Hibridni rat protiv Rusije i Putina

U poslednje vreme svedoci smo dirigovane hajke koja se na Zapadu vodi protiv Rusije, a pogotovo njenog predsednika Vladimira Putina. Čak i pažljivom analitičaru teško je pobrojati sve grehove koji im se pripisuju. Ti napadi su, prema mišljenju pojedinih politikologa, čak češći i bezobzirniji nego što su bili tokom Hladnog rata na tadašnje sovjetsko rukovodstvo i sam Sovjetski Savez. Takvo mišljenje zastupa i poznati ruski politikolog Sergej Markov, koji smatra da je Zapad postavio sebi cilj da izvede državni udar u Moskvi i da je nivo zapadne agresije protiv Rusije u poslednje vreme već premašio nivo iz vremena Hladnog rata.

Po zapadnim kriterijumima i merilima, zasnovanim na prozirnoj laži i izmišljenim, ničim argumentovanim optužbama, imperiju zla, kako su svojevremeno Sovjetski Savez nazivali na Zapadu, smenila je arogantna, ratnohuškačka, po mir i međunarodnu bezbednost opasna Rusija, na čijem je čelu korumpirani multimijarder Vladimir Putin sa imperijalnim ambicijama. Pojedine moje kolege, novinari u Moskvi, ocenjuju da Amerika vodi protiv Rusije ,,hibridni rat’’, da se vlast i građani zemlje mogu smatrati mobilisanim i da su Sjedinjene Američke Države - kažu oni najoštriji - neprijatelj s kojim se ne može ni pregovarati, a kamoli dogovarati.

Optužbe na račun Putina, njegove najbliže saradnike i zvaničnu politiku Kremlja imaju veoma široku lepezu: Putin je korupcionaš, diktator i agresor; kriv je za smrt Aleksandra Litvinjenka, bivšeg agenta KGB, koji je po njegovoj naredbi otrovan polonijumom 2006. godine u jednom hotelu u Londonu; Moskva je, pod Putinovim rukovodstvom, izvršila agresiju na Ukrajinu, nezakonito anektirala Krim i poslala hiljade svojih vojnika u Donbas; nastoji da obnovi Sovjetski Savez i zbog toga predstavlja opasnost po susede; nezakonito dejstvuje u Siriji gde njeni avioni bombarduju i ubijaju civilno stanovništvo, upotrebljavajući kasetne bombe; izaziva humanitarnu katastrofu u sirijskom gradu Halepu; dostavila je Severnoj Koreji komponente za raketu sa dugim dometom koju je ova država nedavno lansirala.

Tokom poslednjih nedelja mediji na Zapadu aktivno raspravljaju i o vestima vezanim za druge visoke funkcionere Rusije: skandal povodom izveštaja Fonda za borbu protiv korupcije (nevladina organizacija poznatog opozicionog aktiviste Alekseja Navaljnog), napad na državnog tužioca Rusije Jurija Čajku, napadi na predsednika Čečenije Ramzana Kadirova povodom njegovih izjava o opoziciji.

Primetno se aktivirala i antiruska propaganda u samoj zemlji koju predvode opozicioni aktivisti Aleksej Nevaljni i Mihail Kasjanov. Oni namerno nameću teme kojima pokušavaju da destabilizuju unutrašnju političku situaciju. Dotični Mihail Kasjanov, svojevremeno ruski premijer u vreme Jeljcina, bio je poznat po nadimku "Miša pet procenta" zbog mita koji je uzimao za određene usluge. Nedavno je izjavio da će, ako ikada dođe na vlast, Krim vratiti Ukrajini. Ovih dana dvojica mladića prišla su Kasjanovu dok je sedeo u jednom elitnom moskovskom restoranu i prilepili mu tortu u lice ,,za zasluge kao američkom uticajnom agentu’’, nazivajući ga izdajnikom..

Pa da počnemo redom, iako tu nekakvog reda i poretka ne može biti, kao ni klasificiranja po težini optužbi niti po vremenu njihgovog iznošenja.

Sasvim nedavno, televizija BBC prikazala je tridesetominutni dokumentarni film "Tajno Putinovo bogatstvo" koji je priredio reporter Ričard Bilton. Samo dan pre toga visoki funkcioner američkog ministarstva finansija optužio je Putina za korupciju.

Neki zapadni mediji su čak uspeli da ,,prebroje’’ Putinov imetak: oko 40 milijardi dolara, što u kešu, što na bankovnim računima, što u vrednosnim papirima, a dosta toga i u nekretninama.

Američki ekspert za terorizam i finansijski kriminal, koji se bavi i američkim sankcijama protiv Rusije, Adam Zubin, kaže u emisiji BBC da je Vašingtonu ,,već mnogo godina poznato da je Putin korumpiran’’ i da je svojim prijateljima i bliskim saradnicima omogućio da se obogate. To je, koliko je poznato, prvi put da jedna visoka zvanična ličnost američke administracije iznosi ovako teške optužbe na račun predsednika Rusije.

Pres sekretar predsednika Putina Dmitrij Peskov izjavio je da je to apsolutno nedopustiva izjava sa tačke gledišta međunarodnih odnosa. ,,Da ja sebi dozvolim takve uvrede na račun predsednika SAD, mene bi otpustili’’, rekao je Peskov. Dodao je da je ta američka objava nečuvena i uvredljiva. ,,Izgleda da su oni preko mora počeli da se spremaju za ruske predsedničke izbore, koji će biti održani za nešto više od dve godine’’. A šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izrazio je ogorčenje tokom telefonskog razgovora sa državnim sekretarom SAD DŽonom Kerijem zbog izmišljenih bestidnih optužbi američkih zvaničnika protiv ruskog rukovodstva.

Da se za kratko vratim na film koji je prikazao BBC. Njegova sadržna bazira se na optužbama ne samo predstavnika Ministarstva finansija SAD nego i dva bivša ruska senatora Sergeja Pugačova i Dmitrija Skrage. Obojica su emigrirala iz Rusije zbog rizika od krivičnog gonjenja zbog zloupotrebe ovlašćenja i drugih krivičnih radnji. Ulogu političkih optuživača preuzeli su u očiglednoj nameri da sačuvaju svoju slobodu i imovinu u inostranstvu.

Primetno se aktivirala i antiruska propaganda u samoj zemlji koju predvode opozcioni aktivisti Aleksej Nevaljni i Mihail Kasjanov.

Poznati ruski politikolog Jegor Holmogorov postavlja pitanje zašto je za Zapad Putin postao ,,korupcionaš’’ otkako je vratio Krim i podržao borbu građana Donbasa protiv režima u Kijevu. ,,Ako vas, gospodo sa Zapada, brine ruska korupcija i želite od nje da oslobodite Rusiju, zašto je vaša borba protiv nje direktno proporcionlna istrajnosti sa kojom vlast Rusije brani svoje nacionalne interese? Zašto je vaše kokodakanje o korupciji postalo potpuno nepodnošljivo pošto je Putin vratio Rusiji Krim, čija vrednost višestruko nadmašuje sve ono što su čak i teorijski mogli da ukradu svi korupcionaši koji su postojali u zemlji”?

Direktor ruskog Centra za aktuelnu politiku Andrej Tatarinov smatra da SAD imaju najmanje prava da govore o korupciji u drugim državama pošto su one najkorumpiranija zemlja u svetu. ,,Za Amerikance je korupcija bezmalo nacionalni sport’’, kaže Tatarinov. On napominje da je prošle godine ugledna američka kompanija ,,Galup’’ objavila rezultate svog istraživanja koje je pokazalo da oko osamdeset odsto Amerikanaca smatra da je korupcija u strukturama vlasti jedan od najozbiljnijih problema u zemlji. A da se broj američkih građana zabrinutih zbog širenja korupcije u strukturama vlasti za samo nekoliko godina povećao za 20 odsto.

Američki politički analitičar i pisac Danijel Patrik Velč takođe smatra da ,,postoji nešto u tajmingu optužbi Putina za korupciju’’. On je za jedan ruski medij ocenio da je to ,,ista zamarajuća stara igra koja se koristi godinama’’. Ne postoji nijedan poseban dokument, niti neka nova informacija koju je BBC u svojoj emisiji predstavio. To nije ništa drugo nego jedan u nizu pokušaja demonizacije onih koji se usuđuju da kritikuju i suprotstave se Zapadu. Ovo mišljenje američkog analitičara je još jedna potvrda tvrdnji da Putin čini grešku koju Zapad nikako ne prašta: odbija da se potčini, pokori i prepusti da njegova zemlja postane poslušni prirepak Zapada i odrekne se suvereniteta nad privrednim resursima države.

Nema nikakve sumnje, kažu analitičari u Mokvi, da se informativni prostor na Zapadu aktivno koristi da bi se umanjio rejting Vladimira Putina (koji je i dalje veoma visok) i da bi se u budućnosti uticalo na ishod parlamentarnih i predsedničkih izbora. Napadajući Putina, Vašington i njegovi zapadni partneri u stvari ciljaju interese Rusije i njenog naroda.

O američkim ciljevima ,,hibridnog rata’’ protiv Rusije i Putina govore i drugi ruski analitičari. Tako, na primer, kolumnista Ivan Novikov kaže da je američki cilj ovog, kao i svakog drugog rata, rušenje realnog suvereniteta Rusije, ostvarivanje apsolutne svetske vlasti, potpuna kontrola nad političkim, ekonomskim i svakim drugim svetskim tokovima. Zato nikoga ne treba da zavarava odsustvo direktnih vojnih akcija. U uslovima uzajamnog nuklearnog uništenja rat između SAD i Rusije moguć je samo u ovom obliku. U ovom ratu, zaključuje Novikov, Rusija nema izbora. Ona mora preživeti i sačuvati suverenitet po svaku cenu.

U uputstvima, kojima se Zapad služi za destabilizaciju i unistenje Rusije, kaže se da ,,režim u Rusiji mora da bude personalizovan kao korumpiran i tada će protiv njega biti podignuta revolucija, slična onima koje su pretvorile arapski istok u krvavu kašu. 

Vrlo poznati ruski politikolog Sergej Markov ide korak dalje. On kaže da je Zapad sebi postavio cilj da izvede državi udar u Moskvi. Markov smatra da američki predsednik Obama nije inicijator ovog rata i u njemu nevoljno učestvuje. Rat protiv Rusije udruženim snagama vode deo anglo-britanskih energetskih korporacija, zapadne vojnoindustrijske korporacije, finansijska oligarhija i američke obaveštajne službe. Njihov cilj je da smene sadašnje rusko političko rukovodstvo sa Putinom na čelu i dovedu u Kremlj marionetsko rukovodstvo, poput onog koje je došlo na vlast u Kijevu.

Rusija bi, predvođena takvim ljudima, morala da preda svoje nuklearno oružje, da odustane od kontrole nad energetskim i drugim sirovinama, da preda susednim državama delove svoje teritorije, a da od ostatka formira konfederaciju. Te konfederalne jedinice bi se između sebe gložale, a istovremeno bile poslušne prema ,,starijem bratu’’, odnosno Vašingtonu.

Zapad bi oko predsedničkih i parlamentarnih zbora primenio scenario koji je već primenjivao u drugim zemljama. Plan je da opozicija ne izađe na izbore, da se oni proglase falsifikovanim, a da se režim proglasi kriminalnim. Ponovio bi se ukrajinski scenario: bio bi organizovan ,,Majdan’’ ne samo u Moskvi nego i u drugim gradovima. Razume se, ljudske žrtve se ne bi mogle izbeći i to mnogo veće od onih koje su bile u Kijevu.

U uputstvima kojima se Zapad služi za destabilizaciju i uništenje Rusije kaže se da ,,režim u Rusiji mora da bude personalizovan kao korumpiran i tada će protiv njega biti podignuta revolucija, slična onima koje su pretvorile arapski istok u krvavu kašu. Ovakav rat za ostvarivanje apsolutne svetske vlasti čudno bi podsećao, kako to primećuje već pomenuti analitičar Ivan Novikov, na scene iz biblijske apokalipse.

Pišući ove redove, ponovo sam se prisetio mišljenja koje mi je u jednom razovoru izneo poznati ruski vojni diplomata, penzionisani general pukovnik Leonid Ivašov. On mi je rekao da zapadni zvaničnici lažu kada kažu da žele jaku, demokratsku i prosperitetnu Rusiju. Oni žele slabu, rascepkanu i okrvavljenu Rusiju, rekao mi je Ivašov. Njega su na Zapadu proglašavali za ruskog jastreba, a Ivašov mi je rekao: ,,Da, ja sam jastreb kada treba braniti ruske nacionalne interese. Oficir treba da ima oficirsku čast, a ja se grozim onih zapadnih oficira koji su mi se hvalili `pametnim bombaba’ kojima su devedesetih godina rušili gradove u Srbiji."

Da Vašington i njegovi zapadni saveznici ne nameravaju da odustanu od ovog rata, već, naprotiv, nameravaju da ga pojačaju, svedoči nedavna odluka američkog predsednika Obame da učetvorostruči izdatke za ,,obuzdavanje Rusije’’. Zvuči gotovo neverovatno, bar za čoveka koji iole poznaje aktuelnu situaciju: za obuzdavanje Rusije. Rusija se na svim frontovima brani od napada, štiti svoje nacionalne interese, a Amerika četvorostrko povećava sredstva za ,,obuzdavanje’’ onog koji se na svim frontovima brani. Takva veština zamena teza uvežbana je i primenjena tokom prethodnih godina na mnogim zemljama, a u svoj oštrini osetili su je na svojoj koži srpski narod i srpska država.

Dakle, za to "obuzdavanje" Rusije Vašington izdvaja 3,4 milijarde dolara, a sredstva će biti namenjena kao "podrška saveznicima i svojim snagama u Evropi". "Moja administracija objavljuje da će četiri puta povećati tu pomoć, odnosno program obuzdavanja Rusije", izjavio je Obama. ,,Nivo finansiranja od 3,4 milijarde dolara omogućiće SAD da pojačaju svoje vojno prisustvo u Evropi i da prošire svoje mogućnosti u okvirima obaveza prema članovima NATO."

Ovaj Obamin potez najavio je američki ministar odbrane Ešton Karter, koji je takođe izjavio da su glavni izazov za SAD- Iran, Rusija, Islamska država i Kina. ,,Kina i Rusija su naši glavni suparnici u vojnoj oblasti. Mi ne želimo sa njima nikakve konflikte, ali ne možemo zatvarati oči pred izazovima", kaže Karter. Koji su to izazovi, Karter sigurno ne bi mogao da objasni.

O jačanju pritisaka i pretnji Rusiji svedoči i upravo doneta odluka ministara odbrane NATO pakta u Briselu da se ojačaju snage Alijanse u istočnoj Evropi. Prema rečima generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, snage Alijanse biće ojačane u onoj meri koliko se smatra nužnim. Najvažnije je to što će, prema njegovim rečima, te snage biti mnogonacionalne, pa će se napad na njih smatrati napadom na sve zemlje - članice Alijanse. Ovakva formulacija se može smatrati propagandnom i manevarskom jer je Zapadu dobro poznato da Rusija neće nikoga prva napasti.

Za mnoge posmatrače izvesno iznenađenje predstavlja stav nemačke kancelarke Angele Merkel oko pritisaka koji se vrše na Rusiju i aktuelnih zbivanja na međunarodnoj sceni. Ona nije ,,omanula’’ samo oko migrantske krize, zbog čega joj se ozbiljno zaljuljala kancelarska fotelja, nego i zbog poslednjih izjava zbog situacije u Siriji. Boraveći u Turskoj, Angela Merkel je izjavila da ,,nije samo potresena, nego je i šokirana stradanjima desetina hiljada ljudi u Siriji’’ izazvanim dejstvima Asadove armije uz podršku ruske avijacije.

I ovde su, dakle, krivi Asad, njegova armija i Rusija, koji pokušavaju da zaustave požar koji bukti već godinama, a ne oni koji su ga izazvali, rasplamsali i prouzrokovali stradanja ne desetine hiljada, nego desetina miliona ljudi na Bliskom istoku i Severnoj Africi. Kremlj je tim povodom pozvao gospođu Merkel da bude pažljivija pri oceni dejstava Rusije u Siriji. Neophodno je obratiti pažnju na to da uprkos mnogobrojnim sličnim izjavama o navodnim civilnim žrtvama zbog dejstava ruske avijacije, nije pružen ni jedan jedini konkretan dokaz o tome - kažu zvaničnici u Moskvi.

Ti ,,borci’’ čvrsto veruju da građani Rusije sede celom zadnjicom na naftnoj igli i da su u Rusiji svi toliko podmitljivi da će na prvi znak materijalne oskudice otrčati da se predaju i izdaju sopstvenu državu.

Analirtičar Jegor Holmogorov, koga sam u ovom tekstu već pomenuo, kaže da je problem američkog lukavog plana o slomu Rusije u tome što je proteklih godina ruski narod prošao kroz političku školu. Narod Rusija shvata da treba preživeti teška vremena koju su mu priredili prekomorski ,,borci protiv korupcije’’. Ti ,,borci’’ čvrsto veruju da građani Rusije sede celom zadnjicom na naftnoj igli i da su u Rusiji svi toliko podmitljivi da će na prvi znak materijalne oskudice otrčati da se predaju i izdaju sopstvenu državu.

Holmogorov kaže da je čvrsto uveren da ,,ako mi u narednih deset godina ne dozvolimo `deputinizaciju`, ako ne dozvolimo razaranje svoje državnosti kao 1917. i 1991, Putin će rešiti sve fundamentalne probleme sa jedinstvom Rusije koje je zemlja nasledila od Lenjina, a tiču se spoljnih i unutrašnjih granica. Rešiće i problem krađe čisto ruskih teritorija koju su izvršili susedi, kao i problem prikrivenog separatizma unutar Rusije. To je veliki istorijski zadatak koji građani Rusije zahtevaju od svog predsednika. Mi vidimo da je on počeo da ga rešava i upravo to izaziva bes naših spoljnih neprijatelja", zaključuje Holmogorov.