Нови Берлински зид

Званичници у Кијеву саопштили су да Украјина гради зид према Русији. Украјински премијер Арсениј Јацењук је, наводно, већ дао знак за почетак изградње ,,прве фазе границе са Русијом’’, пројекта Зид, који у целини треба да буде реализован у року од шест месеци. Прва фаза треба да буде готова до 30 октобра. Тиме је почео у пракси да се спроводи наговештај председника Петра Порошенка да ће Украјина подићи на граници са Русијом савемени комплекс одбрамбених утврђења. Када буде завршен (и ако икада буде завршен) овај зид ће подсећати на израелски којим се ова земља оградила од Палестинаца. Како је замишљено, биће то (вероватно) жичана мрежа висока два метра на чијем ће горњем делу бити тридесетак сантиметара бодљикаве жице. Коштаће четири милијарде долара. За сада је издвојено свега око 7,5 милиона. Да ли ће и како Кијев наћи овај огроман новац када се земља налази у огромним економским тешкоћама са малим или боље рећи никаквим изгледима да се из њих искобеља? Како пишу неки украјински медији, градоначелник Кијева, иначе много познатији као светски првак у боксу, Виталиј Кличко, затражио је из Берлина савете и искуства око грађења Берлинског зида.

И ту долазимо до чињенице која је парадоксална, а конциденција готово невероватна. Наиме, управо ових дана навршава се јубиларна, двадесет пета годишњица рушења Берлинског зида. Тај догађај је историја забележила као преломан за даља политичка кретања не само у Европи него и у свету. За многе савремене политичаре и аналитичаре, од тог догађаја почиње нова ера у европској и светској историји. Током наредних двадесет и пет година, дошло је до великих промена на политичкој и географској карти Европе и света. Неке земље су нестале са политичке карте, друге, су се појавиле, што све заједно није текло безболно, без ратова и сукоба, који се у неким деловима света и даље настављају. Нажалост, и Југославија се деведесетих година прошлог века нашла у том вртлогу са тешким последицама по народе који су живели на њеном тлу.

На неким деловима био је ојачан бодљикавом жицом и минским пољима. Саопштено је да је приликом илегалног прелажења, односно бекства источнонемачких грађана на запад, погинуло 200 људи. Многи оцењују да је број жртва био знатно већи.

Да одмах констатујемо да је Берлински зид био масивна, до тада јединствена грађевина у свету - јединствена по својим димензијама, намени и многим другим обележјима. Зид је симболизовао подељеност не само Немачке него, можда у још већој мери, Европе и света. Био је изграђен у ноћи, између 12. и 13. августа 1961. Раздвајао је не само један народ, породице, већ и Европу, идеологије, начин живота. Био је дуг 155 километара, висок у просеку око 3,5 метра са облином на врху да евентуални бегунци немају за шта да се чврсто ухвате. Имао је око 300 осматрачница, чувало га је 14.000 граничара са 259 службених паса. На неким деловима био је ојачан бодљикавом жицом и минским пољима. Саопштено је да је приликом илегалног прелажења, односно бекства источнонемачких грађана на запад, погинуло 200 људи. Многи оцењују да је број жртва био знатно већи.

Украјински ,,зид’’ по спољном изгледу неће бити ни налик на Берлински. Он ће ипак имати нешто заједничко са Берлинским: раздвајаће државе, народе, па и породице. Боље рећи, раздвајаће један народ, јер и са украјинске стране, у широком појасу, већинско становништво је руске националности. Плус милиони мешовитих бракова и деце рођене у њима. Симболизоваће и нову поделу у Европи, која наводно отвара своје границе. Данас, двадесет и пет година после рушења Берлинског зида и после окончања хладног рата, у сред Европе једна земља подиже нови зид ограђујући се од суседа са којим је деценијама и вековима била под истим кровом, Ми (Руси и Украјинци) нисмо два народа, кажу поједини коментатори у Москви. Ми смо две гране једног те истог народа.

У читавој лепези узајамних критика између Украјине, Москве и западних савезника, пре свега САД, пао ми је у очи један нимало нежан реторички дуел између америчког председника Барака Обаме и бившег совјетског лидера Михаила Горбачова. На квалификацију, рекао бих препотентну, ни мало државничко-дипломатску – да су за свет највећа опасност тероризам, ебола и Русија, Горбачов је изјавио: ,,Наша и светска ебола су Сједињене Америчке Државе са својом намером да заувек задрже светско лидерство’’.

Шта може донети ,,зид’’ између Украјине и Русије? Коме ће и од какве користи бити?

Присећам се једног детаља непосредно после разграничења између Русије и Украјине и ,,цртања’’ нових државних граница после распада Совјетског Савеза. Читам у московским новинама готово нестварну репортажу са те нове државне границе.

Пензионер Леонид Васиљевич Доброногов, који каже да је и Рус и Украјинац, нашао се у великим невољама. Живи у засеоку Успенско. То је погранична станица Русије према Украјини на железничкој прузи Таганрог-Доњецк.

Доброногов вади из џепа личну карту. Докуменат је на два језика - руском и украјинском. У њој није уписана адреса становања. Осим тога, речи ,,гражданин СССР’’ је прецртана и ударен је велики печат: Украјина. Из другог џепа Леонид Васиљевич вади докуменат у коме пише да је грађанин Русије. ,,Документа држим у разним џеповима. Вадим те један те други, зависно од тога где се налазим’’, каже уздишући Доброногов.

Дешавало се да Доброногов и у сопствени сеоски клозет иде са пасошем. Украјински граничари су га заустављали: ,,Деда, не нарушавај границу’’. Јер, клозет је на територији Украјине. ,,Плати казну’’. Понекад, када се нађем на другој страни, и код моје бабе на ноћење морам уз пасош.

Када је седамдесетих година куповао сеоску кућу, продавац га је упозорио да одмах ту поред пролази административна граница совјетских република Русије и Украјине. Леонид Васиљевич тада на то није обраћао пажњу.

Када је седамдесетих година куповао сеоску кућу, продавац га је упозорио да одмах ту поред пролази административна граница совјетских република Русије и Украјине. Леонид Васиљевич тада на то није обраћао пажњу. Чак се шалио: живим на једној, а радим на другој страни, у другој држави. Тада смо се са тим још спрдали. А када су 1992 дошли озбиљни људи са теодолитом и укопали гранични стуб, право испред спаваће собе, Доброногову више није било до шале. Стуб још нису офарбали и он га је ноћу извадио и бацио на дрва. А рупу је затрпао. Тек кроз недељу дана дошли су граничари са фарбама. Дуго су се мотали по имању.

- Деда, где је стуб?

- Поставили су га тамо у пољу, смушено каже Доброногов и руком показује према прузи.

Од 120 домаћинстава руског села, 15 домаћинстава нашло се у другој држави, у туђини. Граничари су филигранском тачношћу повукли границу. Имање Леонида Васљевича је у облику квадрата, а гранична линија иде укосо. На ,,нашој’’ (руској) територији засађени су купус и зелен. ,,Њихова’’ (украјинска) половина баште је само ориљана.

- Ја све размишљам: да садим или да не садим. Шта се у Москви говори, каква је политичка клима? Шта ако Украјина уђе у НАТО? Могу ли ми узети башту? Кокошке бих некако пренео, али шта са усевима’’?

Ако живиш на једној страни а хоћеш да поправиш телевизор или фрижидер на другој, мораш да попуниш царинску декларацију на привремени увоз-извоз и за телевизор и за фрижидер, а и за ауто којим то превозиш. Да би избегли те непријатности људи илегално прелазе границу која иде сеоским улицама или иду заобилазним путем - преко поља и башти, па се крећу у скоковима, као партизани на окупираниј земљи.

Тако гласи прича пензионера Леонида Васиљевича Доброногова који ни крив ни дужан испашта јер су му кућа и сеоско имање на незгодном месту. Новине пишу да је таквих случајева веома, веома много.

Изнећу и други, у неким елементима сличан случај, али са другог, такође подељеног подручја: Берлина.

Наша познаница, Немица, са којом се породично дружимо, моли да јој у Западном Белину купим неке ситнице: чоколадице ,,Дупло’’ за синчића од три године, неке играчке, кишобран ,,али онај са гајтаном’’. Каже да има рођену сестру и тетку ,,с оне стране зида’’ које није видела више од тридесет година. Човек који ми одржава аутомобил моли ме да му на западу купим неке делова за његова кола. То уредно плаћају, тачно у пфениг. Веома ми завиде што ја могу да пређем у Западни Берлин када хоћу. Имам службени пасош, уредну акредитацију као стални дописник агенције Танјуг из Немачке ДР и Западног Берлина. Четири године посматрао сам и уверио се шта значе поделе, шта значи када зид раздваја народ, породицу, рођаке и пријатеље и када представља симбол конфронтација и подела.

Берлински зид срушен је пре двадесет и пет година фуриозним налетом милиона људи са обе стране границе. Такав стампедо, који сам гледао сопственим очима и о њему извештавао, до тада није био виђен нити ће се вероватно икада поновити.

Данас, двадесет и пет година касније, сведоци смо подизања новог ,,зида’’, нових конфронтација, нових раздвајања и нових подела. Коме ће оне донети добра?

Рушење Берлинског зида пропраћено је на Западу одушевљењем. Деценијама се од источнонемачких власти захтевало да се тај ,,нечовечански зид’’ уклони. Дабоме, подизање зидова који раздвајају народе и државе није баш у духу демократије, слободе, па и људског достојанства. Берлински зид убрајан је у ту, аветињску, категорију.

Рушење Берлинског зида пропраћено је на Западу одушевљењем. Деценијама се од источнонемачких власти захтевало да се тај ,,нечовечански зид’’ уклони. Дабоме, подизање зидова који раздвајају народе и државе није баш у духу демократије, слободе, па и људског достојанства. Берлински зид убрајан је у ту, аветињску, категорију. Али, шта ћемо са зидовима и међама - били они бетонски, жичани или било какви други - који су у међувремену подигнути и који такође раздвајају народе и државе? Постоје, како су медији извештавали, неке творевине такве врсте које је Америка подигла према Мексику, па Израел према Палестинцима, па Бугарска према Турској. Сада, ево, и Украјина подиже зид према Русији. Који су то ,,добри’’, а који ,,лоши’’зидови и ко ће то да процењује? Колико ми је познато, нико се на Западу или било где другде критички није осврнуо на такву врсту ,,разграничења’’ између Украјине и Русије. Тај зид ће, дакле, бити ,,добар’’.

Иако је међа између Украјине и Русије по сценарију Порошенка и Јацењука тек у зачетку, многи јој не проричу дуготрајну судбину. Ових дана, лидер Луганске Народне Републике Игор Плотницки, изјавио је да ова република планира потпуну правну и политичку интеграцију са Русијом. ,,Веома смо дуго били отргнути. Пре или после бићемо део Руске Федерације’’ - каже Плотницки.

Командант Орловке и један од најпопуларнијих лидера Новоросије, Игор Безлер, је много оштрији и конкретнији. Он жестоко оптужује власти у Кијеву наводећи да ће они ,,дочекати свој ,,Нирнбершки трибунал’’. Жали што је Порошенку ,,опалио само два шамара’’ приликом једног сусрета у Симферопољу. Безлер каже да се борци Новоросије ,,боре против украјинских фашиста и против светске финансијско-индустријске олигархије за коју је Украјина само средство за постизање главног циља - уништавање Русије, Руса и свих Словена. ,,Ако ми овде паднемо, сви народи ће бити на коленима пошто им се ни једна нација, осим руске, не може супротставити’’.

Ако се остваре прогнозе и очекивања које лидери ,,Новоросије’’ износе, ,,зид’’ између Украјине и Русије доживеће исту судбину као Берлински; биће срушен. С том разликом што ће имати  много краћи век и неупоредиво мањи значај.

Ако уопште буде до краја изграђен.