Nakon što je našim građanima na Kosovu i Metohiji, protivzakonitim raspuštanjem skupština jedinica lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji, a zatim protivustavnim nečinjenjem predsednika Skupštine Srbije uskraćeno iborno pravo i pravo na učešće u upravljanju u javnim poslovima, sada se istima krši i pravo na pristup sudu.

Kakav je kredibilitet neophodan državi Srbiji da bi postavila pitanje nesrećnika stradalih u Zadru, Zagrebu, "Oluji", Sarajevu, Mostaru, Prištini, Peći? Od kada se to zahteva kredibilitet da bi se tražila pravda za poklane i prognane?

Sve je počelo time što ovoga puta ni jedna partija ili pokret nisu samozadovoljno i gordo požurili da baš oni budu prvi koji će uputiti poziv drugima na saradnju. Kako je to ranije bio slučaj, kada su bile manje iskusne i manje pravoslavne, sve partije su žurile da baš one pošalju taj prvi poziv i da ga, neizostavno, objave preko svih novina.

Gradska vlast Novog Pazara je ''pobratimila'' ovaj grad sa nekim naseljem u Turskoj, po imenu Pendik, a odmah zatim je promenila nazive mesta gde žive samo Srbi. Selo Crkvine u opštini Tutin, koje se i u vreme turske okupacije zvalo tako, sada se zove Kadiluk!?

Demokratska stranka se nakon velikih unutrašnjih sukoba orijentisala da bude jasno određena kao jedina jasno profilisana opozicija SNS-a i težnji Aleksandra Vučića i da uvede neku vrstu preobraćeničkog apsolutizma i sve izraženijeg ličnog oblika vladavine.

Kopi-pejst tehnika je danas postala prilično uobičajena, a ona je uostalom već odavno, samo na malo drugačiji način prisutna u obliku citiranja prilikom pisanja stručnih i naučnih radova. U tom slučaju je, međutim, obavezno navođenje izvora i autora.

Ono što najviše boli je činjenica da mu sramotu nude i skoro sve njegove vođe! Zato je sloboda, i svaki san o njoj, po prvi put tako daleko. Biraće narod-rob ono što nema, i za čim žudi. Biraće nadu da bar malo živi bolje.

Znak da se deklaracija o Srebrenici raspravlja – bez istinske rasprave! – i donosi u Strasnu sedmicu je znak za one koji znakove umeju da čitaju. Ali – ne treba se umisliti. Dakle, posle nevine smrti, mora doći do vaskrsenja – ali samo za one dostojne pokajanja i isceljenja.

Ma koliko za sebe mislili da smo evolutivno napredni, borba za vlast u našoj vrsti odvija se istom žestinom. Borimo se za vlast nekada kao životinje – agresijom i fizičkim obračunom, a nekada civilizovano – glasanjem na izborima. Metod je različit, ali je suština borbe ista: steći vlast. A vlast je najveći afrodizijak. Stoga su muškarci opsednuti njome.

Sudbina braće Drobac jeste metafora položaja srpske zajednice u Hrvatskoj i odnosa hrvatske javnosti prema slučajevima očigledne nacionalne diskriminacije. Kakva se poruka šalje preostalim Srbima u Hrvatskoj ovakvim ponašanjem premijerke?