Козаци заводе ред у Кубану

Од првог септембра, око хиљаду козака заводиће ред, бринути о миру и поретку у Кубану, региону на крајњем југозападу Русије. Такву одлуку донео је Александар Ткачов, губернатор Краснодарске области, којој припада и Кубан. По његовој замисли, хиљаду козака, који ће носити традиционалне козачке униформе, заједно с полицијом патролираће улицама градова и насеља и водити бригу о очувању реда и мира. Козаци ће добијати плату од 20.000 до 25.000 рубаља месечно (један евро – 39,6 рубаља), што ће државу годишње коштати 650 милиона рубаља.

Они ће имати и један специфичан задатак. Посебно ће контролисати придошлице из севернокавкаских република које последњих година у све већем броју насељавају традиционално руску козачку земљу. Циљ је да се спречи драстична промена националног састава Кубана. Они што су тамо пристигли да би се одомаћили, занимали се сумњивим бизнисом и уз то се понашали бахато и изазовно – нису пожељни и боље је да врате одакле су и дошли. Губернатор Ткачов не крије то своје мишљење.

„Свесно смо ушли у такав пројекат. Ми немамо другог избора. Притискаћемо, заводити ред”, каже Ткачов.

Свој предлог губернатор је изнео јавно, на колегијуму руководства службе унутрашњих послова Краснодарске области. Ево шта је још рекао на састанку у интерпретацији московских медија:

– Постоји Ставропољска област; то су наши суседи, наша браћа и ми видимо колико су тамо изгубљени осећање друштвене солидарности и културно наслеђе. На ту територију веома се лако инфилтрирају други народи, пре свега „кавкаске” националности. И данас та количина дошљака прелази у квалитет. Руски живаљ се већ осећа нелагодно. Таква ситуација може да се прошири и на целу Краснодарску област.

Једна напомена која ће помоћи да се лакше схвати то што говори губернатор Ткачов: међу грађане „кавкаске” националности убрајају се Дагестанци, Чечени, Ингуши, Осетини, Карачајевци, Черкези, Кабардинци, Балкарци и неки други мањи народи који живе на северном Кавказу, али и Јермени и Грузини, који имају сопствене независне државе. Са изузетком Јермена, Грузина и делом Осетина, који су хришћани, а сви остали су муслиманске вероисповести.

– Између Кавказа и Кубана постоји филтер, то је Ставропоље. Али чини ми се да тај филтер више не постоји. Следећа степеница смо ми, Кубан. И ко ће одговарати када почну међунационални конфликти и ако се овде пролије крв? А пре или касније, то ће се десити. Понављам: квантитет прелази у квалитет – истиче Ткачов.

Губернатор каже да се придошлице понашају другачије од староседелаца, посебно на приобаљу уз Црно и Азовско море. Они пуштају своју етничку музику и возе се по обали, где није дозвољена вожња. Понашају се бахато и цинични су.

Ткачов сматра да се ситуација може изродити „у југословенски сценарио”. Поменуо је ситуацију с Косовом, али је направио лапсус: рекао је да је у покрајини раније било 80 одсто Хрвата а само 20 одсто Албанаца, али је протеклих деценија, а нарочито после оружаног сукоба, неалбанско становништво побегло. Московски медији кажу да је Ткачов случајно погрешио и да је имао у виду егзодус Срба.

Александар Ткачов каже и да брани интересе руског народа, који у Кубану чини већину од око 80 одсто, али и интересе Кавказаца и других народа. Тај баланс стваран је годинама, деценијама, па и столећима и, истиче губернатор, „ми смо дужни да га сачувамо”.

Ткачов се осврнуо и на историјско наслеђе. Он констатује да су Кубан и део Краснодарске области прошлих векова били под утицајем Черкеза и других кавкаских народа, па затим Турака, те да је Катарина Друга била принуђена да направи компромис са запорошким козацима, независним, слободним људима.

– То су наши преци, у нашим жилама тече њихова крв. То је славни део југа Руске империје. Ако је Петар Први освајао европска пространства, Катарина је преко козака учвршћивала власт на југу Русије – истиче губернатор.

Да узгред поменем: назив козак (на руском – казак) јесте татарског порекла и у грубом преводу значи слободан човек. У Московској Русији, а у даљој прошлости и у Украјини, то су били припадници војно-земљорадничких заједница слободних дошљака на рубовима Руске империје, који су активно учествовали у заштити и проширењу државних граница. Због такве своје улоге били су ослобођени пореза. Сада су то углавном сељаци, потомци тих придошлица (украјински, донски, запорошки, кубански, уралски, сибирски козаци и други). У тим подручјима, а и у целој Русији, постоји култ козаштва, а у неким срединама основана је такозвана козачка војска. Реч козачког вође атамана веома се поштује. У то сам се и лично уверио приликом боравака у Кубану, где сам за успомену добио изузетно богату и скупоцену козачку униформу.

Огласила се и прес-служба администрације Краснодарске области. У информацији се наводи да ће козачка удружења бити формирана ради спречавања међунационалних конфликата и очувања мира у региону, где живе припадници више од сто народа. Добровољне козачке дружине које брину о заштити друштвеног поретка и извршавају многе друге задатке, за све године постојања,  показале су да знају да штите родни крај исто тако успешно како су то радили њихови дедови и прадедови. Све ће се радити уз строго поштовање закона Руске Федерације, каже се у саопштењу.

Ткачовљева изјава изазвала је разне коментаре, и позитивне и негативне. Аналитичари запажају, а то је и мени добро познато, да није први пут да губернатор даје оригиналне оцене и иницијативе које се тичу међунационалних односа. Оне су, према једнима, националистичке, а по другима – реалне и заслужују пажњу.

Председник Комитета Државне думе за питања националности Гаџимет Сафаралијев, чије име упућује на кавкаску националну припадност, изразио је недоумицу поводом Ткачовљеве изјаве. Он каже да би било боље да се губернатор позабави последицама недавних великих поплава у градићу Кримску, које су однеле близу две стотине људских живота и причиниле огромну материјалну штету, него што даје такве изјаве. Сафаралијева још више чуди изјава заменика министра унутрашњих послова Русије Сергеја Герасимова, који каже да ће се искуства Кубана применити и у другим областима.

– Не разумем: да ли имамо државе у држави? Или се закони у једним регионима поштују, а у другима не поштују? Да ли то Ткачов жели да оснује своју државу? Када кавкасци освоје златне медаље на међународним такмичењима, онда су грађани Русије, а када се селе из покрајине у покрајину, онда су непожељне особе – љути се Сафаралијев.

Ткачовљеву изјаву критиковао је и директор Института за етнологију и антропологију Руске академије наука Валериј Тишков. Он каже да је та изјава посебно штетна у светлу одржавања Зимских олимпијских игара у Сочију за две године.

Независни аналитичари констатују да Ткачовљева изјава у овом тренутку није случајна, да може бити популистичка и срачуната да се подигне његов рејтинг у региону. Он, такође, жели да обезбеди одступницу ако га позову на одговорност поводом недавних великих поплава. Изјава, сматрају аналитичари, може бити повезана и с чињеницом да је у Кубану веома висок ниво не само националистичких, већ и сепаратистички расположења, да је такође снажна међунационална нетрпељивост пошто је то туристички регион где нарочито током лета долази много људи из унутрашњости.

У Краснодарској области повремено се дешавају међунационалне чарке, некада и прилично озбиљне. Недавно је одржан оснивачки конгрес козака „За веру, Кубан и отаџбину”, на који је дошао и губернатор Ткачов, чији је један од циљева заштита интереса руског и козачког живља у региону.

По мишљењу члана организационог комитета Руске националдемократске партије Владимира Тора, стварање козачких дружина у Кубану природан је одговор становништва тог подручја на „страну најезду на ову област”. Грађани руске националности управо тако доживљавају садашњу ситуацију. То што постојећа власт с постојећим државним институцијама не решава проблем руског народа у Кубану и у Русији уопште забрињавајући је симптом, сматра Тор. Ако се проблеми не решавају легалним путем у државним институцијама, пре или касније појављују се унутрашње националне снаге и друштво почиње да ствара сопствене грађанске институције за решавање тих проблема.

То је само део реаговања на Ткачовљеву изјаву и његов предлог за укључивање козака у очувању реда и мира у Кубану и целој Краснодарској области. Она се не може гледати изоловано; тај проблем, односно проблем међуетничких и међуконфесионалних трвења постоји и у неким другим регионима земље.

Да с тим у вези наведем податке који забрињавају целу Русију, а посебно грађане руске националности. Демографска ситуација је готово катастрофална, иако се унеколико поправила у последњу годину-две. Према попису становништва, спроведеном пре непуне две године, чији су први резултати сасвим недавно објављени, Русија је крајем 2010. имала 142 милиона и 860 хиљада становника, односно близу пет милиона мање него 1989. године. Од тог броја, само 111 милиона и 20 хиљада су грађани руске националности. Руса у Руској Федерацији данас је скоро девет милиона мање него што их је било 1989. године иако је, како се рачуна, бар два милиона њих, из бивших совјетских република, у Русију дошло после распада Совјетског Савеза. Остали, око 31 милион и 840 хиљада, припадници су других народа, или се нису изјаснили о националности. Други по бројности су Татари, којих је око 5,3 милиона, па Украјинци (1,93 милиона) Башкири (1,58 милиона) Чуваши (1,44) Чечени (1,43), Јермени (1,18 милиона). Мање од милион људи броје Аварци, Мордва, Казашћани, Азербејџанци, Даргинци, Удмурти, Маријци, Осетини, Белоруси, Кабардинци, Кумики, Јакути, Лезгини, Бурјати, Ингуши итд. У Русији постоје и нације које имају само две-три хиљаде припадника.

Наравно, званичници у Москви имају у виду проблеме који се тичу и демографске ситуације и међунационалних односа. Рекао бих да је то, уз криминал, корупцију, потенцијалну опасност од тероризма, економске и социјалне проблеме – главна брига Кремља на унутрашњем плану. Мало кога интересује афера са панк групом Пуси риот, коју би само опозициони кругови и инострани душебрижници руске демократије желели да претворе у прворазредни руски и међународни скандал.

„Имамо преча посла од бављења панк групом и њеним глупостима”, кажу званичници у Москви.