Savremeni svet | |||
Putin: ,,Ne mešajte se u naše unutrašnje poslove'' |
nedelja, 05. decembar 2010. | |
Sasvim slučajnom koincidencijom više događaja, ruski politički tandem – Medvedev i Putin – upoznao je javnost sa stavom Moskve o najaktuelnijim zbivanjima na unutrašnjem planu i na međunarodnoj sceni. Neki od tih događaja su ranije planirani; datum godišnjeg izveštaja šefa države na sednici oba doma ruskog parlamenta određen je još pre nekoliko meseci, kao i zasedanje OEBS-a u glavnom gradu Kazahstana, Ostani. Dva duga događaja – objavljivanje tajnih američkih dokumenata na sajtu ,,Vikiliks'' i intervju premijera Putina TV kompaniji Si-En-En pojavili su se iznenada. Svi oni, međutim, sasvim nezavisno jedan od drugog, bili su prilika da Moskva kaže ono što ima i oko unutrašnjih i oko međunarodnih kretanja. Tako su poslednji dan novembra i prvi dan decembra postali ,,dani otvorenih vrata'' za rusku unutrašnju i spoljnu politik Odmah da primetimo: nema tu nikakvih senzacija, neočekivanih obrta ili ocena. Ali, ima dosta pojašnjenih stavova oko pitanja oko kojih je možda bilo dilema i to mnogo više u inostranstvu nego u samoj zemlji.
Moskva je, čini mi se sasvim jasno, argumentovano i staloženo, iznela – ili bolje reći ponovila – neke svoje standardne stavove. Ovoga puta učinila je to uz preporuku i sugestiju svojim partnerima u svetu: želimo da sarađujemo, veoma smo za to zainteresovani, ali samo na ravnopravnim osnovama. Ne želimo i nećemo da budemo mlađi partner, a još manje moneta za potkusurivanje. Imamo dostojanstva, a hvala bogu ne nedostaju nam ni sredstva ni mogućnosti da takvu našu poziciju branimo i odbranimo. Ako ste spremni na saradnju na takvim osnovama, mi pružamo ne jednu, nego obe ruke. Da počnemo od događaja koji je uzburkao celokupnu svetsku javnost: od objavljivanja američkih tajnih dokumenata na sajtu ,,Vikiliksa''. Parcijalne izjave ruskih zvaničnika – ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova i pres sekretara predsednika Medvedeva, Timakove, i premijera Putina- Peskova, veoma autoritativno je potvrdio, upotpunio i uneo dosta novih ocena niko drugi nego premijer Vladimir Putin; čovek koji se u tajnim spisima američkih diplomata definiše kao ,,alfa-mužjak'' a zajedno sa predsednikom Medvedevim upoređuje sa junacima iz komedija Robinom i Betmenom. Ruski premijer, koji je izgleda nekim političarima na Zapadu kost u grlu, u svojoj izjavi TV kanalu Si-En-En ko zna po koji put dokazuje da nije ,,junak iz komedija'' nego rukovodilac i političar prve kategorije. On se nije libio da voditelju emisije, poznatom Lariju Kingu, kaže ,,u brk'' šta misli o ,,Vikiliksu', kvalifikacijama koje se u američkim tajnim dokumentima iznose i onim političarima na zapadu koji bi da umešaju svoje prste u ruske predsedničke izbore i u druge unutrašnje poslove zemlje; koji Rusima drže lekcije o demokratiji, slobodi, pravdi i istini, poštenju i pr Putin je rekao da iznošenje dokumenata u ,,Vikiliksu'' ne vidi kao katastrofu. ,,Utečki'' (ruska reč za izbijanje na videlo tajnih informacija) dešavale su se i ranije i zato ja situaciju oko ,,Vikiliksa''ne vidim kao katastrofu'' – rekao je Putin. On kaže da pojedini ekspereti smatraju da neko specijalno ,,naduvava''stvari, da bi to kasnije koristio za svoje političke ciljeve. Ako to nije tako, onda znači da diplomatske službe treba da budu pažljivije u svojoj zvaničnoj prepisci.
Ruski premijer je nazvao ,,grubim i neetičnim'' ocene u dokumentima o njegovim odnosima sa Medvedevim. Suština je u tome što se to tiče naših uzajamnih odnosa koji su važan faktor unutrašnje politike naše zemlje. ,,Otvoreno govoreći, nisam mogao da pretpostavim da će to (ocena naših odnosa) biti urađena sa takvom nadmenošću, grubošću i tako neetično – kaže Putin. On je posavetovao američke političare koji kritikuju demokratiju u Rusiji da se ne mešaju u predsedničke izbore. Na sajtu ,,Vikiliksa'' prenete su navodne izjave američkog ministra odbrane Roberta Gejtsa u razgovoru sa francuskim kolegom da je ruska demokratija iščezla i da se vlast koncentrisala u ruke službe bezbednosti. Vladimir Putin je to demantovao. Kada razgovaramo sa našim američkim prijateljima, kaže Putin, i primećujemo da postoje određeni problemi u demokratičnosti izbora u SAD, oni nam kažu da se ne mešamo u njihove stvari. Od njih čujemo da je to njihova tradicija i da ne nameravaju da bilo šta menjaju. I, mi se ne mešamo. Zato bih hteo da posavetujem naše američke kolege: i vi se ne mešajte u naše izbore, u suvereni izbor ruskog naroda – kaže Putin. Putin je ko zna po koji put potvrdio da će sa Medvedevim usaglasiti odluku ko će se od njih dvojice kandidovati na predsedničkim izborima 2012. godine. ,,Videćemo. Do izbora ima još dosta vremena''. Komentarišući spekulacije da on, a ne Medvedev, ima realnu vlast u Rusiji, Putin je izjavio da se takve tvrdnje iznose da bi se neko od njih dvojice iskompromitovao.
Odnos Putina i Medvedeva je, inače, veoma česta tema u medijima i političkim krugovima na zapadu pa se s tim u vezi iznose razne špekulacije. Među njima je najčešća da je glavni ,,gazda'' u Rusiji Putin a ne Medvedev, da premijer u stvari donosi odluke a predsednik ih samo aminuje, da je ,,sasvim sigurno'' da će se Putin ponovo vratiti u Kremlj, i tako dalje. Neki analitičari na zapadu, ali i drugde, ocenjuju da je ,,sve već jasno i odlučeno''. Takvi ,,analitičari'' izgleda znaju bolje ko će biti novi predsednik Rusije i od samih direktni Ja lično, iako ne negiram mogućnost da okviri nekakvog dogovora već postoje, smatram verodostojnijom pretpostavku da ,,sve nije gotovo,, i veoma sam sklon verovanju da Putin govori istinu kada kaže da dogovor sa Medvedevim tek predstoji. Uostalom, zašto to pitanje potezati tako uporno i sa toliko spekulacija pa i zluradosti? Zar je to pitanje ,,biti ili ne biti''? Zašto su pojedini krugovi na zapadu zainteresovaniji ko će biti ruski predsednik od samih Rusa? Da podsetim da je i predsednik Medvedev u više mahova izjavljivao da u Kremlju i u vladi ,,svako radi svoj posao'' i da između njega i Putina nema nesuglasica niti surevnjivosti. U izjavi Vol strit žurnalu pre par meseci Medvedev je rekao da su se, sa formalne strane, njegovi odnosi sa Putinom ,,značajno promenili'' (misleći na promenu funkcija) ali sa lične tačke gledišta- ostali su isti, dakle dobri.
S tim u vezi, a povodom oživljavanja tog pitanja na sajtu ,,Vikiliks''moskovski mediji podsećaju da je nedavno, prilikom boravka Medvedeva u Vijetnamu, jedan mladić, bivši student na moskovskom univerzitetu, rekao ruskom predsedniku da zna da su njegovi odnosi sa Putinom dobri i zamolio ga da mu izruči pozdrave. Medvedev je uz osmeh potvrdio konstataciju Vijetnamca o dobrim odnosima sa Medvedevim i obećao da će izručiti pozdrave. Nedavno je Medvedev izjavio da se zapaža stagnacija u političkom životu zemlje i izrazio određenu kritiku na račun ,,Jedinstvene Rusije'' na čijem je čelu Putin. To je u stranoj javnosti odmah shvaćeno kao atak na samog Putina. Smatram da takve radikalne ocene koje nisu potkrepljene opipljivijim dokazima nisu na mestu. Ne sporim mogućnost da određenih nesuglasica može i da bude, ali to nije briga nikoga osim samih aktera i građana Rusija. Oni će reći šta žele na izborima 2012. godine i to je njihovo suvereno pravo. Da se ponovo vratim osnovnoj temi. Premijer Putin je u intervjuu kanalu Si- En- En govorio i o spoljnoj politici i rekao da će Rusija biti prinuđena da ojača svoj nuklearni potencijal ako SAD ne ratifikuju ugovor o smanjenju ofanzivnog strateškog nuklearnog naoružanja. ,,To neće biti naš izbor i mi to ne želimo. Ali, to nije u našoj moći. Mi samo govorimo ono što se može desiti''. Da podsetim: predsednici Medvedev i Obama potpisali su aprila meseca ugovor kojim se svaka strana obavezuje da će smanjiti svoj nuklearni potencijal za trećinu i da će imati najviše po 1550 bojevih glava i ne više od 700 lansirnih rampi. ,,SAD će postupiti krajnje glupo ako ignorišu svoje interese i ne ratifikuju taj ugovor'', konstatovao je Putin. U svom godišnjem izveštaju pred oba doma ruskog parlamenta, predsednik Dmitrij Medvedev je u utorak pokrenuo sličnu temu: izgradnju sistema protivraketne odbrane za sve evropske zemlje u čemu bi ravnopravno učestvovala i Rusija. ,,Ili ćemo u narednih deset godina postići sa NATO odgovor o izgradnji sistema i ostvariti potpuni mehanizam saradnje, ili će početi nova trka u naoružanju. Donećemo odluku o ,,novim udarnim sredstvima'', dodao je Medvedev. Medvedev je o bezbednosti govorio i na samitu OEBS-a u Astani. Rekao je da bi bilo neophodno razraditi jedinstvene principe regulisanja konflikata na prostoru OEBS-a. Tih principi trebalo bi se pridržavati u svim kriznim situacijama a ne samo u pojedinim odabranim slučajevima. Najvažniji princip trebalo bi da bude neprimenjivanje sile i postizanje saglasnosti samih strana u konfliktu. Medvedev je ponovio svoju ideju o stvaranju novog ugovora o evropskoj bezbednosti, koja do sada nije naišla na pozitivan prijem kod partnera. Istini za volju, Medvedev je u svom izveštaju parlamentu i naciji mnogo veću pažnju posvetio unutrašnjim pitanjima, što je i sasvim logično. Govorio je o ekonomskoj politici, socijalnoj stabilnosti i usavršavanju političkog sistema. U prvom redu, kako to protokol propisuje, sedeo je premijer Putin koji je zajedno sa ostalim prisutnim aplaudirao Medvedevu.
Analitičare a i mnoge političare u Moskvi pomalo je iznenadila činjenica da govor Medvedeva nije bio ,,programski''. On je izneo čitav niz mera i preporuka koje se mogu ostvariti u kratkom roku. Najzadovoljniji govorom bili su predstavnici institucija iz oblasti socijalne zaštite i onih koje se bave brigom o deci i omladini. Medvedev je najveći deo izveštaja posvetio upravo tim pitanjima. ,,Dvadeset i šest miliona dece i omladinaca treba da odrastu zdravi i srećni“, rekao je Medvedev. „To je naš zadatak broj jedan i to su naše najsigurnije i najplemenitije investicije. Mi ne bismo smeli da dozvolimo da se stidimo za zemlju koju ostavljamo našoj deci i unucima. Oni treba da žive bolje nego mi i da budu bolji od nas'', zaključio je ruski predsednik. Mnogi poslanici i komentatori videli su u tim konstatacijama osnovne zadatke i glavnu usmerenost kojim rusko društvo treba da ide. Trebalo bi, kažu komentatori u Moskvi, to ne samo da vide nego i da shvate pojedini krugovi i političari na zapadu koji nam drže lekcije o slobodi, demokratiji i pravima čoveka. Tada možda ne bi naše čelne ljude upoređivali sa klovnovima i ne bi se toliko bavili spekulacijama o odnosima naših rukovodilaca. U tom slučaju, doduše, ,,Vikiliks“ bi bio lišen tako pikantnih tema, ali to već nije naš problem. |