Kako je moguće da se, u sredu, na Avali, za B92 i za Blic ništa nije desilo? Ni toranj od 200 metara, ni predsednik, ni patrijarh, ni to što Koštunica nije pozvan na otvaranje, ni to što je Tadić, onda, rekao da mu je zbog toga žao, ništa od toga nije bila vest.

Srbiji je potreban minimum poštenja, vizije, plana i jedisntva. Mi nemamo mogućnosti da se razbacujemo. To što Vučić kaže „pričekajte kraj godine pa da vidimo“ – od toga nema ništa! Bolje bi bilo da kaže „pričekajte kraj mog mandata“, jer bez četiri godine reformi i trpljenja nama nema spasa.

Trenutno je BRIK, jednima nada za prestanak ekonomske dominacije, dok drugima, predstavlja najozbiljniju pretnju da neće više biti moguće izvlačiti neokolonijalne profite iz štampanja dolara i vojne sile.

Onda se desilo su jurišnici jedne pro-NATO stranke, jedne pro-EU stranke i jedne soroševske televizije bez ovlašćenja skinuli status sa mog naloga, objavili ga bez mog ovlašćenja i samim tim izvršili su krivično delo.

Očigledno je da su naši tajkuni otvoreno izašli na političku scenu sa zahtevom da se ekonomska politika kreira u skladu sa njihovim interesima. Struktura moći u našem društvu je u potpunosti ogoljena i jasno je da se većina odluka donosi van nadležnih institucija.

Izgleda da su sve naše dosadašnje vlade vrlo uspešno satirale opoziciju, da bi u ovim okolnostima koje imamo danas morali ići čak dotle da je moraju nekakao napraviti ako ništa drugo ono zbog same forme.

Na Zapadu se pominju zategnuti odnosi između Poljske i Ruske Federacije koji su počeli da se stabilizuju nakon što je premijer Vladimir Putin postao prvi ruski zvaničnik koji se pridružio poljskim zvaničnicima u obeležavanju masakra u Katinskoj šumi.

Zagovornici autonomije Vojvodine, pa i njenog ocepljenja od matične države, svesno zaobilaze ovu činjenicu, jer ona ne ide u prilog rastakanja Srbije, čak naprotiv. Većinski narod u Srbiji je i većinski narod u Vojvodini, bez obzira na višedecenijski trud zagovornika autonomije da stvore novu naciju, takozvane Vojvođane.

Pravovremena reakcija RTS-a je, moglo bi se reći,  spasla Ilića privatne tužbe, jer je, kako je rekla Jelena Trivan, „posle saopštenja RTS-a postalo jasno da to nije spor između Velimira Ilića i nje nego da je to pitanje za državne organe“.

Normalni put srpskog naroda bio je da tu Jugoslaviju popravlja jer je on i stvorio. Ako je sprski narod položio tolike žrtve i išao putem stvaranja zajedničke države i ako je to već učinjeno – vraćanje nazad bilo bi poništavanje svih tih žrtava.