Савремени свет | |||
Мексички сусрет Путина и Обаме – тактичко загревање без врућих тема |
среда, 20. јун 2012. | |
Руско-амерички сусрет на врху у мексичком граду Лос Кабосу није донео никакво изненађење; био је то, по оцени руских аналитичара, сусрет који би се могао описати као успешан, али без готово иједног конкретног договора. Председници Владимир Путин и Барак Обама искористили су присуство на самиту ,,велике двадесеторице’’ да би се сусрели и поразговарали о руско-америчким односима и кључним међународним проблемима. Новинари, који су присуствовали разговору само у једном веома кратком делу (као што је то пракса у оваквим приликама), кажу да су саговорници били уздржани и готово се нису осмехивали. На руског председника можда је утицао и умор после шеснаесточасовног лета, али вероватно то није био и једини разлог. Међутим, по оцени Путиновог прес секретара Дмитрија Пескова, сусрет двојице државника био је позитиван. Сусрет је одржан у хотелу ,,Нада’’ у коме је одсео амерички председник, па извештачи кажу да се он одвијао на америчкој територији, чему америчка страна придаје немали значај. Путин је своју резиденцију имао у хотелу ,,Прозор у рај’’ у коме је имао сусрете са званичницима многих држава. Коментатори нагађају да ли су називи ових хотела и резиденција имали и неку симболику и определили карактер руско-америчког сусрета на врху. Преовладава констатација да разлике око појединих питања (а њих свакако има, чак и у оштрој форми) не би требало да представљају камен спотицања у узајамним односима. Дмитриј Песков каже да саговорници нису употребљавали оштре речи. ,,Дијалог је био конструктиван и отворен’’. Руски извори преносе да Путин није био много говорљив. Високо је оценио позитивне помаке у руско-америчким односима у последње четири године и рекао да ће настојати да се такви процеси наставе и убудуће. Захвалио је америчком председнику на подршци за пријем Русије у Светску трговинску организацију и позвао га да посети Русију. Амерички председник такође је позитивно оценио разговоре. Рекао је да се све тензије између две земље могу превазићи. Очигледно, саговорници су се трудили да један другом не отежају положај, што се пре може односити на руског председника. Он свакако није желео да ,,подмеће клипове’’ саговорнику и тиме отежава његов положај у сучељавању са републиканцима уочи америчких председничких избора. Аналитичаре је изненадио прилично помирљив став америчког председника око ситуације у Сирији. Оба саговорника истакла су неопходност да се што пре регулише ситуација у тој земљи, да се обустави крвопролиће и да на обе стране у сукобу треба у том смислу вршити притисак. У заједничком саопштењу, које су очигледно експерти пажљиво срочили и припремили раније, истиче се уверење да сиријском народу треба омогућити да самостално и демократским путем изабере своју будућност. Оваква констатација одудара од ранијих изјава америчких званичника, па и самог Обаме, да сиријски председник Асад треба да оде са власти. По мишљењу аналитичара, овако пажљива формулација на коју је пристала америчка страна треба да омогући Москви простор за маневрисање. Да подсетим: само пре неколико дана, руски медији, позивајући се на војне изворе, саопштили су да су бродови руске ратне морнарице спремни да крену и уплове у једну сиријску луку да би оданде евакуисали инфраструктурне објекте из тамошње руске базе. Бродови, како је саопштено, не би били у борбеној функцији. Западне земље оптужују Москву да наоружава снаге председника Асада, док се у Кремљу тврди да запад наоружава устанике и подстиче их на дејства. Такве обостране оптужбе изостале су из заједничког саопштења а нису их износили ни саговорници. Није било варница ни око иранског нуклеарног програма, око кога се Москва и Вашингтон такође сучељавају. У саопштењу се наводи да су позиције Русије и САД око овог проблема сличне и да се обе стране противе распростирању нуклеарног наоружања. А шта тек рећи за амерички штем противракетне одбране што је чини се основни проблем у руско-америчким односима. Путин и Обама трудили су се да на заоштравају овај и иначе веома оштар проблем. Ништа ново око тога није речено. Саговорници су једино констатовали да ,,без обзира на разлике, две стране треба да наставе тражење заједничког решења’’. Као што је познато, то ,,заједнично решење’’ је готово немогуће наћи јер Вашингтон не одустаје од свог програма за који се у Москви тврди да је уперен не против имагинарног противника и спречавање измишљене опасности од иранског или севернокорејског напада, већ директно против Русије. Америка и даље не пристаје да писмено гарантује своје тврдње. Резимирајући разговоре руског и америчког председника у Мексику и атмосферу на њима, руски аналитичар Дмитриј Косирјев каже да су Путин и Обама показали свету да су партнери. Сусрет је био унапред ,,осуђен’’ да не буде драматичан догађај на међународној сцени. Драматични догађаји данас нису потребни никоме. Сусрет је могао бити одложен и за крај године, после америчких председничких избора. Али, није никаква грешка што је одржан и сада. Никоме неће шкодити то што су се председници две земље сада састали и поразговарали о проблемима. Другим речима: сусрет је био рутински и било би просто нелогично да се лидери две земље нису састали када су се нашли у истом граду и када је било сијасет сличних сусрета. Тим пре што је ово био први сусрет Обаме и Путина од како је он поново изабран за председника Русије. Значајнији и садржајнији сусрети на врху свакако предстоје после америчких председничких избора крајем године. Тада ће лидери две земље моћи да се конкретније позабаве суштиским питањима међусобних односа и међународних проблема. Био је то, да поновим, први сусрет Путина и Обаме после председничких избора у Русији марта ове године, али не и први сусрет са неким од страних државника. Пошто је поново изабран за председника, Владимир Владимирович је најпре посетио Минск и Пекинг где је разговарао са лидерима Белорусије и Кине. Поједини аналитичари у Москви сматрају да је руски лидер тиме показао који су приоритети Русије на међународној сцени. Можда би овде требало додати информацију да су се лидери земаља БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) на маргинама састанка Г-20 договорили да Међународном монетарном фонду уплате 75 милијари долара, од чега Кина 43, Бразил, Русија и Индија по 10 а Јужна Африка 2 милијарде долара. Намера је да се појача утицај земаља у развоју на одлуке Фонда и ојача глобална финансијска стабилност. Средства ће бити уплаћена када садашња средства буду у значајнијој мери искористила. Ова чињеница сведочи да БРИКС постаје веома значајан међународни чинилац чија ће улога све више да расте. |