Kakav je kredibilitet neophodan državi Srbiji da bi postavila pitanje nesrećnika stradalih u Zadru, Zagrebu, "Oluji", Sarajevu, Mostaru, Prištini, Peći? Od kada se to zahteva kredibilitet da bi se tražila pravda za poklane i prognane?

U radu Vlade mogla se videti sva besmislenost postojanja političkih institucija u Srbiji. Materijal i dnevni red za sednicu ministrima je dostavljan bukvalno pet minuta pre početka sednice. To je bilo u neskladu s Poslovnikom o radu Vlade.

Gradska vlast Novog Pazara je ''pobratimila'' ovaj grad sa nekim naseljem u Turskoj, po imenu Pendik, a odmah zatim je promenila nazive mesta gde žive samo Srbi. Selo Crkvine u opštini Tutin, koje se i u vreme turske okupacije zvalo tako, sada se zove Kadiluk!?

Nisam siguran da je iko tada slutio da Srbija ponovo polako tone u otvorenu tiraniju. Nisam ni ja. Imao sam vrlo pesimistične prognoze posle Briselskog sporazuma, ali nisam imao osećaj da je ta budućnost već uveliko počela.

Kopi-pejst tehnika je danas postala prilično uobičajena, a ona je uostalom već odavno, samo na malo drugačiji način prisutna u obliku citiranja prilikom pisanja stručnih i naučnih radova. U tom slučaju je, međutim, obavezno navođenje izvora i autora.

I videće birači, da zelena livada i korita nisu njihova, i da nikada nisu ni bila, niti pak trebala biti. Videće i da su prelepe štale, farme i zamkovi, bili ustvari samo obrisi budućih klanica za njih! Ali to nije ono najgore što očekuje stada i krda birača u Srbiji.

Znak da se deklaracija o Srebrenici raspravlja – bez istinske rasprave! – i donosi u Strasnu sedmicu je znak za one koji znakove umeju da čitaju. Ali – ne treba se umisliti. Dakle, posle nevine smrti, mora doći do vaskrsenja – ali samo za one dostojne pokajanja i isceljenja.

Poznajete me i poznajete Dveri već 15 godina. Za to vreme nikada Vas nismo slagali, ni prevarili, niti izdali. Nikada nismo izneverili svoje principe niti odustali od borbe za život Srbije. Zato se sada obraćam svima onima koji su od 1990. godine na izborima uvek glasali patriotski.

Sudbina braće Drobac jeste metafora položaja srpske zajednice u Hrvatskoj i odnosa hrvatske javnosti prema slučajevima očigledne nacionalne diskriminacije. Kakva se poruka šalje preostalim Srbima u Hrvatskoj ovakvim ponašanjem premijerke?

Na ovim izborima, izgleda, i političari su svesni koliko smo u dubiozi i koliko ni lep osmeh, ni iskreno ispričana laž ne vrede, pa na plakatima gotovo niko ne sme da nas pogleda u oči. A, i šta ima tu da se gledamo, i onako je sve jasno – i ko će biti, a i kako će nama (običnim ljudima) biti.