Путинов повратак у Кремљ

Владимир Владимирович Путин уведен је на свечаности у московском Кремљу у дужност председника Русије. Он се вратио у председничку фотељу после четири године проведене на положају премијера. Да подсетим: Путин је у два мандата већ био председник (2000-2008), а овај трећи мандат, уз четворогодишњу паузу, поверен му је пошто је на изборима у марту освојио око 64 одсто гласова.

Увођење у дужност пропраћено је свечаностима у великом Кремаљском дворцу, у присуству око 3.000 званица- посланика оба дома парламента и других гостију. Од страних гостију били су присутни само бивши италијански премијер Силвио Берлускони и бивши немачки канцелар Герхард Шредер, с којим је Путин успоставио блиске пријатељске односе.

Веома импресивну свечаност нећу описивати, али бих навео неке неке детаље.

Присутнима се најпре обратио Дмитриј Медведев, који је рекао да увођење у дужност председника Русије увек означава нову етапу у развоју земље. За протекле четири године много смо урадили и поред глобалне кризе, али предстоји још много да се уради. Изразио је уверење да ће се успешно наставити досадашња политика и на унутрашњем и на међународном плану која се показала као успешна.

Владимир Путин је најпре положио заклетву на верност земљи и народу и поштовању устава. Русија има велику историју, а предстоји јој такође велика будућност, рекао је Путин. Поменуо је нову економију, ,,дотеривање’’ огромног руског пространства, неопходност да Русија постане лидер у центар ,,привлачне снаге’’ Евроазије. Говорио је о јачању демократије у Русији, правима и слободи грађана, проширењу учешћа грађана у управљању земљом. ,,Ми живимо и живећемо у демократској земљи’’, нагласио је Путин.

Многе је интересовало да ли ће свечаности присуствовати његова супруга Људмила, која се већ дуго времена није појављивала у јавности. У Москви су колали гласови о озбиљним несугласицама у породици. Људмила је присуствовала инаугурацији, стајала је на почасном месту заједно са супругом Дмитрија Медведева Светланом и супругом првог председника Русије, Наином Јељцином.

Одмах после инаугурације, Владимир Путин са супругом присуствовао је молебану који је патријарх московски и целе Русије Кирил одржао у цркви Светих Благовести у московском Кремљу. Тај чин узнемирио је неке духове у Москви, уз образложење да то личи на крунисање императора. Црквене власти и званичници одбацили су такве тврдње. Молебан не треба схватити као политички акт, кажу представници цркве и додају да је он служен у цркви Светих Благовести, а не у Успенској цркви у којој су се својевремено крунисали императори.

Свечани чин инаугурације помутили су нереди и демонстрације на улицама Москве уочи и на сам дан инаугурације. Претходног дана, на већ познатом по демонстрацијама Болотном тргу, више стотина учесника узвикивало је пароле против Путина и актуелне власти. Полиција је привела око 450 људи, а јавља се да је било повређених на обе стране. На неколико пунктова у Москви било је нереда и током свечаности у Кремљу. Полиција је привела више десетина демонстраната чији је циљ био, како кажу званичници, да изазову хаос у граду.

Увођење у дужност Владимира Путина био је повод да се аналитичари и коментатори у Москви осврну на пређени пут последњих дванаест година и на задатке који стоје пред новим државним управљачким тимом.

Присталице и противници Владимира Путина различито оцењују пређени дванаестогодишњи период током кога се Путин налазио на највишим државним функцијама. Први гледају у њему човека који је извукао земљу из економског колапса, спречио распад државе и вратио јој политичку и економску стабилност. Други га пак оптужују за ауторитарне методе управљања, што по њима представља препреку демократском развоју земље. Узимајући у обзир веома озбиљне изазове који се налазе пред земљом, наредних шест година, колико сада траје председнички мандат, треба да покажу која ће од ових тврдњи стајати попред имена Владимира Путин.

Путин се враћа на сцену у доста сложеном тренутку. Привреда земље захтева озбиљне реформе. Модернизација, коју је прокламовао Медведев, још не даје запаженије резултате. Земља и даље зависи од извоза енергената, што је вишеструко штетно, а потенцијално и веома опасно.

Демографска ситуација је и даље тешка иако је заустављен драстичан пад броја становништва. Дужина живота је међу најнижим у Европи. Да би се демографска ситуација стабилизовала, држава или мора да стимулише наталитет или да мења миграциону политику, што наилази на отпор друштва које традиционално испољава нетрпељивост према дошљацима. С тим у вези нараста политизација друштва на свим фронтовима: десничарско-либералном, левичарском и националистичком. Масовне акције протеста последњих месеци, често подржаване и инициране споља, показују да у друштву расту захтеви за променама. Аналитичари подсећају да је и сама инаугурација делимично помућена демонстрацијама у недељу и понедељак у Москви на којима су учецници узвикивали пароле ,,Русија без Путина’’. Иако представници полиције кажу да је опозиција дискредитовала себе раније испланираним провокацијама током шетње улицама, аналитичари сматрају да се власт не може сасвим углушити о ове протесте.

Земља је суочена и са другим крупним проблемима. То су, поред осталих, корупција, па национализми разних боја и с тим у вези сепаратизам и тероризам. Само пре неколико дана у Дагестану је извршена терористичка акција у којој је погинуло петнаестак људи. Ових дана нека московска гласила пренела су изјаве највиших руководилаца из Казана, главног града Татарстана, који су ову републику назвали исламском, што противречи и федералном републичком уставу.

Какав ће бити наредни Путинов мандат, нико тачно не може да прогнозира. Предизборна обећања и изјаве са којима је ишао на изборе као и читава лепеза програмских начела пуна су реалних идеја и исправних мера који задовољавају захтеве практично свих делова друштва.

Путин је, кажу политиколози, увек успешно балансирао између разних интереса, водећи рачуна о захтевима широких друштвених група. Да ли ће то успети да уради и током трећег председничког мандата, показаће најближа будућност. Као показатељ могу да послуже назначења кључних чланова владе и администрације председника. Као сто је било договорено, Путин је већ предложио парламенту да за премијера изабере Дмитрија Медведева, што ће парламенат сасвим сигурно прихватити.

Владимир Владимирович је током читавог чина инаугурације деловао свеже, смело и одлучно. Сасвим јасно се видело да на дужност председника федерације долази пун одлучности да настави започети посао и уверења да ће у томе успети; да ојача демократске процесе, спроведе потребне друштвене и економске реформе, осигура целовитост земље, повећа животни стандард, учврсти стабилност друштва и одбрани независност и друге националне интересе земље.

У рукама Владимира Путина налазе се све полуге да би доказао ефикасност и стабилног лидерства, како примећује један аналитичар. Остало је само да их правилно искористи.