Bez ikakvog društvenog pokreta u zaleđu, neverovatno je koliko je današnji „marksizam“ stvar prazne retorike, koliko se on svodi na prodavanje magle umesto na žar i osećanje neodložnosti.

Na Kosovu, ovo verovatno znači neki oblik razdvajanja Albanaca i Srba. BiH je komplikovanija. Tamo rešenje verovatno obuhvata oblikovanje različitog odnosa unutar BiH i omogućavanje Republici Srpskoj da sprovede referendum o nezavisnosti. 

Prema rečima američkog Biroa za statistiku, broj zaposlenih u 2011 bio je samo milion viši nego u 2002. Međutim, potrebno je oko 150.000 novih radnih mesta mesečno da bi se pratio rast populacije.

Od unitarne BiH, do države Bošnjaka muslimana, po receptu i zahtjevima njihovog najvećeg političkog autoriteta, reisa Mustafe Cerića, ima samo polukorak. Imamo pravo da se tome suprotstavljamo kao državotvorni entitet koji ima svoju međunarodnu potvrđenost iz Dejtona i Pariza.

Ramsfeld je ispunio najveći deo svog vremena u Tbilisiju, što nije nepovezano sa gore rečenim, inspekciji cevovoda koji je kasnije pridružen u Baku-Tbilisi-Cejhan (Azarbejdžan, Gruzija, Turska) projekat transporta nafte, koji je opisan kao najpolitizovaniji naftovod na svetu.  

Ne postoji nijedan razlog, osim političke želje da se izbegne donošenje odluka, da se i dalje blokira usvajanje Statuta Vojvodine. Ne smemo da dopustimo da se ponovo igra anahronim terminima asimetričnosti, nestabilnosti, razgradnje. To je jezik s kraja osamdesetih.

Ako Nemačka sada ne može da uradi minimum neophodnog, zašto bi iko zamišljao da bi ona mogla pristati na političku uniju? Tome se može daleko manje verovati nego obećanju nekog alkoholičara da će da batali flašu kroz pet godina.

Evropska povelja o slobodi štampe se u deset kratkih članova bavi odnosom medija i vlasti, a njen drugi član je izričit u stavu da novinarstvo mora biti „slobodno od progona, pritiska i političkog ili regulatornog mešanja vlasti”. Povelja bi obavezivala vlade svih evropskih zemalja, čak i one koje nisu članice EU.

Očigledno, cilj Irana je da obezbedi udeo u kaspijskim naftnim i gasnim resursima, da postane glavna tranzitna zemlja. Zarad njegovog dostizanja, Iran demonstrira visok nivo pragmatizma, skoro lišenog ideološke retorike.

Opozicija, kao priznanje sopstvene nemoći, sve češće preti praznom puškom - ulicom. Priviđa im se da će na jesen krenuti neki socijalni nemiri velikih razmera, ali realnije je očekivati permanentne pritiske pojedinih preduzeća ili esnafa na Vladu, nego što će pogođeni krizom radikalizovati političku scenu.