Okupacija Evrope - realna opasnost ili iracionalan strah?

Prisećam se euforije u Nemačkoj, ali i većem delu evropske, pa i svetske javnosti povodom rušenja Berlinskog zida novembra 1989. Svi evropski i svetski mediji - listovi, radio i TV stanice i druga sredstva informisanja danonoćno su izveštavala ovom, u to vreme svetskom događaju, opisujući ga kao trijumf demokratije i slobode, pobedu zdravog razuma, vaskrsnuće tekovina civilizacije i ljudskog dostojanstva. Tada se tvrdilo da zid koji razdvaja narode i države i ograničava slobodu kretanja predstavlja simbol mračnjaštva.

,,Uklonite taj nečovečanski zid’’- izjavljivali su zapadnoevropski lideri, boraveći u Zapadnom Belinu i obilazeći ovu jedinstvenu građevinu od betona i čelika koja je razdvajala istočni i zapadni deo grada, razdvajajući istovremeno jedan narod pa i porodice, rođake, dojučerašnje susede, prijatelje i poznanike. Razdvajao je takođe dva vojno-politička bloka, dve ideologije, dva društvena sistema.

Šta je taj zid značio, kakav je bio i kakve su bile posledice njegove izgradnje i postojanja, ali i njegovog rušenja? Bio sam u prilici da se u to lično uverim tokom četvorogodišnjeg boravka u tom gradu kao zvanično akreditovani dopisnik Tanjuga upravo u vreme kada se rešavala njegova sudbina. I to iz najneposrednije blizine, stanujući na samo nekoliko stotina metara od zida i najpoznatijeg graničnog prelaza- Ček pointČarlija. Zato sam u prilici da poredim taj zid sa savremenim zidovima koji niču u susedstvu Srbije, ali i širom sveta. Kao i sa fenomenom izbeglica koji poslednjih meseci potresa Evropu, a koji je, samo u neuporedivo manjem obimu, bio aktuelan sve vreme postojanja Berlinskog zida, odnosno nemačko-nemačke granice.

I taj ,,nečovečanski’’ zid je u jesen 1989. srušen. U euforiji i na način koji verovatno nemaju analognog primera u istoriji.

Danas, samo dvadeset i šest godina posle rušnje Berlinskog zida, u mnogim delovima sveta niklo je na desetine objekata, bilo da su od betona, blokova, cigli ili bodljikave žice, koji razdvajaju narode i države i ograničavaju slobodu kretanja ljudi i dobara. Poslednjih dana i nedelja taj se broj drastično povećava. Ali, sada niko o njima ne govori kao o ,,nečovečanskim’’ ogradama. Oni koji ih podižu kažu da to čine da bi se odbranili od najezde migranata. Ostali ili ćute ili više sebi u bradu govore o ,,neprihvatljivim’’ ili ,,nedemokratskim’’ postupcima.

U jednom slučaju, dakle, zid je nečovečanski, zločinački, necivilizacijski. U drugom, samo na rečima neprihvatljiv, ali se ipak njegova izgradnja toleriše. Svaka zemlja ima pravo da štiti svoje granice prema sopstvenom nahođenju - kažu zvaničnici EU. U slučaju Berlinskog zida, takvo pravilo nije važilo.

Dvostruki standard? Pa ko u to još sumnja. Onaj ko u današnjem svetu traži jednake standarde, jednake kriterijume, jednaku slobodu, jednaku ravnpravnost i druge civilizacijske vrednosti i dostignuća, poštovanje međunarodnih zakona i normi, taj nema mnogo veze sa stvarnošću. Princip štapa i šargarepe već duže vreme dominira u međunarodnim odnosima. U pravu je onaj koji je jači.

Istini za volju, Berlinski zid i ograde koje se sada podižu ne mogu se poistovećivati. Berlinski zid razdvajao je jedan te isti narod, nikao je u sasvim drugačijim istorijskim okolnostima, povod njegove izgradnje bio je drugačiji i bio je čuvan vojnom silom- minama, snajperistima i psima čuvarima. Mnogi su pokušaje prelaska platili glavom. Danas se to čini znatno blažim sredstvima. Osnovna namena je manje-više ista ili slična: sprečiti prelazak ljudi sa jedne strane na drugu.

Ako je Rusija (odnosno Sovjetski Savez) oko izgradnje Berlinskog zida imala nekakvog udela, pre svega na političko-ideološkom planu radi očuvanja svojih interesa u Nemačkoj DR i Istočnoj Evropi, oko izgradnje savremenih ograda Moskva je, što bi ruski čovek rekao, ,,ni pri čёm’’. Niti ih gradi, niti će ih graditi. Međutim, pažljivo prati što se oko svega toga događa tim pre što se radi o fenomenu u svetskim razmerama i što pojedini susedi nameravaju da se od nje ograde. To je nagovestila Ukrajina, a poslednjih dana i Estonija. Da nije žalosno, bilo bi smešno.

Analitičari u Moskvi ocenjuju da su migranti danas svetska tema broj jedan i da to nije stihijski proces. Neko, naime, njima upravlja, podstiče i finansira. A za to, logično, ima motive i interes.

Moja koleginica, ruska novinarka Darja Aslamova, boravila je ovih dana u Srbiji, Mađarskoj i Hrvatskoj proučavajući fenomen migranata. I evo šta su njeni utisci.

Migranti nisu siromašni, već uglavnom dobrostojeći, finansijski obezbeđeni ljudi. Tako dalek i finansijski zahtevan put ne može svako sebi da priušti. A odakle im novac? Šalju ga razne dobrotvorne organizacije iz SAD. Svako jutro, kaže Aslamova, pred bankomatima u Atini, Beogradu, Budimpešti, odnosno u pograničnim mestima, stvaraju se redovi u kojima se tiskaju migranti. Neko im, znači, sa one strane okeana šalje novac. Po svemu sudeći, u pitanju je američka strategija da se migranti šalju u Evropu.

Čudno je da je toliki broj ljudi iz Sirije, Avganistana, Iraka, Đednom odlučio da krene na put u Evropu. Znači, neko im je obećao zlatna brda i doline, srećan i bogat život. A, prema saznanjima novinarke, otac, nesrećnog trogodišnjeg dečaka Ajlana Kurdija koji se utopio na turskoj obali i čija je fotografija obišla svet, pošao je u Evropu da stavi nove zube, što košta dosta novca, a nije za dete kupio pojas za spasavanje koji košta kopejke. Ima indicija da se nesretni dečak utopio ne tamo gde ga je foto-reporter slikao, nego negde drugde, u blizini, a da je telo preneto i postavljeno tako da bi se stvorio željeni utisak. Neko, znači, manipuliše i sa telom nesrećnog deteta. Ko to radi i zašto?

Kada se saberu svi kamenčići i od njih stvori jedna celina, dobija se slika da se uz pomoć Turske i SAD ostvaruje svojevrstan plan okupacije Evrope.

Stvari se žele prikazati u sasvim drugačijem svetlu i za sve nedaće okriviti ko drugi nego Rusija. Aslamova prepričava događaj iz jednog izbegličkog punkta u Hrvatskoj. Kaže kako joj je jedan migrant, saznavši da je iz Rusije, u besu viknuo: ,,Ti, ruska kučko, gubi se odavde. Zbog vas, zbog Rusije, mi trpimo ovoliko zlo. Da Rusija ne pomaže Asada, rat bi u Siriji davno bio završen i mi bismo ostali u svojim domovima. Dakle, kriva je Rusija koja pomaže zakonitom predsedniku da spase zemlju, a ne onaj koji je izazvao rat i prouzrokovao krvoproliće. I to ne samo u Siriji već i u zemljama Bliskog istoka i severne Afrike, odakle sada izbeglice hrle u Evropu.

Ruska spisateljica Jelena Čudinova, autor knjige DŽamija Bogorodične crkve u Parizu, koja inače živi na relaciji između Francuske i Rusije, ima sopstveno, specifično mišljenje o fenomenu migranata. Ona postavlja pitanje da li se ostvaruje proročanstvo da će Evropa pod pritiskom migranata prestati da bude kolevka hrišćanstva? Ili se to već događa pored našim očima?

Čudinova kaže da se dešava etnička najezda. Smatra da na Bliskom istoku stradaju uglavnom hrišćani kojih donedavno tamo nije bilo baš malo. A gde su hrišćani među migrantima koji sada hrle u zapadnu Evropu? Njih nema. Preći toliko rastojanje bez finansijske pomoći je nemoguće. A njih, hrišćane, niko ne finansira. Osim toga, za njih bi bilo opasno boraviti u toj gomili. Pojeo bi ih mrak.

Ruska spisateljica smatra da etnička seoba nosi religiozni karakter. Beže muslimani. A nijedna od bogatih muslimanskih zemalja nije zbog toga zabrinuta, niti želi da ih primi. Znači li to da su sadašnji migranti poslati da osvoje Evropu? Ako je to tako, onda su šanse na njihov uspeh prilično velike, smatra Čudinova. Jer, evropski tradicionalisti izgleda ne ispoljavaju ni najmanje želje da se tome suprotstave. U Evropi više ne postoji instikt samoodržanja, ne postoje etički orijentiri, samoidentifikacija. U njoj je sve to uništeno. U tom slučaju, jedini evropski ,,Zapad’’ bila bi Rusija koja je bar za sada pošteđena migranata sa Bliskog istoka. Ima, međutim, i drugačijih mišljenja, da će, ukoliko se ne nađu rešenja za izbegličku krizu, u Evropi doći do eksplozije desnog radikalizma.

Treba se zamisliti, a i zabrinuti pred činjenicom da su migranti uglavnom muškarci, mladi ljudi. Malobrojne žene i deca služe samo kao kamuflaza - smatraju pojedini analitičari. Oni nisu loše odeveni, imaju mobilne telefone i drugu elektronsku tehniku. Dobro su instruirani. Odlično se geografski orijentišu, uvežbani su šta da kažu i kako da komuniciraju sa policijom, kako sa novinarima, kako sa domaćim građanima. Ti ljudi ne idu na Zapad da bi tamo nešto radili. O tome ne treba imati nikakve iluzije. Kada bi išli da nešto rade, onda bi ostajali u zemljama Istočne Evrope gde bi mogli skloniti glavu od rata i naći neki posao. Idu tamo gde će dobiti novčanu pomoć. Da li će evropski poreski obveznici izdržati takav pritisak i dokle? I da li su obavezni da ga snose?

U prilog takvoj oceni da migranti odlaze na Zapad, pre svega Nemačku gde će dobiti džeparac ništa ne radeći, svedoči i slučaj jedne Sirijke, koji beleže pojedini mediji kao veoma indikativan. Ona je odbila da se zadrži u Sloveniji jer je to ,,siromašna zemlja’’.

Čudinova smatra da u ovoj situaciji islamski svet ne postupa pametno. U Evropi ne teku samo med i mleko, a dobra koja postoje stvorili su ljudi svojim radom. Ako se Evropa poplavi migrantima, ako se naruši postojeći balans, ceo kontinent će se pretvoriti u takav brlog iz koga sada odlaze migranti. Islamskom svetu bilo bi bolje da isposluje nekakve beneficije od Evrope ostajući tamo gde su. Migranti nemaju vojnu strategiju, nemaju ni neku razrađenu taktiku. Njih goni želja za revanšom, oni žele da zauzmu ove zemlje, njene crkve i da ih pretvore u džamije. Takvi zahtevi se ne postavljaju sada, ali će se kasnije sigurno pojaviti. Ako se ovaj talas ne zaustavi, očekuje nas pakao. Pakao i haos, i to za sve, zaključuje Čudinova.

Specijalista u oblasti informativne tehnologije, Jelena Larina, upozorava na mogućnost još masovnijeg talasa migranata. Ako sirijska armija pretrpi poraz, ako islamisti svih boja i orijentacija zauzmu Damask i izađu na obalu Sredozemnog mora, iz te zemlje će pobeći ne stotine hiljada, već milioni ljudi. I ne narednih godina nego još ove jeseni i zime ili na proleće iduće godine. Te reke izbeglica doneće kontinentu ogromne probleme i ekonomske teškoće.

Larina smatra da talasi izbeglica nisu stihijski proces već da neko njime upravlja, podstiče ga i finansira. Ali, kaže Larina, razočaraću one koji automatski krivicu svaljuju na Obamu, Merkelovu, Kamerona i Olanda. Naravno, ovi lideri imaju svoje geopolitičke ciljeve i ne mogu se pohvaliti prevelikom ljubavi prema Rusiji. Ali, tvrditi da vlade SAD i Velike Britanije, a pogotovu Francuske ili Nemačke, neposredno rukovode ovim operacijama, nije na mestu. Ona smatra da ,,operaciju izbeglica’’ organizuje, finansira i podstiče grupa, odnosno savez raznih nevladinih i drugih organizacija povezanih sa špijunskim, finansijskim, krupnim medijskim i drugim krugovima. Oni imaju uticaj i na najviše političke pa i vladajuće krugove Zapada.

Grupe ovog saveza predstavljaju stubove globalne kriminalne ekonomije koja posredstvom bankarsko-finansijske sfere direktno uzajamno dejstvuje sa legalnom privredom. Da bi se shvatio obim takvih sivih ekonomija, treba navesti da samo kibernetska prestupnost i trgovina narkoticima operišu sredstvima vrednim dva triliona dolara što predstavlja tri procenta svetskog bruto proizvoda. Ima naznaka da ovakva kriminalna delatnost kontroliše deset do petnaest odsto svetskog bruto društvenog proizvoda. To je ogromna nadnacionalna sila zla koja može da postoji i opstaje samo u spekulativno-finansijskoj ekonomiji, gde se novac pravi bukvalno tako kao da pada s neba. Njoj nisu potrebni ni nauka, ni tehnika ni realan naučno- proizvodni proces. Izvor njenog novca je haos. Zato se oni infiltriraju ne samo u legalnu politiku, privredu i društveni život, nego ruše, haotiziraju ceo svet, pojedine njegove regione i zemlje. Specijalna ,,operacija izbeglica’’- to je njihovih ruku delo- smatra Larina.

Mišljenja ruskih autora koje sam naveo su prilično alarmantna i mogu se tumačiti kao upozorenje, kao nagoveštaj opasnosti od epokaliptične budućnosti za evropski kontinent. Da li je to baš tako, da li to nije ipak prenaglašen strah od opasnosti koja realno ne postoji, bar ne u takvom obimu kakav se nazire u ovim mišljenjima? Da li se može tvrditi da su ovi očajnici napustili svoje domove i pošli ,,u osvajanje Evrope’’, a ne da bi spasli žive glave zbog ratnih razaranja? Svoju decu vuku po evropskim drumovima, njivama i kukuruzištima, gde ih šutiraju, polivaju vodenim topovima i truju suzavcima.

Specijalna ,,operacija izbeglica’’ nije se pojavila sasvim iznenada. Na nju je još marta 2011 upozorio libijski predsednik Gadafi u izjavi turskoj televiziji. On je rekao da ,,ako vlast u Libiji bude srušena, milioni Afrikanaca će ilegalno preplaviti Italiju, Francusku. Evropa će u veoma kratkom roku postati crna. Samo naša snaga blokira ilegalnu imigraciju. Samo zahvaljujući nama, na Mediteranu vlada stabilnost. Mi sprečavamo imigraciju, ograničavamo širenje i promociju Al- Kaide’’.

Sigurno je da situacija nije nimalo naivna. O tome svedoči i činjenica da se uzburkao čitav svet, ne samo Evropa i ne samo zemlje kroz koje migranti prolaze i u koje dolaze. Zato pomalo čudno zvuče izjave nekih zvaničnika u Srbiji da ,,mi nemamo sa talasom migranata nikakvih problema’’. Ako ništa drugo, situacija na srpsko-mađarskoj i srpsko- hrvatskoj granici takvu tvrdnju demantuje. Kao i situacija u odnosima Beograda, Zagreba i Budimpešte.

Mišljenja ruskih analitičara ne moraju biti tačna, oni ne mogu pretendovati na apsolutnu istinu, niti ispoljavaju takve ambicije. Vreme će pokazati da li su i u kojoj meri u pravu. Činjenica je međutim da nisu jedini koji upozoravaju na razne opasnosti koje sa sobom nosi ,,operacija izbeglice’’. Neke od tih opasnosti se već jasno ispoljavaju i to u dosta oštroj formi. Bilo bi dobro da se na tome sve i završi, što je, kako sada izgleda, malo verovatno.

Evropa se očiledno našla u teškoćama iz kojih ne zna kako da se iskobelja. Svojom ili tuđom krivicom, ili i svojom i tuđom, svejedno. Tragedija je u tome što posledice snose oni koji su najmanje krivi, a to je običan svet, to su obični ljudi koji se ni o čemu ne pitaju. Oni koji su zakuvali kašu naći će načina da se sklone na sigurno.