođe kaže da predsednički položaj ne doživljava kao neku privilegiju, nagradu, neograničenu vlast. Predsednički položaj nije ništa od toga. To je moja sudbina - rekao je u jednoj prilici Putin.

Ovih dana, uputio je i jednu značajnu poruku zapadnim partnerima i javnosti. Rekao je da Rusija neće nikoga napadati, sada ni u budućnosti. Ali, ako neko krene mačem na Rusija, od mača će i nastradati. Podsetio je pri tome na Drugi svetski rat. Mi to ne želimo da se ponovi.

Ima mišljenja da je za Vladimira Vladimiroviča najstrašnija pomisao da bi njegovim odlaskom, sve što je stvorio i postigao, bilo izgubljeno i njegov život bi na taj način postao besmislen.